Kultura

NAUČNI SKUP O DESANKINIH 125 LETA: Matica srpska u Novom Sadu odužuje se velikoj pesnikinji

J. SIMIĆ

22. 11. 2023. u 15:44

POVODOM 125 godina od rođenja Desanke Maksimović,Matica srpska u Novom Sadu prirediće u četvrtak od 10.00 sati celodnevni naučni skup posvećen velikoj pensikinji.

НАУЧНИ СКУП О ДЕСАНКИНИХ 125 ЛЕТА: Матица српска у Новом Саду одужује се великој песникињи

Matica srpska /Vikipedija

Uz pozdravnu reč matičinog predsednika prof.dr Dragana Stanića,a u prisustvu potpredsednice Vlade i ministarke kulture Republike Srbije Maje Gojković, Dr Svetlane Šeatović, naučnog savetnika i upravnika Zadužbine „Desanka Maksimović”,kao i Prof. dr Jovana Delića, dopisnog člana SANU i potpredsednika Matice srpske, Desankin književni opus, ostavljen naraštajima,znalački će biti osvetljen iz svih uglova.

 O poetskoj  samosvesti Desanke Maksimović kazivaće Prof. emeritus Slavko Gordić, Dr Marko Nedić odabrao je temu „Pripovedne zbirke Desanke Maksimović“, za Prof. dr Dragana Boškovića zanimljive su “Tri svete Nerotkinje -Jefimija, Tereza, Jovanka Orleanka”,a Prof. dr Ranko Popović opredelio se za Desankino religiozno pesništvo aProf. dr Boško Suvajdžić rasvetliće simboliku zmije u poeziji naše najomiljenije pesnikinje, a Prof.dr Jovan Delić Prof. dr Jovan Delić, pripremio je nadahnut osvrt „Autopoetičke pesme Desanke Maksimović“.

Matica srpska /Vikipedija

O Desankinoj spisateljskoj zaostavštini  sgovoriće i :Prof. dr Đorđe Despić, Prof. dr Sanja Macura, Prof. dr Jelena Jovanović,Prof. dr Snežana Milosavljević Milić, Prof. dr Ljiljana Banjanin, Doc. dr Jelena Marićević Balać, Msr Milena Kulić, Dr Persida Lazarević di Đakomo ...

Najčešći motiv u Desankinoj poeziji bila je ljubav,a njeno osnovno pesničko geslo bilo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena i otvorena prema čoveku i životu. Streljanim đacima u Kragujevcu (21.oktobar 1941) posvetila je jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka.“

Desanka Makimović, pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu ,prevodilac i akademik,rođena je 16.maja 1898. godine u Rabrovici kod Valjeva.Studirala je opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.Pošto je diplomirala , najpre je radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.

Matica srpska /Vikipedija

U Parizu je kao stipendista francuske vlade provela godinu dana na usavršavanju,potom je 1925. oko godinu dana radila u učiteljskoj školi u Dubrovniku, a zatim bila profesor u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji ( danas Peta beogradska gimnazija).

Početkom Drugog svetskog rata se penzionisala ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja 1953. Godine 1959. izabrana je za dopisnog člana SANU,a 1965. postala redovan član. Preminula je 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu.počiva u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.


 


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE

Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE