ZVEZDA BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA ERIK-EMANUEL ŠMIT O KNJIZI "DRUGI ŽIVOT ADOLFA H." : Današnji svet vrvi od hiljada malih Hitlera

POČETKOM oktobra 1909. godine Adolf Hitler nije položio prijemni ispit na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Šta bi bilo da je komisija donela drugačiju odluku? Tok Firerovog života, a potom i život plahe, strastvene nemačke omladine, na kraju i svetske istorije - bili bi, verovatno, potpuno izmenjeni. Na ovoj premisi je Erik-Emanuel Šmit, jedan od najčitanijih i najvoljenijih francuskih autora, zasnovao "Drugi život Adolfa H.", obiman roman koji je za kuću "Klio" preveo profesor Nikola Bjelić, jedini u svetu koji je doktorirao na delu možda najvećeg živog pisca frankofonog sveta. Na proteklom Sajmu knjiga uz autora, prevodioca, i izdavača Zorana Hamovića, delo je predstavila i Milica Vinaver, profesor na Filološkom fakultetu.

Z. Jovanović

Šta bi bilo da je Hitler bio drugačiji čovek? Šta da ga je nešto odvuklo od njegovih demona? Šta bi bilo da se nikad nije bavio politikom? Sve se to zapitao Šmit i u pokušaju da odgonetne odgovore na ta pitanja izatkao roman sa brilijantnim zapletom, kroz koji nas majstorski vodi u dva paralelna narativna toka, dok nam razotkriva hipotetičku mogućnost postojanja drugog, drugačijeg Adolfa H. - onog koga je umetnički svet prihvatio.

- O Hitleru sam počeo da pišem tragajući za objašnjenjem fenomena da jedno, na prvi pogled obično ljudsko biće, mladić sa nesrećnim porodičnim nasleđem ali uobičajenim problemima i željama za svoj uzrast, postaje monstrum, i to toliki monstrum koji daje sasvim nove dimenzije i značenja toj reči - objasnio je pisac.

Govoreći o svojoj "ne mnogo detaljnoj biografiji Hitlera sa jedne, a izmaštanoj verziji stvarnosti odnosno istorije sa druge strane", Šmit je naširoko govorio o mogućnosti pojedinca da menja svet, koja, videli smo to ne samo na primeru Adolfa H., može biti realizovana na više ili manje poželjne načine.

Kako je Hitler verovatno jedna od najfascinantnijih, a nažalost i jedna od najuticajnijih ličnosti novije istorije, koja je nepovratno promenila svet i za koju interesovanje ne jenjava, i pojava srpskog izdanja Šmitovog romana o (iako i o nešto drugačijem) Adolfu H. pobudila je veliku radoznalost među čitaocima. Pomenuta je i ljubav (onog istorijskog) Hitlera prema operi, posebno prema Vagneru, te kako je slušajući Vagnera došao na ideju o višoj i nižim rasama. Tako je Šmit otkrio da je Hitler čak i za svoje, i samoubistvo Eve Braun, verovao da će delovati uzvišeno baš poput trećeg čina opere "Tristan i Izolda", što takođe mnogo govori o sklopu njegove ličnosti.

- Sama priča i likovi koji je nose, nameću mi i određuju hoću li pisati roman ili dramu - otkrio je Šmit tik pre odlazak na izvođenje svog komada "Da krenemo ispočetka", koji se (ponovo u prevodu Nikole Bjelića) već dve godine igra u Operi i teatru Madlenijanum, sa Slavkom Štimcem u glavnoj ulozi, a režiji Andree Ade Lazić.

No nisu se samo romani ili drame, i uopšte knjige namenjene odraslima, našle u Šmitovom opusu - predstavio je on kao gost Beogradskog sajma knjiga i dve slikovnice namenjene najmlađim čitaocima, objavljene u izdanju "Odiseje" - prva u nizu "Sovinih priča", klica mudrosti koje je ovaj pisac i filozof priredio za decu, nosi naziv "Ostrvo slobode", a druga je "Sebično slonče".

- Ova filozofska dela adaptirana za mališane naučiće roditelje kako da razgovaraju sa decom o važnim temama, a decu će navesti da se zapitaju zašto bi trebalo da ne budu sebični, ali i šta je to ostrvo slobode, i na šta je Ruso mislio poručujući nam da bi svako trebalo da ume da ograniči svoju slobodu da bi mogao da živi sa drugima.

Na pitanje "Novosti", ima li utisak da se ljudi danas ipak previše lako i nepromišljeno odriču svoje slobode, ali ne u ime rusoovske društvenosti već zarad nekakve obećane bezbednosti (iz sebičnih razloga), Šmit je odvratio:

- U mojoj knjizi "Ostrvo slobode" govorim o političkoj slobodi, slobodi u društvu, kako se ona organizuje, i to podrazumeva da se svaki građanin, svaka individua, malo odrekne dela svojih sloboda, da bi život bio harmoničan. Ali, nikako ne govorim o tome što smo preživeli tokom kovida i o onome što ćemo živeti sa rastućom terorističkom pretnjom, i spektrom rata. Ne govorim, dakle, o tome, da se napusti sopstvena sloboda zarad bezbednosti.

Odgovarajući na pitanje da li je, ovaj i ovakav, današnji svet, u opasnosti od pojave nekog novog Hitlera, pisac je rekao:

- Mislim da današnji svet vrvi od Hitlera, posvuda oko nas su hiljade i hiljade malih Hitlera na sve strane, teroristi su mali Hitleri, integristi su mali Hitleri... Dok istovremeno i oni koji vode velike zemlje veruju da postoje ljudska bića višeg i nižeg ranga, više i niže rase ili "varvari" visokog i nekog nižeg nivoa...

Posvuda rado igran

ROĐEN 1960. u Lionu, Šmit je jedan od najčitanijih autora na francuskom jeziku u svetu, jedan od trenutno najproučavanijih autora u školama i na fakultetima, afirmisao se, najpre, kao dramski pisac. Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno dramsko delo, a mnogi njegovi komadi, od prvog izvedenog 1991, pa do danas, višestruko su nagrađivani. Njegove knjige prevedene su na 48 jezika, a u više od 50 zemalja redovno se igraju njegove drame.

Kao autor popularnih teatarskih komada "Zagonetne varijacije", "Mali bračni zločini", "Posetilac", "Frederik ili bulevar zločina", "Oskar i mama Roz" bio je pre desetak godina gost "Molijerovih dana" i Narodnog pozorišta, kad mu je dodeljen pečat ovog teatra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije