EKSKLUZIVNO - "ČOKOLADA" MI SE OPET VRAĆA: DŽoana Haris, bestseler spisateljica

PRED naše čitaoce nedavno je stigao izuzetno zanimljiv i čitljiv roman "Breskve za oca Fransisa", britanske bestseler spisateljice Džoane Haris (1964), još jedan nastavak slavne "Čokolade" (1999), prema kojoj je snimljen istoimeni hit film sa Žilijet Binoš i Džonijem Depom u glavnim ulogama.

Harisovoj hrana budi jaka osećanja, Foto Profimedia

Napisala je još 19 romana, niz kratkih priča, libreta za dve kratke opere, nekoliko filmskih scenarija, mjuzikl za pozorište i tri kuvara.

Dela su joj objavljena u više od 50 zemalja, osvojila je mnogobrojne nagrade, a prošle godine izabrana je za člana Kraljevskog društva književnika.

Studirala je moderne i srednjovekovne jezike na Kembridžu, bila nastavnica 15 godina, a danas sa suprugom živi u kući u Jorkširu. U ekskluzivnom razgovoru za rođendanski broj "Večernjih novosti", Džoana Haris najpre odgovara na pitanje šta je podstaklo da se još jednom vrati junakinji iz "Čokolade", Vijan Rose.

- Ne vraćam se ja njoj, ona se vraća meni. Ovo je četvrta knjiga koju sam napisala o njoj i njenim ćerkama: zato što ona i ja delimo iskustvo majčinstva (kao i neka druga iskustva), i lako mi je da se povežem sa njom tokom različitih momenata našeg zajedničkog putovanja.

Ovoga puta okrenuli ste roman o aktuelnoj i delikatnoj temi, veliki nesporazumi, ali i mogući suživot između domaćeg stanovništva i migranata. Vi ste, uprkos svemu, optimista kada je reč o odnosu ljudi različitih religija, običaja i shvatanja?

- Što više putujem po svetu, sve više sam ubeđena da, kao ljudi, imamo mnogo više zajedničkog nego što mislimo. Religije, običaji i politička uverenja mogu ponekad da stvore barijere, ali poštovanje, saosećanje i želja da se povežemo jedni sa drugima mogu da ih sruše.

Kao i u vašim prethodnim knjigama, i u ovoj hrana ima važnu ulogu u svakodnevnom životu...

- Hrana je jedno od univerzalnih iskustava koja svi ljudi dele. Hrana kao indikator kulture, kao način da zbliži ljude, kao povod za slavlje, kao osnovna ljudska potreba.

Može biti moćno nostalgična, probuđujući sećanja i jaka osećanja. Takođe je i čulno iskustvo, uključujući sva čula, što mi pomaže da stvorim dublje iskustvo za čitaoce. I povezuje nas - kroz vreme, kroz kulture, kroz vremena posta i gozbe, izobilja i nužde - na način na koji malo drugih iskustava to može.

Kažu da su na vas veliki uticaj imali vaš deda koji vas je naučio baštovanstvu i vaša prabaka od koje ste čuli razne priče i sujeverja...

- Bila sam vrlo povučeno dete, sa više odraslih u mom životu nego dece sa kojima sam mogla da se igram. Takođe sam bila i proizvod dve kulture, sa narodnim bajkama i pesmama i istorijom i hranom dve različite kulture. Ali volela sam da slušam o iskustvima odraslih oko mene, i moji baka i deka obožavali su da mi pričaju o svojim životima, i stvarima koje su im bile važne. Stoga sam učila o baštovanstvu i selu od svog dede, i o kuvanju od svoje bake, i godinama kasnije mnoge njihove anegdote i interesovanja došli su do mojih knjiga.

Kada ste pisali knjige posle "Čokolade" da li vas je opterećivao ili podsticao veliki uspeh ove knjige?

- Nijedno ni drugo. Bilo je fino imati uspeh, naravno, ali komercijalni uspeh je krhak, kao i književni trendovi. Sve što sam mogla da uradim je da nastavim da pišem, učim i vidim šta će da se desi.

U vašim delima ima mnogo ljubavi, saosećanja, pa i vere u ljudsku dobrotu i plemenitost. Otkud to kada živimo u sasvim drugačijem vremenu?

- Zato što time što zamišljamo bolji svet, pomažemo da se stvori bolji svet.

MAESTRALNA Žilijet Binoš u filmu "Čokolada", Foto Profimedia

Napisali ste i libreto za dve kratke opere, nekoliko filmskih scenarija, mjuzikle za pozorište, tri kuvara... Šta vam je od svega toga pričinjavalo najveće zadovoljstvo?

- Uživam u svim projektima na kojima radim. Nemam omiljene. Ali uživam u kolaboracijama sa drugim stvaraocima - pisanje može biti vrlo usamljena profesija, i uživam da radim sa ilustratorima, kompozitorima, muzičarima i izvođačima koji moje priče dovode u nove medije.

Da li još svirate u bendu u kome ste od svoje 16. godine?

- Da. Pišemo i izvodimo svoju muziku, imamo snimljena dva CD-a, a imamo i izvedbe na kojima kombinujemo pripovedanje, originalnu muziku, pesme i elemente pozorišta.

Strastveni ste zagovornik prava autora. U kojoj meri danas pisci mogu da žive od svog pera?

- Iako izdavačka industrija cveta, većina pisaca zarađuje manje od minimalca. Moramo da istaknemo ovaj disbalans tako što ćemo raditi sa vladom, piscima i industrijom kako bismo osigurali bolje ugovore, jednake uslove i naknade, kao i bolju zaštitu od piraterije i eksploatacije. Ako drugi ljudi mogu da zarađuju od kreativnih industrija (kreativne industrije stvaraju milijarde za ekonomiju), onda stvaraoci koji su zaslužni za tu zaradu treba da imaju platu od koje mogu da žive.

Devojka, majka, baka

A ŠTA ćemo čitati posle "Bresaka"?

- Trenutno se spremam da objavim knjigu pod nazivom "Devojka, majka, baba" koja je zbirka mračnih novela i kratkih priča, u nekoj meri inspirisana britanskim folklorom i narodnim pesmama, a koju je ilustrovala Boni Helen Hokins.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije