POZORIŠNA KRITIKA: Zavodljivost osuđivanja

U PRIRODI je čovekovoj da osuđuje najrevnosnije ono prema čemu je i sam slab. Militantnim odbijanjem da opravda moralno posrnuće Jevrejki, prisiljenih da u Aušvicu budu "lutke" u kupleraju za nacističke vojnike, doktor Jelinek, muž jedne od nekadašnjih "lutaka" (Petar Strugar), doktorke Vilme Rajner Jelinek (Zorana Bećić Đorđević) presuđuje ne samo njoj, sebi, u prilog Emilu Grabneru (Nikola Ristanovski), nego i čitavoj ljudskoj zajednici, koja u ogromnoj većini nasilje nad ženom pravda njenim ličnim izborom.

foto Privatna arhiva

Drama "Lutka sa kreveta br. 21" Đorđa Lebovića, dobro poznata po odličnoj TV drami (1966, režija Jovan Konjović, TV Beograd) tematizuje mogućnost kazne za počinjen zločin u odnosu na osudu društva za žrtve zločina. Emil Grabner, nekadašnji SS oficir, komandant "Kuće lutaka" u Aušvicu, dolazi kod nekadašnje "lutke", Vilme Rajner Jelinek, da je moli, da ne svedoči na ponovnom suđenju protiv njega, ali i da je upozori na neminovnu osudu sredine za njeno podavanje nemačkim vojnicima, za goli život... Ono što će presuditi da Vilma, lekarka u nekoj socijalističkoj (našoj?) bolnici odustane od svedočenja je osuda njenog muža, lekara, koji, misleći da je Grabner samo njen sapatnik iz logora, najteže osudi moralni sunovrat onih, koji su, da bi spasli sopstveni život, kolaborirali sa neprijateljem... U ovoj tipičnoj TV dramaturgiji (Đorđe Lebović pozorišne komade iz svog konclogorskog iskustva piše u mnogo finijem psihološkom tkanju), najizrazitiji je bio Nikola Ristanovski, kao Emil Grabner. Za razliku od Zorane Bećić Đorđević, koja ima divnu, rečitu scensku pojavu, ali ne "glumi leđima", dok je muž nehotično osuđuje, Ristanovski je glumac koji i dramsku situaciju koju je samo inicirao svojim šlagvortom, zna da iskoristi đavolski, tako da je svakom jasno koliko slojeva tame nikuda nisu iščezli... Petar Strugar je, korektno i tačno, kao obično, pokazao Jelineka kao bivšeg partizana, koji neće da pokvari sebi život ako poveruje da mu je žena upravo bila jedna od lutaka, koje je surovo osudio.

Dvadesetak godina od rata, udobnost života, uljuljkanost u mir i blagostanje su otupeli revolucionarni zanos, kao i nacističku ideologiju, pa se i Vilma, koja živi za osvetu Grabneru, pokolebala zbog porodične sreće...

"Lutka sa kreveta br. 21" je uzbudljiv, odlično napisan dramski tekst, ali ga je vreme, proteklo od nacističkih konclogora po- malo učinilo opštim mestom, već viđenim, možda i zbog neopravdano kratkog trajanja ove pozorišne predstave (ispod jednog sata). Možda je Egon Savin, inače majstor za odličnu adaptaciju tekstova koje odreda emotivno i intrigantno postavlja na naše scene, trebalo da doda još ponešto od obimnog Lebovićevog dela sa ovom tematikom.

Impresivna scenografija Vesne Popović, bolnička ruinirana soba i kostim iz šezdesetih Jelene Stokuće su upotpunili utisak filmskog seta, gde psihološka poniranja vrlo uspešno zamenjuju tema i ambijent, koji sami po sebi gledaoca uznemiravaju i čine ga saučesnikom. U zločinu? Ili u presudi?

Preporučujemo

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA: Putnik kroz ljubav - Peter Handke "Don Huan",režija Ljubiša ristić, KPGT

23. 10. 2023. u 14:17

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Udomljavanje po svim pravilima

19. 10. 2023. u 13:34

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Budimo potomci, da bismo bili preci-Ivana Sajko: JEANNE. Režija: Anja Suša. Pozorište Riksteater i Dramaten, Švedska

16. 10. 2023. u 15:30

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: I sa tugom se može (pre)živeti - Mario Banuši: "Zbogom, Lindita". Nacionalni teatar Grčke, Atina

11. 10. 2023. u 16:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije