Kultura

KAD ENGLEZ SNIMA NAPOLEONA: Francuzi ljuti zbog novog holivudskog ostvarenja Ridlija Skota o slavnom imperatoru

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

Napoleon – antifrancuski film. Tako je, na nož, u zemlji potomaka slavnog imperatora dočekano najnovije ostvarenje Ridlija Skota, koje će se za nekoliko dana u Francuskoj pojaviti u bisokopskim salama.

КАД ЕНГЛЕЗ СНИМА НАПОЛЕОНА: Французи љути због новог холивудског остварења Ридлија Скота о славном императору

Foto: Vikipedija i Skrinšot Jutjub

Iako su filmovi, pre svega, fikcija, ovaj je, izgleda, iz ugla Francuza, toliko "promašio" fakta, da je među ovdašnjim istoričarima izazvao komešanje i pravu verbalnu buru. Neki Skotov filmski rezultat mere s pokoljem na bojnom polju.

Fikcija koja nadvladava činjenice vidi se već na početku, u sceni giljotiniranja Marije Antoanete, kojoj Napoleon nije mogao da prisustvuje jer je bio na opsadi Tulona. U filmu, na primer, bombarduje i piramide u Egiptu, što nikada nije uradio već je, naprotiv, sa sobom vodio desetine naučnika da bi istražili tu drevnu civilizaciju, kako ističe francuski istoričar Patris Genife, stručnjak za ovu ličnost.

- To je film protiv Napoleona, bez nijansi i inteligencije – kaže Genife.

Nisu zadovoljni ni time kako je predstavljena Žozefina, a imperatorova smrt je takođe svrstana u domen fantazije. Posebna priča je lik Napoleona koji u Skotovom ostvarenju francuska kritika vidi kao karikaturu njegove ličnosti, u svakom pogledu. Film, generalno, ovde vide kao patetičan, melanholičan i nekonherentan, s Napoleonom koji je impulsivan, ljutit i predstavljen "kao idiot".

- Ridli Skot nije svestan absurda, kako bi jedna tako priglupa osoba, tako osrednja i smešna kakvom je predstavio, mogla da ispiše takvu sudbinu – nastavlja Patris Genife.

Francuzi se slažu da Napoleon "ne zaslužuje samo komplimente", ali da je ovo prevazišlo očekivanja, "čak i od strane jednog Engleza". Jer, začin u celoj ovoj priči predstavlja i činjenica da je holivudski reditelj Ridli Skot, zapravo, Britanac, a kada se zna kakav animozitet između dve nacije vlada o istoriji iz tog doba, jasno je o čemu se radi.

Reditelj Ridli Skot se brani na svoj način, ističući da ne može sve da se pročita o Napoleonu.

- Niko nije sposoban da pročita deset hiljada knjiga. Zato smo odabrali najpriznatiju. Dosta smo naučili i čitajući njegovu prepisku – poručio je Skot, ističući da je na osnovu toga napravljena konstrukcija filma da bi se prikazala Napoleonova "prava priroda".

Francuzi, posle svega, poručuju osamdesetpetogodišnjem Skotu da se okane Napoleona "koji ga prati još od prvog filma", aludirajući na to što je njegov prvi dugi metar "Dvoboj do istrebljenja", iz 1977. godine, smešten upravo u Napoleonovu epohu.

Dodaju i da su engleskom reditelju ambicije bile preterane, jer nije moguće u samo dva i po sata tretirati takvu ličnost o kojoj je do sada snimljeno više od 700 filmova, od Abela Gansa iz 1927. godine (trajao čak pet i po sati), preko Čarlija Čaplina, Saše Gitrija i Stenlija Kjubrika, do Sergeja Bondarčuka.

Na kraju, mnogi u Francuskoj u svemu vide samo viziju jednog Engleza koji "preferira Vaterlo u odnosu na Osterlic". Jer, baš je, kažu Francuzi, jedino bitka kod Vaterloa u filmu snimljena – grandozno.

KOŠTAO DVESTA MILIONA DOLARA

Ulogu Napoleona u filmu tumači Hoakin Finiks, a u glavnim uloga igraju još i Vanesa Kirbi, Tahar Rahim i Ruper Evert. Scenario je pisao Dejvid Skarpa, a film je snimljen u produkciji "Apl studio". Koštao je 200 miliona dolara. Inače, film će u srpske bioskope ući 23. novembra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

NAJMISTERIOZNIJE UBISTVO U VB: Špijunirao predsednika SSSR - našli telo bez glave
Panorama

0 0

NAJMISTERIOZNIJE UBISTVO U VB: Špijunirao predsednika SSSR - našli telo bez glave

BRITANSKI premijer Entoni Idn ponadao se te 1956. godine, da može doći do otopljavanja britansko-sovjetskih odnosa, koji bi bar malo umanjili napetost. Te godine dogovorena je poseta sovjetskih lidera Nikite Hruščova i Nikolaja Bulganjina, Velikoj Britaniji. Poseta je realizovana aprila 1956. godine. Idn je posebno naglasio da se prema gostima ne smeju vršiti nikave špijunske aktivnosti, a posebno prema krstarici sa imenom „Ordžonikidže“ sa kojom su Hruščov i Bulganjin stigli u Britaniju i iskrcali se u luci Portsmaut.

03. 11. 2024. u 19:56

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Cedevita podržava klinCE kreativCE: Deca iz SOS Dečjeg sela Srbija osvojili javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE.

Cedevita podržava klinCE kreativCE: Deca iz SOS Dečjeg sela Srbija osvojili javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE.