OVEKOVEČIO SLOBODARSKI DUH: Srpska akademija nauka i umetnosti i Fakultet likovnih umetnosti, obeležavaju jubilej Sretena Stojanovića
U ČAST skulptorskog velikana, koji je najupečatljivije ovekovečio Njegoša i Karađorđa, akademika i profesora Sretena Stojanovića (1898-1960), Srpska akademija nauka i umetnosti i Fakultet likovnih umetnosti, zajednički obeležavaju jubilej - 125. godina od rođenja.
Foto promo
Tako će u četvrtak, u Svečanoj sali SANU, biti održana akademija, na kojoj će o njegovom životu, vajarskom opusu i spomenicima, ali i arhitektonskim intervencijama, govoriti Vera Grujić, Jasmina Čubrilo i Milan Prosen. Dok je u upravo renoviranoj Galeriji FLU, prošle nedelje, otvorena izložba njegovih dela iz fondova SANU, Muzeja savremene umetnosti, FLU, Univerziteta umetnosti i Muzeja Jugoslavije.
Postavku čine prikazi arhitektonskih remek-dela Zlokovića i Brašovana, na kojima su Stojanovićevi reljefi i arhitektonska plastika, ali i portreti velikana, poput Andrića i Milankovića, kao i skulpture, kojima je predstavljen vanredni vajarski dar. Uz to, izložene su i skice za njegove neprevaziđene monumentalne spomenike.
Foto promo
Rođen je u porodici pravoslavnih sveštenika 1898, u Prijedoru, gde je završio osnovnu školu. Srednjoškolsko obrazovanje započeo je u Tuzli, ali je zbog revolucionarnih i slobodarskih ideja, isteran iz gimnazije, da bi po izbijanju Prvog svetskog rata, kao pripadnik "Mlade Bosne", bio osuđen na višegodišnju robiju.
- To je bilo čudno vreme, kada su deca, uzvišenošću svoga duha, ponela u slavu roditelje, zbunila žandarme, prepala sudije, i teško zabrinula staru monarhiju. Maleno po obimu, ali snažno po zamahu, delo dečaka iz "Mlade Bosne", sjajna je zvezda koja preko mračnog svoda preleti, ali ostavi trag u vrelim srcima - zapisao je Sreten Stojanović, čiji je brat, lekar Mladen Stojanović (1896-1942), takođe Mladobosanac, u vreme Drugog svetskog rata stradao na Kozari, a potom proglašen za narodnog heroja.
Umeo da sluša i da čuje
U TEKSTU povodom 100-godišnjice rođenja, istoričar umetnosti Jovan Despotović, navodi i ovaj opis Stojanovića: "onako krupan i stasit, nekako prirodno usađen u ovu zemlju, sa prijatnim basom i otvorenim pogledom, bio je priroda koja je privlačila ljude svojom sigurnošću, neuništivim optimizmom i zdravim narodskim humorom; on je bio nežan prema porodici, blag prema prijateljima, umeo je da sluša i da čuje, da se prilagodi, da popusti, da prećuti, da uvek dobro zaštiti svoje interese, ali i da grmne na one koji mu smetaju u poslovima, da lupi šakom kad je trebalo, da saspe u lice sve što je mislio. Takav kakav je bio, uz to veseo, dobar pevač, pun priča i dosetki, bistar i promoćuran, ponekad David Štrbac, on je imao sve što je potrebno za život među ljudima i sa ljudima".
Likovno obrazovanje Stojanović je sticao na bečkoj Akademiji, gde je radio pod uticajem profesora Franca Celeznija i Stanislava Romana Levandovskog, da bi posle Prvog svetskog rata studirao u Parizu, kod čuvenog Antoana Burdela. U Beogradu dolazi 1922. i priključuje se umetnicima naprednih shvatanja, okupljenim oko grupe "Oblik".
Zajedno sa Ristom Stijovićem, Tomom Rosandićem i Petrom Palavičinijem postavlja temelje savremene srpske skulpture. Radove predstavlja kolektivno i samostalno, a piše i likovnu kritiku. Izlagao je u Parizu, Londonu, Barseloni, Rimu, Pragu, Moskvi i Veneciji. Profesorsku karijeru započinje na Višoj pedagoškoj školi i nastavio na Akademiji likovnih umetnosti.
Foto promo
Pored intenzivnog umetničkog rada i posle Drugog svetskog rata, Stojanović ostaje društveno aktivan: postaje predsednik Narodnog fronta Beograda, sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, predsednik Udruženja likovnih umetnika Srbije, rektor Akademije umetnosti, urednik časopisa "Umetnost" i pokretač "Prosvetine" edicije "Slikari i vajari", u okviru koje je objavljeno dvadesetak monografija srpskih umetnika.
