Kultura

NIJE VEROVAO DA ĆE OSTARITI: Jagoš Marković otišao u večnost sa pozorišne scene, kao malo ko - pun života (FOTO)

Vukica STRUGAR

26. 09. 2023. u 17:24

OD Jagoša Markovića ovih dana se u medijima i na društvenim mrežama opraštaju i znani i neznani, ne štedeći reči o pozorišnom geniju koji je kao čudo od deteta već sa dvanaest godina ušao u teatar.

НИЈЕ ВЕРОВАО ДА ЋЕ ОСТАРИТИ: Јагош Марковић отишао у вечност са позоришне сцене, као мало ко - пун живота (ФОТО)

foto Arhiva "Novosti"

Iznenadna i prerana smrt odvela je Jagoša pravo u legendu. Istina, za razliku od drugih velikih umetnika, postao je to još za života: nepogrešivo je stvarao čaroliju na sceni i oko nje, divili su mu se glumci, uprave pozorišta, kolege, novinari.

Svaka nova predstava iščekivala se s radoznalošću, na njegove premijere dolazili su svi koji nešto znače u javnom životu (čak i retki posetioci teatra), pa i reditelji koji obično ne idu da gledaju "kako drugi obućar pravi cipele". A on, nasmejan i razigran, uvek bi izlazio na poklon premijernoj publici koja je, bez izuzetka, sa oduševljenjem ispraćala svaku njegovu novu predstavu.

Živeo od umetnosti

JEDNA od Jagoševih omiljenih arija bila je iz Pučinijeve "Toske" - čuvena Vissi d` arte ("Živela sam od umetnosti"). Rado je slušao operu i Mariju Kalas. Ali, i druge žanrove, a često je i sam pevao:

- Uz klasiku, volim izuzetno, cigansku muziku, pa trubače. Beskrajno volim srpsku duhovnu muziku, vranjansku... Ne mogu da podnesem da se priča i šuška dok se sluša muzika - govorio je reditelj, čije su predstave najčešće i imale veliko muzičko "finale".

I baš kako je glasio naslov jednog našeg intervjua, Jagoš je umeo u svakom od svojih ostvarenja da pronađe "lekoviti smeh iz tuge", a tim lekom krepili su se i u njegovoj rodnoj Crnoj Gori, i u Beogradu, i na prostorima bivše Jugoslavije, i u inostranstvu. Smeh je bio katarzičan i zarazan, a Jagoš neodoljiv:

- Stalno su mi, zbog energije i života koji je "šibao" sa scene, govorili: "Vi ste kao cunami!" A ja se uvek setim Sterinije Feme koja lepo kaže: "Takva sam kakva sam, za sebe sam." Eto, i mi smo takvi - kakvi smo. Kako nam je, mi znamo. Možda sebi i najteži. Ali nam je lakše uz Nušića - rekao je u razgovoru za naš list, povodom postavke "Dr" u Narodnom pozorištu.

Foto: Tanjug

Voleo je domaće pisce, mada je često i rado iščitavao svetsku klasiku. Umetnici čuvenog Dramatena u Stokholmu, sa simpatijama su godinama posle premijere Strindbergove "Kristine", pominjali njegov šarm i kalambure. Jedan od glavnih glumaca Erik En ispričao je tim povodom:

- Na jednoj probi nije se pojavila moja partnerka Elin Klinga. Trebalo je da imamo ljubavnu scenu, a Jagoš u rediteljskom zanosu i nastojanju da objasni kako to treba da izgleda - počeo je da priča na italijanskom! I što je najinteresantnije, iako nismo znali jezik, svi smo ga razumeli. Sve što radi, radi sa takvom strašću i sugestivnošću, da se pokazalo da jezik nije bitan.

Komemoracija i sahrana

KOMEMORACIJA Jagošu Markoviću zakazana je za sutra u 11 časova u Narodnom pozorištu. Prijatelji, kolege i poštovaoci ispratiće potom velikog umetnika na Novom groblju u Beogradu - opelo je u 14 časova, a sahrana u 14.30 u Aleji zaslužnih građana.

A da ova "slovenska duša" i puši sa strašću, uverili su se kad se (posle tromesečnih proba) vratio u Beograd. Budući da je tu "strast" najčešće ispoljavao u četiri zida (pušenje je u Švedskoj strogo zabranjeno na većini mesta) domaćini su posle odlaska našeg reditelja morali da ceo stan okreče.

Svedočili smo u Sibiru još jednom nesvakidašnjem događaju i pravoj poslastici: Jagoš je na međunarodnom festivalu u Omsku "uskočio" u sopstvenu "Gospođu ministarku", igrajući Peru Kalinića! Ali, ni to nije sve: on je drugog Peru (Pisara) na istom izvođenju dodelio kolegi (i tadašnjem direktoru Drame Narodnog pozorišta) Kokanu Mladenoviću. Kako je došlo do ovog ekskluzivnog uskakanja, objasnio je:

"Divlje meso", Foto N. Skenderija

- Noć pred put zazvonio mi je telefon i rečeno mi je da Duško Premović neće moći da igra. Pošto je već bio zatvoren spisak putnika, bilo je nemoguće da krene neko drugi. Rečeno mi je da treba da uskočim u ulogu Kalinića, a ja sam to morao da prihvatim bez reči! Jer, pet dana ranije saznalo se i da je Rade Marković sprečen da otputuje: golemo breme Pere Pisara prebacio sam na Kokana Mladenovića, koji je, kako se pokazalo, to uradio junački i glumački savršeno. Zato, nikad ne reci nikad. Ovo je moj dug pozorištu...

Uz Jagoša su se uvek neka čuda dešavala. Sofoklovu "Antigonu" požar je pre premijere isterao iz matične kuće (Narodnog pozorišta), ali malo ko je tada znao da ju je vatra dočekala i u JDP, gde su upriličili prvo gostovanje. Zato je izvedena bez generalne probe:

Jezdić:Čujem tvoju pesmu...

"NIJE mi, kad duboko iskreno o njemu razmišljam, prva asocijacija niti jedna njegova predstava. Ni pozorište, ni intimni bratski i profesionalni razgovori, ni samo lepo, ni ružno. Moram reći, lepog je bilo, znatno više. Ništa od svega što je onoliko iznedrio i isplakao, zasmejao, radovao i dao pozorištu... Uvek mi je, bez obzira da li je reč o probi, procesu, probnoj sali, bifeu, premijeri ili generalnoj - budio asocijaciju na ariju, operu, uopšte pesmu. I to ne bilo kakvu, već žanrovski i stilski neku svepesmu svemuzičkog žanra. Živa pesma koja ne prestaje, koja traje i čuje se, i kad je na čamcu u Boki sam. Čuje se i kad ga nema tu, kad je pobegao, i od nas i od sebe samog. Jagoš je pevao svoju ariju i staccato, pizzicato, rubato. I elegiju i allegretto. Na nemoguć način. I u pozorištu i na dunjaluku, kao niko na ovom svetu - u isto vreme. Čujem tvoju pesmu i pevušiću je dok me ima. A ti pevaj, dobri moj Jagoše, i raduj se u Carstvu Nebeskom!"

- Prvo se zapalila dim mašina, pa smo zbog straha od požara morali da odustanemo od svega što pada "s neba". A trebalo je da pada neko posebno brašno. Razmišljali smo da ga zamenimo kvarcnim peskom ili grizom, mada smo na kraju iz bezbednosnih razloga od svega odustali. Potom je nastao problem sa rotacijom, pa su naši dekorateri ručno pomicali patos i vrteli po praznoj sceni. Poslednjeg dana pred premijeru planirana je generalna proba, ali nam se onda razboleo Miša Janketić. Tako je predstava izašla bez poslednje probe, bez rotacije, bez brašna i bez oslikanog poda - otkrio je Jagoš kako je protekao ovaj "premijerni" doživljaj, uprkos kome je predstava zaživela punim sjajem.

foto Arhiva "Novosti"

Taško je prihvatiti da je neko ko je toliko bio živ, otišao na drugu obalu. Ima neke simbolike što se to desilo baš u njegovoj Boki Kotorskoj. Pre dvadesetak godina u poznatom NIN- ovom upitniku, kada niko nije slutio da će se tako brzo završiti jedan, u svakom smislu, bogat život, odgovorio je na pitanje kako bi želeo da umre:

- Mirne savesti. Plativši sam sve svoje grehe za života. Da sve sam pospremim, da dugove ne ostavim. Pre onih koje volim. Okružen svojima. Redom. Bez poniženja koje bolest nosi.

Želja mu se, nažalost, ispunila, ali mnogo pre vremena. U svemu je išao "brzom prugom", pun života, ni sam ne verujući da je kraj, uopšte, moguć:

- Ja još ne znam ni da li ću ostariti, a kamoli umreti. Šta je vama, to je promena agregatnog stanja.

I koliko god da je živeo, on zaista, nikada ne bi ostario. Zauvek mlad ostaće u srcima onih koji su ga voleli.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića
Kultura

0 0

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića

KAO što je Švedska kraljevska akademija, dodelom Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu, dala pun legitimitet rok poeziji, tako u našoj sedini, nedavno otvaranje Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije, predstavlja mnogo više od odavanja počasti pre tri decenije preminulom gitaristi, pevaču, tekstopiscu, kompozitoru i lideru EKV.

12. 11. 2024. u 17:12

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...

HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...