Kultura

ŽARKO JE BIO ŽIVA, IZVAJANA SKULPTURA : Dramski pisac i reditelj Vida Ognjenović o "Kanjošu Macedonoviću"

Vukica STRUGAR

17. 11. 2023. u 14:06

BUDVA 28. jula 1989. godine, festival Grad teatar, i nezapamćeno interesovanje za jednu predstavu: premijeru "Kanjoša Macedonovića" Vide Ognjenović, koja se u tri čina izvodila u manastiru Praskvica, na plaži Drobni pijesak i na Pizani, ispred Starog grada. Predstava je trajala četiri sata, odigrana je tog leta šest puta, a hroničari beleže da je bilo i duplo više izvođenja, tražila bi se karta više...

ЖАРКО ЈЕ БИО ЖИВА, ИЗВАЈАНА СКУЛПТУРА : Драмски писац и редитељ Вида Огњеновић о Кањошу Мацедоновићу

foto Arhiva Grad teatra

U glavnoj, nezaboravnoj ulozi - Žarko Laušević. Upravo za ovaj lik dobio je nagradu budvanskog festivala i našeg lista za glumačku bravuru na Sterijinom pozorju.

- Mogla bih da ponovim sve, od prve do poslednje probe, koliko mi se to urezalo u sećanje. Koliko je bilo temeljno i potpuno, sa Žarkove strane i čitavog ansambla. Mnogo smo uživali u radu na "Kanjošu" - setno se priseća Vida Ognjenović tih dana, žaleći za preminulim junakom njene sjajne drame i predstave. - Pamtim svaki detalj i to lepo glumačko zajedništvo. Prosto su se nadglumljivali, Petar Kralj, Petar Božović, Žarko, Predrag Tasovac, pa mladi. Darko Tomović je blistao, Marko Baćović... Ekipa sjajnih glumaca, čitav proces je bio nezaboravan. Probe u manastiru Praskvica, noću. Nečeg mističnog bilo je u tome.

Sve se dešavalo uz more, a ansambl se stalno izmicao u "pozadinu" zbog udara talasa o obalu praveći buku. Danju nisu mogli da održavaju probe zbog gužve i vrućine, a noći hladne:

- Bila je to neka zaverenička predstava i glumstvovanje. Sećam se Vesne Trivalić i Žarka, njihovih divnih dijaloga. Oboje su bili tako dobri... Sećam se i scene na obali, kad on odlazi kao u Veneciju: ceo ansambl napravi krug, pa stane i gleda kako se njih dvoje opraštaju. Toliko smo svi utonuli u tu predstavu. Žarko je, zaista, bio nestvaran. Kao neka mitska ličnost. Ulogu je gradio od najsitnijeg detalja, koraka, hoda, gesta, nadgrađivao i sklapao od nekih finih poteza i osećanja. Kanjoš u njegovoj izvedbi imao je neku skulpturalnost, delovao je kao neka živa, izvajana skulptura. Toliko je razmišljao o liku, svakog dana dolazio sa nekim pitanjem... Ceo ansambl bio je u dosluhu. A on je imao glumačku energiju koja nije bila napadna već zarazna: usijavala je u sve što je radio. Ostali su sledili tu vrstu nadahnuća, čudnog poleta koji je prenosio i na kolege.

foto Arhiva Grad teatra

U predstavi je, kaže naša sagovornica, bilo nečeg mitskog. Ceo drugi čin je protekao pod pljuskom:

- Toliko je lila kiša da Žarko nije mogao da govori. Voda mu je ulazila u usta, pa je morao prvo da je ispljune, a onda nastavi dijalog. I taj aplauz koji su dobili na kraju... Pokisla publika aplaudirala je pokislim glumcima pet minuta. Niko se nije makao sa mesta, bez obzira na kišu. Kostimi su se danima sušili na suncu, jer su bili od sukna koji se napunio vodom. Sutra uveče smo imali reprizu, bili su malo teži nego obično, još mokri.

Kiša je prestala dok su se odvijale scene na Pizani, baš kada je Petar Božović trebalo da skoči u vodu i udavi se. Šalio se da mu je sada lakše, jer je već mokar...

- Jedna zgrada na Pizani nam je služila kao Venecija. Dogovorili smo se sa stanarima i da balkon na njoj "igra". Trebalo je da se u jednom trenutku popale svetla, onda su ih stanari upalili. Tako je cela Budva, u suštini, igrala u predstavi i bila vezana za "Kanjoša"... Kada smo sledeći put radili "Kanjoša Macedonovića" sa Igorom Đorđevićem u glavnoj ulozi i drugoj podeli, postavili smo ga na sceni između crkava, umesto "seobe" na tri mesta. Igor je jako lepo odigrao. Cela predstava bila je posvećena Žarku i u njegovom znaku. Mada je Đorđević bio, zaista, odličan kao i cela predstava, svako je rekao: "Pa, ja se sećam Žarka". To je taj usud... Mislim da će tako biti i sa svim sledećim predstavama. Žarko Laušević je čarolija, pojava koja je postala mit.

VIŠESTRUKO TALENTOVAN

- SA Laušem sam se sreo na svom početku, a i on nije bio preterano daleko od njega. Ali, već je bio "ustanovljen", znali smo ko je - kaže Darko Tomović. - "Kanjoš" se radio u Grad teatru, bila je to jedna - pesmica. Rad je bio težak, ipak, postojala je neka lakoća. I mimo proba. Prvo smo predstavu spremali u Beogradu, pa u Budvi. Često smo sedeli, pričali o životu... Šta da kažem o njemu, a nije već rečeno? Imao je bratsku energiju. Dragocena je u našem poslu jer utemeljava sigurnost i dobru, aktivnu ušuškanost, kada može lepo da se radi. Žarko je bio zlato. Višestruko talentovan čovek i dobar, sadržajan, sugestivan sagovornik. Njegov odlazak veliki je gubitak. Najveći za porodicu, ali i našu glumačku - pozorišnu i filmsku. Pa i svako ko ga je znao, oseća taj gubitak.

TOPLINA KOJA JE ZRAČILA SA SCENE

- Mnoge me stvari vežu za Žarka. Bio sam v. d. upravnika Jugoslovenskog dramskog početkom osamdesetih godina. U to vreme, pre četrdeset godina, insisitirao sam da Žarko dođe u ansambl - kaže Voja Brajović. - Primetio sam ga u "Romeu i Juliji" Steve Žigona. Video sam jednu blistavu pojavu. Glumca, koji još tako mlad, isijava sa scene... Cela njegova pozorišna karijera vezana je za JDP, pre svega, za tu veličanstvenu predstavu "Pozorišne iluzije" u režiji Slobodana Unkovskog, jednu od najznačajnijih koje smo imali. Ranije je jednu od svojih prvih uloga već ostvario sa Unkom u "Hrvatskom Faustu". Pa onda, naravno, i sa Dejanom Mijačom "Lažni car Šćepan Mali", kada je postao učesnik u jednoj antičkoj tragediji. Jer to što se desilo, desilo se posle njegovog poslednjeg igranja Dolgorukova u "Lažnom caru". Zbog galame predstava se igrala kasno noću u Budvi. Onda je on otišao da odveze majku u Podgoricu i u ranim jutarnjim satima nešto pojede. Tada se i dogodila ta velika tragedija. Uvek se vraćam na tu noć i jutro... Žarko je imao ono zbog čega se publika diže sa stolice da aplaudira. Šta je to "ono" o tome se mogu pisati traktati, ali da je imao - imao je. Imao je i toplinu i nežnost, koja je čak i sa scene zračila.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IZMEĐU STVARNOSTI I MAGIJE: U Muzeju savremene umetnosti iz Dualnost Milene Pavlović Barili, sa čak 150 dela, autora Mišele Blanuše
Kultura

0 0

IZMEĐU STVARNOSTI I MAGIJE: U Muzeju savremene umetnosti iz "Dualnost Milene Pavlović Barili", sa čak 150 dela, autora Mišele Blanuše

NADREALISTIČKI crteži, nepoznati javnosti, ali i stihovi koje je pisala na italijanskom, francuskom i španskom (prevedeni na srpski i engleski) uvešće publiku u magični svet Milene Pavlović Barili (1909-1945), na izložbi koja će biti otvorena sledećeg četvrtka (7. novembar), na četvrtom i petom nivou Muzeja savremene umetnosti.

02. 11. 2024. u 06:00

Politika
Tenis
Fudbal
SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA

SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA