ŽIVEO I UMRO OD - SLIKARSTVA: Pola veka Galerije sa imenom Lazara Vozarevića, u Sremskoj Mitrovici
VEĆ pola veka Sremska Mitrovica čuva sećanje na likovnog velikana Lazara Vozarevića (1925 - 1968), rođenog u obližnjem Ležimiru.
Galerija sa njegovim imenom, koja je upravo obeležila jubilej, udomila je tu najvredniji i najveći legat jednog od internacionalno najpriznatijih slikara sa ovih prostora. Čini ga čak 60 slika, ali i crteži, kolaži i drugi materijal vezan za stvaralaštvo autora čija su dela dospela i do kolekcije Dejvida Rokfelera.
Koncept koji je, prilikom otvaranja, postavio novembra 1973. čuveni istoričar umetnosti Lazar Trifunović, koji je promovisao beogradski enformel i samog Vozarevića, zadržan je do danas. Galerijsko jezgro čini memorijalni deo, koji se sastoji od originalnih Vozarevićevih radova, a u ovom prostoru mitrovačkoj publici predstavljaju se i aktuelni autori.
Tokom pola veka, ova institucija imala je uspone i padove, a pre jedne decenije prokišnjavao je krov, na karatavanu se gomilao ptičji izmet, slike i crteži bili su oštećeni...
Rekonstrukcija galerije je trajala od 2013. do proleća 2015, dok je su dela restaurirana pet godina, u saradnji sa CIK-om. Mitrovački legat autora koji je odrastao, školovao se i umro u Beogradu, tako već nekoliko godina publiku dočekuje, u svakom smislu - obnovljen.
Za Vozarevićevu prvu izložbu Miodrag B. Protić, napisao je, da je to posle Lubardine, "najodvažniji pokušaj da se vlastiti izraz nađe mimo principa koji su kod nas već bili priznati". Pored slikarstva, bavio se ilustracijom knjiga, scenografijom i mozaikom (hotel "Metropol", Vojnotehnički institut, Dom omladine). Bio je docent na Akademiji likovnih umetnosti, samostalno izlagao u Parizu, Rimu, Brazilu, Veneciji, Njujorku, ali i u okviru jugoslovenske selekcije na Bijenalu mladih u Parizu, na Međunarodnoj izložbi u Tokiju, na Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji i na Bijenalu u Sao Paulu...
I ko zna dokle bi stigao da 29. marta 1968. nije dobio trovanje krvi izazvano isparenjima hemijskih sredstava pomoću kojih je na svojim slikama pokušao da dočara Vizantiju... Na vest o njegovoj smrti, u "Večernjim novostima", vajar Aleksandar Zarin je izjavio:
- Ja ne znam od čega je umro, ali kažu da je od trovanja bojama, kojima je vršio neke nove eksperimente. Ako je to tačno, gotovo da tu ima neke stravične simbolike. Umro je kao slikar: od slikarstva i za slikarstvo.
Preporučujemo
PONOVO "NEČISTA KRV": Premijerna obnova predstave na Velikoj sceni Narodnog pozorišta
17. 11. 2023. u 19:54
ŽENSKI RUKOPIS NA NEŽNOM MATERIJALU: Šest umetnica iz regiona, zajednički u Kući legata
15. 11. 2023. u 19:55
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (0)