Kultura

CRNJANSKI JE POVEZAO NACIONALNO I SVETSKO: Dan na sajmu obeležio razgovor o jednom od najvećih srpskih pisaca

Д. Богутовић

27. 10. 2023. u 07:28

RAZGOVOR o Milošu Crnjanskom i savre­menom srpskom ro­manu, povodom 130 godi­na od rođenja ovog srpskog klasika, upriličen je u sali "Ivo Andrić".

ЦРЊАНСКИ ЈЕ ПОВЕЗАО НАЦИОНАЛНО И СВЕТСКО: Дан на сајму обележио разговор о једном од највећих српских писаца

Foto Arhiva

Učestvovali su pisci Milisav Savić, Vesna Kapor i Slobodan Vladu­šić, sve troje dobitnici prestižne nagrade "Me­ša Selimović" koju dode­ljuju "Večernje novosti".

Životna priča Crnjan­skog, po Savićevim re­čima, nudi prvorazrednu građu za moderni roman- odiseju.

- Na dugom povratku prema Itaci Crnjanski je uživao u Kirkinom i Ka­lipsinom raju, ali je is­kusio i predvorja pakla. Koketirao je s mnogim ženama, ali je istinski voleo samo svoju Penelo­pu, Vidu. Ljubitelj kri­mi-žanra, Crnjanski je i sam postao junak krimi­nogizovane priče. Bio je ubeđen da mu moćne tajne službe, od Udbe, KGB-a do MI6, pripremaju likvi­daciju. Ne, nije bio pa­ranoičan, jer je živeo u vreme obeleženo brojnim političkim ubistvima poznatih umetnika. Cr­njanski je umro u strahu - rekao je Savić.

Svojim životom i knji­gama, dodao je Savić, Cr­njanski je spojio ono što je retkima uspevalo: na­cionalno i svetsko, mo­derno i klasično:

- Podjednako su ga mr­zeli i nacionalisti i modernisti. Nacionali­sti, jer je, svetski putnik, divno pisao o Italiji, Francuskoj, Španiji, Norveškoj, Nemačkoj, jer se pozivao na najveće svet­ske pisce kao svoje pretke, jer se šepurio - s pravom! - znanjem nekoliko svet­skih jezika, jer je insisti­rao na inovativnim for­mama. Modernisti, pak, nisu mogli da mu oproste srpske teme ("Seobe"), so­fisticirani patriotizam ("Lament nad Beogradom"), "slatki" lirizam, dendi­zam, i pritajenu želju za statusom pisca koga obo­žavaju dvorske dame.

Kaporova je istakla da je od prvog susreta sa Cr­njanskim u srednjoj školi osetila da je to sasvim iz­vesno njen pisac, i da taj osećaj ne jenjava.

- Čitajući njegova dela shvatila sam da je njegova magija za mene to što pi­še iz bića, iz čoveka, iz događaja, a ne o pojedinim ličnostima i zbivanjima kako to rade drugi pisci.

Slobodan Vladušić, Vesna Kapor i Milisav Savić, Foto N. Skenderija

On je jednako aktuelan i danas, obeležio je celo­kupnu našu književnost, jedan od onih malobroj­nih koji bez sumnje ostaju. Prvi susret sa njegovim delom desio se kroz nje­govu knjigu "Lirika Ita­ke i komentari", koja je na mene ostavila utisak političke savršenosti.

Čitajući docnije njegovu celokupnu prozu samo se produbljivao taj osećaj vezanosti.

Potvrđivalo se moje rano osećanje sa­vršenosti jednog poseb­nog senzibiliteta kroz čije redove se može sa­gledati celokupna čove­kova sudbina. Sve što je Crnjanski napisao, čista je poezija - rekla je Kapo­rova.

Vladušić: Borben duh

VERUJEM da svaki pisac ima svog Crnjanskog i da se svi oni međusobno razlikuju. Za mene je Crnjanski uvek bio pre svega borben duh. U pole­mikama bi često ostajao u situaciji sam protiv svih ne zato što nije bio u pravu već sasvim suprotno zato što jeste bio u pravu. Slaba nam je uteha što sada to znamo. Smatram da su najaktuelniji romani Crnjan­skog danas "Kod Hiperborejaca" i "Roman o Londonu". Prvi sugeriše nestanak jedne Evrope, koja je bila centar sveta i humanističke ideje čije okončanje Crnjanski u "Hiperborejcima" sluti. "Roman o Londonu" je ono što dolazi posle, a to je Megalopolis - antihumanistički svet u kome raseljena bića simbolizuju opštu situaciju čoveka.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U NOVU 2025. - SA POLJUPCIMA: Kalendar Centra za grafiku FLU sa delima profesorke Vesne Knežević
Kultura

0 0

U NOVU 2025. - SA POLJUPCIMA: Kalendar Centra za grafiku FLU sa delima profesorke Vesne Knežević

POLjUBAC je stalno prisutan u stvaralaštvu Vesne Knežević, slikarke i redovne profesorke Fakulteta likovnih umetnosti. Tako će se naći i na novom kalendaru za 2025. godinu, koji tradicionalno objavljuje Galerija Centra za grafiku, a svečano će biti predstavljen na otvaranju istoimene izložbe - "Za taj slatki dan", u ovom izložbenom prostoru u Pariskoj ulici, večeras u 18 časova.

23. 12. 2024. u 16:23

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!