Kultura

KAD UŽAS NE MOŽE DA SE POJMI: Petar Strugar o "Lutki sa kreveta br.21", doktoru Jelineku, teatru i filmu

Vukica STRUGAR

23. 10. 2023. u 16:25

PSIHOLOŠKA drama "Lutka sa kreveta br. 21" Đorđa Lebovića (u režiji Egona Savina) donela je ovih dana na scenu Narodnog pozorišta traumatičnu priču glavne junakinje Vilme Rajner: dve decenije posle seksualnog zlostavljanja u koncentracionom logoru, u njenoj ordinaciji pojavljuje se komandant logora Emil Grabner s molbom (koja se pretvara u sve agresivniji zahtev) da odustane od - pravde i pravnog gonjenja.

КАД УЖАС НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОЈМИ: Петар Стругар о Лутки са кревета бр.21, доктору Јелинеку, театру и филму

I tada počinje nova trauma i tortura pod jezivim psihološkim pritiskom. Zločinac ubeđuje žrtvu da kad sve izađe na videlo, ona će biti ta koja će se naći na stubu srama. Odlučna da istraje, Vilma se suočava sa novim bolom. Njen suprug, dr Jelinek, neupućen u strašni balast ženine prošlosti, pre nego što sazna istinu - uskraćuje joj nesvesno (kao i svima kojih više nema) podršku za pravičnu kaznu. Bez dileme, sa tvrdim stavom da je svaka žena koja je na ovakvo zlostavljanje pristajala, na neki način, kriva. Jer, mada goloruki, svi logoraši morali bi da se suprotstave neprijatelju, ne razmišljajući da u logoru postoje stvari gore od smrti...

Uloga dr Jelineka pripala je Petru Strugaru koji je izuzetno zrelo i ubedljivo svog junaka i njegov crno-beli pogled na svet, izneo na scenu:

- Lik je u suštini jednostavan, na jednoj ravnoj liniji. Ipak, nije ga nije lako igrati zato što je taj čovek, u stvari, najveća tragedija Vilme Rajner - kaže Petar Strugar. - Izgradili su porodicu, on je dobar i prostodušan, ali su njegovi stavovi i pogledi na priču o javnoj kući u logoru za Vilmu poražavajući. Prvi put ih čuje i suočava se sa činjenicom da njen muž o ovako strašnoj drami nikad nije razmišljao.

Na pitanje kako je "branio" svoj lik, naš sagovornik objašnjava da je to činio Jelinekovom biografijom: on je partizan, prvoborac, video je kako njegovi drugovi gladuju i ginu.

- Ali, kao šta zakoni fizike koje znamo ne važe na kvantnom nivou, tako ni u logoru ne mogu biti ista socijalna i ideološka načela. Doktor to ne razume, pojednostavljeno gleda na okolnosti, sa stavom da si pristajanjem, na neki način, "sarađivao" s neprijateljem. Ne može da pojmi šta se sve dešavalo unutar tog užasa, uveren da su, uprkos okolnostima, logoraši imali nekakav izbor. Ne shvata da dok su u partizanima bili naoružani i imali mogućnost borbe i otpora, ovi ljudi su bili potpuno bespomoćni. U njima se palio primalni instinkt za preživljavanjem, a oni koji to nisu prošli, teško mogu da razumeju. Jelinek u jednom trenutku kaže da je trebalo da se dignu na pobunu, pa makar kašikama, golim rukama i zubima. S druge strane, Vilma objašnjava da u logoru nije stradalo samo šest miliona ljudi, stradalo je sve što je vezano za ljudski lik čoveka. To je toliko tačna rečenica... Pravila o kojim pričamo u bilo kojim situacijama, u tim uslovima - ne važe.

Popularni glumac ističe da mu je takvo iskustvo mnogo značilo, pozorište daje mogućnost studioznog rada na tekstu i bavljenja temom, posebno sa Egonom Savinom.

ULOGE U NARODNOM

NAŠ sagovornik je stalni član ansambla Narodnog pozorišta, a na matičnoj sceni do sada je ostvario još nekoliko veoma zapaženih uloga. Igra u predstavama "Magbet", "Rat i mir", "Godine vrana" i "Naš razred". I, sticajem okolnosti, sve imaju veze sa ratnom tematikom...

- Komad je sam po sebi težak, ekstrakt kakvog nemamo često priliku da radimo na filmu. Pristup predstavi bio je dokumentaristički, najbitnije nam je bilo da "oprirodimo" te replike. Filigrantski smo radili na njima jer tekst, situacija i način igranja zahtevaju da sve bude izuzetno precizno, tačno na mikroplanu, da se ne vide "šavovi". Za razliku od pozorišta, ritam rada na filmu ne ostavlja vremena da se baviš tekstom na taj način. Drugačije je kad imaš prostora da mu se posvetiš, da svoje misli i ideje razmenjuješ sa rediteljem i kolegama u podeli... Doduše, sad se uvode probe i u serijama i filmu, ali je vremena uvek nedovoljno. U pozorištu imamo dva meseca samo da to radimo. Teatar te održava u glumačkoj i zanatskoj kondiciji, pa si spreman i da lakše funkcionišeš u drugim medijima.

Ovih dana, 27. oktobra, Strugar počinje snimanje nove serije - "Sumpor" Milorada Milinkovića. Kako kaže, do sada je uspevao da uskladi sve obaveze:

- Dešava se da ceo dan snimam i uveče odem na predstavu. Ali, ima i dana kada snimam pre podne, odem na predstavu, pa se vratim na snimanje. Uz dobru volju sve može da se postigne. Naša direkcija Drame ima sluha i za druge obaveze, izlazi nam u susret. Jer, na kraju krajeva, sve se ponovo vraća pozorištu: ponekad filmovi i serije dovode ljude u teatar i stvaraju novu teatarsku publiku.