POZORIŠNA KRITIKA: Gospodar ideje o bolesnoj ženi

Dragana Bošković

14. 11. 2023. u 07:00

"GAZDA ideje o slobodnoj ženi" je krilatica Dušana Kovačevića, iz jedne od njegovih najpoznatijih komedija.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Господар идеје  о болесној жени

foto Privatna arhiva

"To kad uvati, ne pušta" Miodraga Karadžića je direktna ilustracija za Kovačevićevu didaskaliju. U Zvezdara teatru, ovu naoko komediju, Milan Karadžić je poverio Milutinu Mimi Karadžiću i Neli Mihajlović, da predstave Novicu i Ikoniju, stari bračni par, model za patrijarhalni porodični poredak, ovoga puta - crnogorski. Nije da je u drugim balkanskim krajevima drugačije, ali je ova duodrama pisana "po crnogorski", što joj daje dodatni šarm i zavodljivost, ali i skreće u osnovi tragičnu priču ka ideji, da je biće naroda, pa i njegov mentalitet, u jeziku, ovde do kraja izrabljeno.

Novica je hipohondar i lenština, po ceo dan u krevetu, a Ikonija je stub kuće, po savijenim leđima bi se reklo, i imanja, vreća za udaranje u cilju terapije protiv rušenja nepostojećeg, a ultimativnog domaćinovog autoriteta.

Miodrag Karadžić, kao što smo se mnogo puta uverili ("Đekna...") ima evidentan dar da na sceni, i, naročito, u masovnim medijima, stvori karakter prepoznatljiv svima, a dovoljno karikaturalan, da mu se gledalac podsmehne. Novica, iz ove duodrame, pisan je, najverovatnije za Mimu Karadžića, koji je srastao sa takvim likovima i zato mu se veruje do kraja, da oni, toliko nakaradni, zaista postoje. Ikonija, poslovično izvrsne Nele Mihajlović, u dramaturškom smislu, makar na pozorišnoj sceni (možda ne i na TV ekranu) zadaje gledaocu dilemu o granicama u kojima ljudsko biće može da podnese partnersku osionost, bahatost i nasilnost, gde je kraj tim mukama i koji je lek za ovoliko ugnjetavanje. Pozorišna umetnost bi, ako predstava nije postavljena samo za zabavu vernog TV gledališta, zahtevala takav odgovor. Grč u stomaku je češća reakcija na Novičin egoizam i neprestano unižavanje Ikonije, koja se, umorna, povijena, i, čujemo, bolesna, povinuje svim njegovim naredbama, uz retke primedbe na njegovo ibijevsko preterivanje u hvalisanju i opisivanju sopstvenih umišljenih zdravstvenih problema. Kad saznamo da je Ikonija teško bolesna, a doživimo i njen beg iz bolnice, jer ne može da ga ostavi bez svoje pomoći, upitamo se o stvarnoj temi ove proklamovane urnebesne komedije. Nije li to nedopustivo nasilje, koje je i zakonom kažnjivo? Ljubav, zaista, nema veze s tim, osim prema samome sebi.

Foto Tanjug

Neobično je u režiji Milana Karadžića da su sve radnje na sceni prikazane "kobajagi" (sipa se iz praznog posuđa, sve je uslovna radnja, koju gledalac mora, za razliku od eksplicitnosti teksta, da zamišlja). U naturalističkom dekoru Borisa Maksimovića i realistično tačnom kostimu Dragice Laušević, ovaj rediteljski "truvaj" deluje samo kao njegova mala volja da taj detalj, kako bi inače na TV bilo, reši uspešnije. Tango, koji Vladimir Petričević "podmeće" pod ovu tragičnu farsu jedini je saveznik uopštavanja, koje je cilj ukidanja ovde neophodne konkretne fizičke radnje.
Nije bilo mnogo smeha na premijeri.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SRAMNO PISANJE BRITANACA: Udarili na Mareja zbog Đokovića