EKSKLUZIVNO Akademik dr Mihail Pjotrovski, generalni direktor Ermitaža: Srbe i Ruse vezuju čvrste karike bratstva

BEOGRAD će prvi put biti domaćin "Dana Ermitaža" u Srbiji, manifestacije od međunarodnog kulturnog značaja, koju od sutra do 29. oktobra organizuju Ermitaž, jedan od najvećih muzeja na svetu, Ministarstvo kulture Srbije i kompanija "Gasprom njeft".

Foto Dani Ermitaža u Srbiji

U saradnji sa Narodnim muzejom Srbije, Ermitaž će istovremeno otvoriti dve izložbe: "Nevidljiva umetnost" i "Carski porcelan". Inkluzivni projekat "Nevidljiva umetnost" pružiće posetiocima priliku da bukvalno dotaknu istoriju: da dodirnu drevne freske, starinske ćilime i taktilne makete drugih dela iz kolekcije Ermitaža. Izložba "Carski porcelan" povezaće istoriju dinastije Romanov i replike dvorskih servisa za ručavanje koji su bili u upotrebi na svečanim večerama i porodičnim proslavama ruskih monarha. Obe izložbe u Narodnom muzeju Srbije biće otvorene za publiku od srede, 25. oktobra do 24. novembra 2023. godine.

Foto Dani Ermitaža u Srbiji

Ovim povodom, ekskluzivno za "Večernje novosti", govori akademik dr Mihail Pjotrovski, generalni direktor muzeja Ermitaž.

o Najavljeni "Dani Ermitaža" u Srbiji izazvali su veliku pažnju javnosti, i jedan od važnih razloga su bliske kulturno-istorijske veze naša dva naroda. Po vašem mišljenju, koje su najvažnije stvari koje nas povezuju?

- Koreni rusko-srpskog bratstva leže u veoma dubokim slojevima istorije. Kao arheolog, ja to sigurno znam. Saradnici Ermitaža i Muzeja Vojvodine već nekoliko godina sprovode zajedničke arheološke ekspedicije i proučavaju pitanje porekla Slovena. Već u samom zajedništvu predaka, leži ključ jedinstva naših naroda.

Kroz istoriju, putevi Rusije i Srbije uvek su se ukrštali i preplitali u složeni splet uzajamnih odnosa. Srbija je spasla pravoslavnu veru u Rusiji za vreme tatarsko-mongolske invazije, a Rusija je pomogla srpskom narodu da zbaci jaram Osmanskog carstva. Sankt Peterburg je postao dom i mesto školovanja mladog Aleksandra I Karađorđevića, a on je, sa svoje strane, u Srbiji sklonio hiljade Rusa koji su pobegli iz zemlje posle Oktobarske revolucije. Naše zemlje su se zajedno borile u Prvom i Drugom svetskom ratu i nikada ne prestaju da se međusobno nazivaju braćom.

U zbijenom lancu događaja koji povezuju Rusiju i Srbiju, teško je izdvojiti nešto posebno. Mnogo je važnije što je ovaj lanac sačinjen od mnoštva karika koje se protežu od pamtiveka, a tu vezu između dva naroda je teško prekinuti.

o U intervjuu objavljenom na sajtu "Dana Ermitaža" pominjete dinastiju Romanov. Kako izložba carskog porcelana može da prikaže srpskoj javnosti sjaj i značaj Ruske imperije?

- Svaki muzejski eksponat je pre svega vredan zato što je u stanju da ispriča priču, otkrije detalje prošlosti. Šolje, tanjiri ili vaze koje su koristili ruski monarsi, nisu samo luksuzni predmeti za svakodnevnu upotrebu. Svaki od ovih eksponata odražava lične preference vladara, popularne umetničke stilove te epohe, nivo industrijskog razvoja, popularne ideje u društvu ili istorijske događaje. Zato pazite - vaša omiljena šolja danas, može da otkrije mnoge tajne budućim istoričarima i arheolozima.

Publika u Beogradu je već dobro upoznata sa ruskom dinastijom Romanov koja je odigrala važnu ulogu u istoriji Srbije. A pomoću izložbe "Carski porcelan" posetioci će moći da još bliže upoznaju carsku porodicu - moglo bi se reći, u domaćoj atmosferi.

o Očekujete li da će se muzejska saradnja između Rusije i Srbije produbljivati? Planira li Ermitaž da proširi svoje prisustvo u Srbiji?

- Srbija je jedina zemlja u Jugoistočnoj Evropi u kojoj Ermitaž pokreće sveobuhvatan program razvoja svoje delatnosti. "Dani Ermitaža" su samo prvi korak na ovom putu, i osećamo veliku podršku u našem poduhvatu od naših partnera - Ministarstva kulture Republike Srbije i kompanije "Gasprom njeft". Naš muzej je svakako usmeren na dugoročnu i obimnu saradnju sa Srbijom, i svake godine planiramo da produbljujemo i proširujemo naše kulturne veze.

Foto Dani Ermitaža u Srbiji

o Da li planirate da ugostite srpsku izložbu ili kulturnu instituciju u Sankt Peterburgu?

- Taj proces je već pokrenut. Nedavno su radovi srpskih fotografa bili izloženi u Ermitažu na festivalu "Dijalog kulture", a ove jeseni naš muzej ugostiće delegaciju srpskih arheologa. Zainteresovani smo za dalju kulturnu razmenu sa ključnim muzejima u Srbiji i pregovaramo, ali za sada nećemo iznositi detalje.

o "Dani Ermitaža" se odvijaju u specifičnoj međunarodnoj političkoj situaciji, zbog koje, između ostalog, nije bilo moguće da se u Srbiju donesu originalna umetnička dela. Kakav je vaš odnos prema sankcijama u oblasti kulture? Kako ih prevazilazite?

- Kad se jedna vrata zatvore, otvore se druga. Svet je veliki, i vreme je da pogledamo oko sebe. Tada vidimo da se neverovatni muzeji otvaraju i razvijaju u Kini, UAE, Kataru, Indiji i drugim zemljama. I Ermitaž sada pregovara o zajedničkim projektima sa tim institucijama.

Takođe je važno da Ermitaž nije samo najbogatija riznica svetske umetnosti. Iskustvo je naša glavna vrednost. U poslednje vreme razvijamo posebnu kulturu interakcije pod nazivom "Dani Ermitaža" i otkrivamo se kolegama i posetiocima u novim aspektima delovanja - kao restauratorski i naučnoistraživački centar, kao pioniri u oblasti inkluzije (prilagođavanja muzeja osobama sa posebnim potrebama), kao mesto gde se široko primenjuju savremene tehnologije i inovacije. "Dani Ermitaža" u Srbiji sa svojim obimnim i bogatim programom, postaće dobar primer u tome!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije