TALENAT KOJI SE NE GUBI U - NERADU: Tijana Vasić, nagrađivana mlada pozorišna rediteljka o kojoj će se, izvesno, tek čuti

Vukica STRUGAR

27. 11. 2023. u 12:15

PREDSTAVA "Dečko iz poslednje klupe" zrenjaninskog pozorišta "Toša Jovanović" nedavno je pobedila na Festivalu pobednika festivala i predstavila jedno novo rediteljsko ime o kome će se, izvesno, tek čuti.

ТАЛЕНАТ КОЈИ СЕ НЕ ГУБИ У - НЕРАДУ: Тијана Васић, награђивана  млада позоришна редитељка о којој ће се, извесно, тек чути

foto N.Skenderija

Mada nije reč o prvencu Tijane Vasić (režirala u Kikindi, Šapcu, Bijeljini), njen diplomski rad "Paraziti" izveden je u Beogradskom dramskom, a master predstava "Moćni rendžeri ne plaču" u SNP - zrenjaninsko ostvarenje s pravom je skrenulo pažnju na rediteljku već osobenog i zrelog rukopisa, temeljnu i preciznu u svim svojim rešenjima, zaokruženim karakterima, ujednačenoj dramskoj radnji i igri.

Ova rođena Lozničanka završila je FDU u klasi profesora Nikole Jevtića i Dušana Petrovića, dok je "premijerna" iskustva na sceni sticala asistirajući nekim poznatim i uveliko etabliranim rediteljima:

- Tokom studija svake godine sam radila i po jednu predstavu u Dadovu, što je za mene bila i škola i trening. A kada uđete u tri-četiri beogradska ansambla kao asistent, upoznate se sa glumcima, funkcionisanjem pozorišta, probama, pa i tehnikom. Vidite kako ceo taj proces izgleda od početka do kraja, kada ga neko ko zna vodi - kaže na početku razgovora Tijana Vasić.

Prvo priznanje, još stečeno na fakultetu bilo je nagrada "Hugo Klajn" koju dodeljuje katedra za pozorišnu i filmsku režiju FDU za najboljeg studenta u generaciji. Samostalne rediteljske radove ostvarila je u unutrašnjosti, za koju kaže da ima i prednosti i mana:

- Ansambli su obično mali, pa i izbor teksta zavisi od njihovih mogućnosti. Ali, svaki angažman doneo mi je novo iskustvo, izazov i "duple" (dva puta dnevno) probe. Sada su, doduše, i glumci iz tih pozorišta angažovani u serijama, pa nije lako napraviti ni podelu. Ipak, postoji osećaj topline, bliskosti i zajednice. Svima je stalo da predstava uspe.

foto Zrenjaninsko pozorište

"Dečko iz poslednje klupe"

"Dečko iz poslednje klupe" bio je Tijanin izbor. Tekst je pre Zrenjanina slala na mnogo pozorišnih adresa na kojima ga nisu prepoznali kao važan komad za njihov repertoar.

- U Zrenjaninu je došlo do promene upravnika, shvatili su da je ovo zanimljiv naslov i da imaju podelu za delo Huana Majorge. Reč je o uzbudljivom i višeslojnom piscu, koji je mnoge stvari iz svog života preneo u tekst veoma bogat metaforama. Dosta smo ga "štrihovali", jer kad postavljate moderan komad dužina predstave je važna stavka. Majorgino delo veliča književni proces, ima reference na različite pisce, slikare i filozofe...

Kako kaže, bila joj je interesantna činjenica da savremenog čoveka sve više intrigira šta drugi rade "iza zatvorenih vrata". Zato ju je privukla priča o malom voajeru koji u potrazi za bliskošću i pripadanjem na manipulativni način, kroz sastave koje razmenjuje sa profesorom, ulazi u tuđe živote i postaje rendgen jednog društva.

- U predstavi su dva narativna toka, realno dešavanje i ono što dečak iznosi iz priče. Žanrovski, ovo je psihološki triler, svaki od likova temeljno smo obradili. Sve su to različiti karakteri sa različitim problemima... Reč je o fragmentarnoj dramaturgiji. U analizi i dogovoru sa saradnicima, glavno je bilo prostorno rešenje da bismo postigli simultanost radnje. Porodica o kojoj dečak priča mora stalno da bude prisutna na pozornici, jer je on "uključuje" i s njom manipuliše. Za scenu na kauču referenca su nam bili "Simpsonovi", budući da je ovo komad koji se kritički odnosi prema srednjoj klasi i otuđenoj porodici koja stalno bulji u televizor. Bila je to samo polazna tačka. Pošto sam, inače, završila srednju muzičku školu osećaj za ritam, tempo i pauzu, valjda ide instinktivo - gledali smo da svaki prelaz "obojimo" zvučnom zavesom i da to doprinese atmosferi, ali i simultanosti radnje.

O planovima i novim predstavama Tijana ne govori. Kako kaže, "pregovori" dugo traju, ponekad se izjalove, a mlad reditelj gleda da ne zatvori vrata i sačeka pravi trenutak:

- Živim i dalje i u Beogradu i Loznici. Slobodno vreme pokušavam da provodim pored Drine. Užurbani beogradski život mi nekako ne prija, mada je zbog rada i svih kulturnih dešavanja važno da budem na licu mesta... Sećam se da je u mojoj muzičkoj školi, između vežbaonica za klavir, stajao uramljen plakat na kome je pisalo: "I najveći talenti gube se u neradu. Tolstoj". Ova piščeva misao veoma mi je važna. I motiv da istrajem.

Antička drama

- Volela bih da se oprobam i u klasici, jer to do sada nisam radila. Valjda će sa zrelošću i to doći, ona me je i privukla pozorištu. Dok idete u srednju školu, slušate o antačkoj drami, Šekspiru, Brehtu. Kasnije tražite tekstove i pisce, pa sam se zadržala na nekim savremenim. Kad bih mola da biram, poželela bih Euripidovu "Medeju"...

Uskoro opširnije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ĐOKOVIĆ PODELIO TAJNU USPEHA: Evo kako se Novak izoluje kada je publika protiv njega