VELIKAN U RALJAMA EROTIKE: Navodni tajni dnevnik ruskog pesnika Aleksandra Puškina

AKO hoćeš da dospeš u raj - moli se. Ako hoćeš da dospeš u pakao - oženi se. Ovu narodnu misao često je citirao Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1837), veliki ruski i svetski pesnik iza koga je, navodno ostao tajni dnevnik pisan 1836. i 1837, mesecima pred fatalni dvoboj, koji je posle dužeg vremena ponovo pred našim čitaocima u izdanju "Čigoje".

foto: Vikipedija

Eminentni puškinisti su dokazivali da je reč o mistifikaciji čiji je pravi autor priređivač rukopisa i prvi izdavač Mihail Armalinski, i energično odbijali i pomisao da je "Sunce ruske poezije", kako je nazivan Puškin, mogao da tako otvoreno, bez dlake na jeziku, progovori o najintimnijim delovima svog burnog života. Ponajviše o opsednutosti ženskim telom i seksom, o svom neobuzdanom erotskom nagonu koji nije uspevao da savlada.

U dnevniku glavni junaci su, osim pesnika, njegova prelepa supruga Natalija Nikolajevna, francuski oficir Žorž Dantes, koji mu je izašao na dvoboj, svastike sa kojima je navodno bio u ljubavnim vezama, ali i sam car Nikolaj Prvi.

Suveren je Nataliju zapazio kada je imala 14 godina, pozvao je u svoj kabinet i zadovoljio se samo zadizanjem njenih haljina. Njihovo očijukanje nastavljeno je i kada se ona udala za pesnika, imali su, navodno i neke tajne znake sporazumevanja, a nikakvo čudo što su samo 45 minuta posle Puškinove smrti u njegov dom upali agenti tajne policije, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno Treće odeljenje.

To je pouzdana istina, kao što je istina da je V. Žukovski, blizak dvoru, dobio naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalne veličine. Puškin otvoreno piše o razbludnoj mladosti kada je imao po pet žena na dan objašnjavajući: "Mojoj strasti ova raznovrsnost nije davala mira i neprestana jurnjava za njom činila je suštinu moga bića". Smatrajući da bi brak bio lek za razvrat i tugu koju je nosio, oženio se Natalijom ali je strast trajala vrlo kratko: "Za dva meseca potpuno sam je izučio kao ljubavnicu i ona me više ničim nije mogla iznenaditi".

Ponovo se upustio u avanture, priznao ženi da je vara i "dobio dozvolu za kurve", uveravajući je da to ne ugrožava njegovu ljubav prema njoj. Ipak, supruga se s tim nije lako mirila, koketirala je na razne strane, a mužu govorila: "Ti si samo jedan nezasiti ker".

Među njenim udvaračima našao se i zgodni Dantes, na velikom glasu kao zavodnik, pa su počela ogovaranja i anonimna pisma kojima je pesnik bio zasut. Kad je oficir ušao u vezu i sa njegovom svastikom, ljubomora je kod Puškina prevršila meru. Dnevnik se privodi kraju dan uoči fatalnog dvoboja pesnikovim rečima: "Želim da ubijem Dantesa, makar samo zbog toga da bih mogao da dođem na njegovu sahranu". To se nije dogodilo, Dantes je samo okrznut, a veliki pesnik je umro dva dana kasnije od posledica teških rana.

Podsećajući da je ova knjiga prevedena na desetine jezika, urednik Žarko Čigoja za "Novosti" kaže:

- Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog dnevnika o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od "odvodne", mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije, ni svetla u njegovoj poeziji. Autor "Tajnog dnevnika" je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije