SVET TODOROVE FANTASTIKE: Promiocija knjige "Žvale za obične uzde" Todora Stevanovića u Narodnom muzeju

M. Kralj

25. 11. 2023. u 10:00

STVORIĆU nešto što će me prevazići u shvatanju istine, stvoriću legendu života, napraviću đavolski spoprazum sa suncem i zemljom.

СВЕТ ТОДОРОВЕ ФАНТАСТИКЕ: Промиоција књиге Жвале за обичне узде Тодора Стевановића у Народном музеју

Foto Z.Jovanović

Ovom rečenicom je akademik Todor Stevanović, pre pola veka, otvorio svoju knjigu "Žvale za obične uzde", čije će ponovljeno izdanje biti predstavljeno danas u 17 časova u atrijumu Narodnog muzeja Srbije. O ovoj poetskoj prozi, koju je naš poznati slikar posvetio majci Bosiljki i ocu Milutinu, govoriće akademik Svetislav Božić, i slikar i pisac Aleksandar Đurić.

Knjigu je svojevremeno objavila "Prosveta" (1972), a njeno novo izdanje pojavilo se zahvaljujući Todorovom kolekcionaru Vojislavu Vićiću, i njegovim naslednicima sinu Lazaru i ćerki Milici. Ovoga puta, otkriva autor, u knjizi nema crteža:

- Posle 50 godina sam shvatio da novo izdanje ne bi trebalo da ima ilustracije, zato što su reči dovoljne. One same stvaraju crteže, pa je svaka stanica likovna celina, jedan sistem, koji stvara veći sistem - knjigu. Reč je energetska čestica, odnosno likovnim jezikom rečeno energetska tačka. A celina je roman kao energetski talas te čestice, odnosno energetski krug te tačke.

Uskoro i "Pećina"

ZAHVALjUJUĆI zalaganju porodice Vićentijević, uskoro će u Narodnoj biblioteci Srbije biti ponovljena i poznata postavka našeg akademika "Todorova pećina", premijerno izlagana 1993. godine. Ovoga puta će samo, umesto kataloga, postavku pratiti - knjiga.

Stvarajući ovu knjigu, kako je to primetio svojevremeno Predrag Protić, predstavljajući je u časopisu "Književnost", Stevanović se služio iskustvima nadrealista, ali i sopstvenim proučavanjem folklora:

- U knjizi zapravo imamo dve celine: jedna je niz dužih ili kraćih proznih odlomaka, koji se svojim oblikom približavaju kraćoj narodnoj priči sa neverovatnim sadržajem... Slikar Stevanović uglavnom svoj svet otkriva slikom. On slike niže tako da svako može da predstavi posebnu celinu, ali i da bude deo jednog većeg sistema.

Drugu celinu, prema Protićevom mišljenju, čini deo knjige koji je autor posvetio rečima, njihovom značenju, zvuku, vizuelnom smislu. I kako zaključuje ovaj književni teoretičar - kombinujući priču nastalu na iskustvu narodske poetike, rečenicu, koja ima ima dosta od gatke, vradžbine, ili psovke i reč, svedenu na znak, kao i slikarski jezik u najrazličitijim vidovima, Todor stvara jedna fantastičan spoj. Koji je, tvrdi protić "najdublje do čega je srpska fantastična proza došla".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti