NA RUČKU SA ŠIMBORSKOM: Šest decenija prevodilačkog staža Biserki Rajčić donelo je i mnoštvo dragocenih poznanstava

VEĆ šezdeset godina Biserka Rajčić se bavi prevođenjem i dobitnik je svih najvažnijih domaćih, kao i nagrada u Poljskoj, uključujući Nagradu za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Srebrni orden zasluga za Republiku Poljsku, koji dodeljuje predsednik ove države. Počasni je član njihovog Udruženja pisaca i počasni građanin Krakova.

Foto: V.C.S.

Objavila je više sopstvenih knjiga i prevela 105 poljskih, ruskih, čeških, slovačkih, bugarskih i slovenačkih pisaca, filozofa, teoretičara umetnosti... Krajem prošle godine izašla je njena knjiga razgovora sa značajnim ličnostima - "Poetika razgovora (1980-2023)", u izdanju Trećeg trga i Srebrnog drveta. Za iste izdavače potpisuje i prevode dve nove knjige: prepiske nobelovke Vislave Šimborske i velikog pesnika Zbignjeva Herberta "Neki zlobni bogovi narugali su nam se svirepo", kao i Česlava Miloša i Vitolda Gombroviča "Konfrontacije".

Osim što je prevodila najpoznatije poljske pesnike, Biserka Rajčić se sa mnogima i privatno družila. Herbert bi odseo u njenom stanu kada je obilazio Beograd, a sa Šimborskom i Evom Lipskom redovno se viđala na ručkovima u Krakovu. Razmenjivale su knjige, a prisustvovala je i čuvenoj lutriji koju je nobelovka organizovala kada je od nagrade kupila "ozbiljan" stan - od 60 kvadrata. Prvo je živela godinama u Domu pisaca, u sobi tri sa tri metra, a zatim u garsonjeri od 25 kvadrata.

Printskrin Jutjub

- Vislavu Šimborsku sam upoznala 1963. godine, kada je delegacija od tri poljska autora došla u goste Udruženju pisaca Jugoslavije. Ona je bila među njima. Trebalo je da ih dočeka Petar Vujičić, moj kolega i najznačajnija osoba po moje prevodilaštvo i obrazovanje, ali zbog njegovog dnevnog rasporeda sačekala sam ih ja i smestila u hotel "Palas". U podne su imali sastanak u Udruženju, a uveče su išli kod Ive Andrića. Sutradan sam ih provela Knez Mihailovom i Kalemegdanom - seća se naša sagovornica.

Kada je 1969. otišla u Poljsku, Šimborska je stanovala u Domu pisaca, gde je živela i Anjela Kot, sestra čuvenog šekspirologa i kritičara Jana Kota. Ona i Šimborska išle su zajedno u gimnaziju. Anjela je bila istoričarka i radila u Akademiji nauka.

- Njoj sam najzahvalnija za upoznavanja sa različitim ljudima, uključujući papu Jovana Pavla Drugog - kaže Biserka.

U posebnim prijateljskim odnosima bila je i sa Kornelom Filipovičem, dugogodišnjim partnerom Šimborske.

- On i Vislava su bili posebni, imali su svoj krug ljudi. Kada je počelo stvaranje "Solidarnosti", učestvovali su u tome. Filipovič, iako levičar, nikada nije bio u Partiji. Šimborska je bila, jer ju je ubedio prvi muž, da bi mogla da se zaposli. Oca je izgubila rano, pa je već u petnaestoj počela da radi. Uspela je da završi gimnaziju i upiše studije, najpre sociologije, pa poljske književnosti. Viđale smo se ona, Eva Lipska i ja devedesetih godina, kada sam češće dobijala stipendiju i išla u Poljsku. Prilikom tih susreta, Šimborska nikada nije pričala o pisanju, dok sam sa Evom i Adamom Zagajevskim mnogo razgovarala o poeziji - priča prevoditeljka.

Бисерка рајчић са својим књигом и новим преводимаFoto: Фото: В.Ц.С.

POGLEDAJ GALERIJU

Kada je, posle dobijanja Nobelove nagrade, kupila stan, Šimborska je počela da poziva goste. Pošto nije bila naročita kuvarica, hranu bi spremao jedan mlađi kolega.

- Imala je izuzetan smisao za humor i volela viceve. Svaki put kad idem u Poljsku, molila sam prijatelje da mi ispričaju neki vic, koji zapišem - seća se naša sagovornica.

Poljska nobelovka volela je i neobične poklone, recimo ljudske figure bez ruku ili nogu. Iz naše zemlje dobila je od Biserke jedan drevni kamen, ali i zanimljive sitnice sa novosadskog buvljaka. Od nekog drugog prevodioca dobila je kaubojski šešir, koji je koristila za organizovanje lutrije. Na takvoj lutriji, 2009. godine, Biserka i prevodilac iz Izraela, koji je sedeo do nje, izvukli su vrstu maske koja se drži u vreloj vodi da bi mogla da se razvuče preko lica. Onda te dve "maskirane" osobe vode neobičan razgovor.

- Prevoditeljka iz Danske nas je upozorila da bi vrela plastika mogla da nam se zalepi za lice i zguli kožu. Tako smo neiskorišćene maske poneli za uspomenu - kaže.

Za Novu godinu i Božić Šimborska je prijateljima slala kolaže koje je sama pravila, pa ih tako Biserka ima 27.

- Herbert je bio šarmantan čovek. Ni sa kim se nije tako dopisivao, iako je imao mnogo prijatelja, kao sa Šimborskom. Bio je izuzetno obrazovan. Imao je tri završena fakulteta. Govorio je, pored više živih jezika, i starogrčki i latinski. Poticao je iz neobične porodice englesko-jermensko-poljskog porekla. Živeli su izuzetno bogato u Lavovu, u današnjoj Ukrajini, a kasnije skromno u Poljskoj. Počeo je da studira književnost, a završio ekonomiju i pravo. A onda je studirao filozofiju i bavio se likovnom kritikom. Nikada nije bio u Partiji, što ga je koštalo dobrog posla - kaže Rajčić.

Lično je upoznala i Česlava Miloša, kao i čuvenog reditelja Andžeja Vajdu. Opisuje ih kao srdačne i prijatne.

- Posle sam ih sretala u Krakovu, jer su obojica živela u centru grada - kaže Rajčić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije