Kultura

UNIVERZALNO SVETSKO PREDGRAĐE: Projekat umetnika Aleksandra Denića i kustoskinje Ksenije Samardžije predstavljaće Srbiju na Bijenalu u Veneciji

M. Kralj

07. 11. 2023. u 18:23

JEDNOGLASNO, za predstavnika Srbije na predstojećem jubilarnom, 60. Bijenalu u Veneciji, izabran je projekat Exposition Coloniale našeg međunarodno priznatog umetnika Aleksandra Denića, čiji je kustos Ksenika Samardžija.

УНИВЕРЗАЛНО СВЕТСКО ПРЕДГРАЂЕ: Пројекат уметника Александра Денића и кустоскиње Ксеније Самарџије представљаће Србију на Бијеналу у Венецији

Foto Privatna arhiva

Njegov rad našao se među 35 prijavljenih na konkursu koji su u ime Ministarstva kulture raspisali Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Fondacija MSUB. Pet nije ispunilo proceduralne uslove, a isto toliko projekata prošlo je u drugi stepen konkursa, odlukom žirija, odnosno Stručnog saveta za pripremu nastupa Srbije na najvećoj svetskoj smotri savremene umetnosti, na čijem čelu je bio predsednik Radoš Antonijević, vajar, redovni profesor i dekan Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu.

U obrazloženju se navodi da je, kao odgovor na temu Bijenala - "Stranieri Ovunque - Stranci svuda", umetničkog direktora Bijanala Adrijana Pedrose iz Brazila, Denić ponudio prostornu instalaciju koja predstavlja segment imaginarnog globalnog sela, odnosno univerzalnog svetskog predgrađa, bez njegovih žitelja. Naslov "Exposition Coloniale - Kolonijalna izložba", ukazuje na globalne strukture koje su sazdane na kolonijalnoj politici i aktuelizuje sam pojama geopolitike.

- Verujem da je izbor Aleksandra Denića doprineo da se javnost dodatno zainteresuje za umetnika koji dolazi iz sveta scenografije i čiji se rad meri kroz međunarodna priznanja na tom polju - ističe, u izjavi, za "Novosti", kustoskinja Ksenija Samardžija. - Kustoski poziv sa temom "Stranci svuda / Stranieri Ovunque" odgovara poziciji umetnika koji stvara monumentalne, jedan prema jedan, realne arhitektonske i prostorne elemente u kojima čitava socijalna, politička i istorijska značenja, hronično i sam pripadajući poziciji stranca. Otvorenost Venecijanskog bijenala prema različitim čitanjima, slobodi inerpretacija u polju proširenih medija, potvrđuje između ostalog i činjenica da je Zlatni lav u kategoriji nacionalnih selekcija prethodno pripao Paviljonu Litvanije za performans - operu "Sunce i more (Marina)", koji smo imali prilike da vidimo i u Beogradu, ili podsećanje na nagrađeni koreografski rad umetnice An Imhof, ispred Nemačkog paviljona.

Denić: Učio sam od najboljih

Foto arhiva Novosti

 

VIZUELNI umetnik, filmski i pozorišni scenograf impresivne međunarodne karijere Aleksnadar Denić, rođen je 1963. godine u Beogradu. Profesionalnu karijeru započeo je osamdesetih godina, a za svoj rad dobio je i jedno od najznačajnijih nemačkih nacionalnih priznanja "Faust". U pozorištu je sarađivao sa nekim od najznačajnijih savremenih, inostranih i domaćih reditelja, poput Franka Kastorfa, Martina Kušeja, Armina Petrasa, Dejana Mijača, Tatjane Mandić Rigonat, Ivice Buljana, Branislava Mićunovića, a na filmu sa Srđanom Karanovićem, Emirom Kusturicom, Goranom Markovićem, Milošem Radovićem, Srđanom Dragojevićem.

- Velika je čast da Srbiju predstavljam u Veneciji, u godini jubileja Bijenala i mog ličnog jubileja - rekao je juče u izjavi za naš list Denić. - Tema Bijenala mi je veoma bliska, jer više ne postoji mesto gde se ne osećam kao stranac. Čak i kod kuće. Izbačeni smo iz svih koloseka, pa smo uvek neki stranci. Očigledno su se, sami počeci mog stvaralačkog rada i kontakti sa ljudima iz SKC pokazali kao plodonosni. Bilo je zadovoljstvo učiti od najvećih, i družiti se sa njima.

Kako piše u obrazloženju žirija, Denić "svetlom koje izvire iz samih objekata, gradi zagušenu atmosferu filmskog prizora":

- Ovaj metod  je nadograđen autorovom sposobnošću da u istu scenu utka složene, čak potpuno nespojive narative, koji u konačnom rezultiraju osećajem skoro nerukotvorene strukture, koja je samu sebe izatkala u složenim međuodnosima - što je samo utisak. Istina je da se radi o veoma istančanoj metodi građenja prostora, njegove atmosfere i njegove ispunjenosti. Tom metodom pripovedanja, kroz naslojavanja narativa i traženja značenja u preplitanju mnoštva, bivamo uvučeni u suptilnu magiju Denićevog ambijenta - zaključio je žiri.

Za Komesara nastupa Srbije na 60. Bijenalu umetnosti 2024. godine imenovana je Marijana Kolarić, istoričar umetnosti, direktor MSUB. Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima samostalni izlagački prostor u vencijanskim Đardinima. Nalazi se na ostrvu Santa Helena i sagrađen je u vreme Kraljevine Jugoslavije, 1938. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SPAVAJ MIRNO, MAJSTORE: U Aleji zaslužnih građana sahranjen je pisac Radoslav Petković
Kultura

0 1

SPAVAJ MIRNO, MAJSTORE: U Aleji zaslužnih građana sahranjen je pisac Radoslav Petković

OVI trenuci kad je naše sećanje na smrt daleko manje savršeno nego naslov njegovog romana, čini nas svesnim da je i on, naš Vava, prešao u sećanje, a poznata nam je velika krhkost tih osećajnih predela. Evo, već govorimo o Radoslavu Petkoviću u prošlom vremenu. "Kraj se puta ne može izbeći, sam sam, tone sve u farisejstvo, nije život što i polje preći". Citiram ovaj stih, razgovaram s Vavom kao što je on razgovarao sa svojim junacima, jer znam da je voleo i ovog pesnika i ovaj stih iz pesme "Hamlet".

05. 11. 2024. u 13:00

Politika
Tenis
Fudbal
TRADICIJA SE NASTAVLJA: Fondacija Meridian vrednim stipendijama po peti put nagradila najbolje akademce u zemlji

TRADICIJA SE NASTAVLjA: Fondacija Meridian vrednim stipendijama po peti put nagradila najbolje akademce u zemlji