U SANU je za vanrednog člana primljen 1950. a za redovnog 1959. Preminuo je godinu dana potom, u Beogradu, ostavljajući jedan od najvrednijih skulptorskih opusa u srpskoj umetnosti 20. veka.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
UMALO DA UMRE: Drama na letu, ispred crni "mercedes" - ozbiljna situacija, Ursula mu spasila život
ŠEFICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodno je spasila život putnika u avionu za Brisel.
21. 11. 2024. u 12:28
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
ANĐEO GA UDARIO KRILOM I OTIŠAO: Kako je, po narodnom predanju, car Dušan naljutio arhangela Mihaila - mesecima pokušavao da mu se umilostivi
SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas, 21. novembra, praznik Svetog arhangela Mihaila poznatijeg kao Aranđelovdan, koja je druga najčešća slava u Srbiji, odmah posle Svetog Nikole.
21. 11. 2024. u 10:16
DIVAC I STOJAKOVIĆ ZOVU U SKUP RESTORAN, A JA RADIM ZA 80 DOLARA: Lauš u Njujorku radio kao moler
BARD domaćeg glumišta Žarko Laušević godinama je živeo u Americi.
21. 11. 2024. u 08:45
"NE DAJ BOŽE NIKOME!" Ceca otvoreno o preljubi
PEVAČICA Svetlana Ceca Ražnatović odlično snašla u ulozi voditeljke, a njen šou svakom epizodom privlači sve veću pažnju.
21. 11. 2024. u 07:48
TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac
NIKOLA Jokić glavna je tema u NBA lige, a američki novinari utrkuju se u pohvalama na njegov račun. Majk Singer i Brajan Vindhorst govorili su o centru Denver Nagetsa, dotakavši se samih njegovih početaka.
20. 11. 2024. u 20:46 >> 20:46
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SUSRET MERKELOVE I TRAMPA Pitao je za Putina, a papa joj rekao: "Savijaj, savijaj, savijaj - ali osiguraj da ne pukne"
DOBAR deo odlomaka se odnosi na sastanak koji je imala sa Trampom u Beloj kući u martu 2017.
21. 11. 2024. u 17:17
Najnovije iz rubrike
MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste
SRPSKI multimedijalni umetnik, koji decenijama radi i srtvara u Parizu,Milija Belić, sedmi put je nominovan za prestižnu nagradu Andre Evard, Fondacija Mesmer u nemačkom gradu Regel.
21. 11. 2024. u 17:14
RAT I MIR U OBJEKTIVU: Izložba fotografkinje Nikol Tunk u okviru festivala "Vizualizator"
U OKVIRU Međunarodnog festivala fotografije "Vizualizator", 21. novembra u 19 časova u Galeriji "Nikola Radošević" biće otvorena izložba američke fotografkinje Nikol Tung, jedne od najistaknutijih ratnih foto-novinarki današnjice, dobitnice mnogobrojnih međunarodnih priznanja.
21. 11. 2024. u 17:01
ZLATNA MAGNOLIJA ZA PREDSTAVU "STARA PLANINA" U ŠANGAJU : Kragujevačko Pozorište za decu trostruko nagrađeno
Sa upravo završenog festivala „Zlatna magnolija“ u Šangaju Pozorište za decu i mlade Kragujevac vratilo se sa tri nagrade za predstavu „Stara planina“. Osvojili su nagradu žirija za najbolju predstavu, nagradu za izvođenje dobila je Milica Vraneš, a nagradu za muziku kompozitor Lazar Novkov.
21. 11. 2024. u 16:05
IMAMO DRVO ZNANJA, NEDOSTAJE NAM DRVO MUDROSTI: DŽernail S. Anand, indijski pisac, filozof i predsednik Međunarodne akademije etike
SAVREMENI svet, nažalost, napred guraju oružje i interesi a ne pesnici i filozofi.
21. 11. 2024. u 15:36
INTERAKTIVNA PREDSTAVA ZA CELU PORODICU: Novogodišnji spektakl za decu „Tajanstveni Deda Mraz“ 15. i 22. decembra u mts Dvorani
Sasvim originalni, interaktivni program za roditelje i decu pod nazivom „Tajanstveni Deda Mraz“ pod rediteljskom palicom Nenada Pirnata očekuje nas u prednovogodišnjem terminu, 15. decembra, u 16.30 č, u mts Dvorani, a zbog velikog interesovanja, sada je dodat i novi datum, 22. decembar, u 17 č, u mts Dvorani.
21. 11. 2024. u 15:01
Komentari (0)