DIVA KOJOJ SE DIVIO SVET: Odlazak primadone Milke Stojanović

VIŠE od jedanaest godina čekao je Živan Saramandić svoju Milku - pridružila mu se, najzad, od pre dva dana ponovo su se sjedinila dva božanska glasa, dva bića koja su decenijama živela svoju ljubav, i muziku. Voleli su, Milka i njen Živan, jedno drugo i sve ljude, a svojim darom ulepšali su živote svih nas koji smo imali privilegiju da budemo savremenici tog jedinstvenog para.

privatna arhiva

Povučeno je živela svoje udovičke dane Milka Stojanović, okružena uspomenama na dve velike operske karijere, u porodičnoj kući u ušuškanoj ulici beogradskog Žarkova. Ipak, do poslednjeg je dana plenila svojom pojavom i energijom, kad god bi svojim prisustvom uveličala neku svečanost Opere Narodnog pozorišta ili kakav drugi događaj.

Rođena u Beogradu 1937. godine, paralelno sa studijama svetske književnosti (na kojima je zauvek ostala apsolvent, ostavljajući do kraja mogućnost poznog sticanja diplome), Milka je pohađala operski studio u kome je učila pevanje kod Zdenke Zikove. Usavršavala se i kod Zinke Kunc, zvezde Metropoliten opere, kao i kod profesora Di Luga iz milanske Skale.

Ujak joj je bio Branislav Vojnović, koji je u godinama pred Drugi svetski rat upravljao Narodnim pozorištem - onim o čijoj su Operi i Milka i njen voljeni suprug Živan širom sveta pronosili najbolji glas.

Učestvovala je u prvom izvođenju Verdijevih opera "Nabuko" i "Atila" u Srbiji, i Belinijeve opere "Norma", kojim je otvorena zgrada Narodnog pozorišta posle obnavljanja 1966. godine.

Milka je preskočila "male" uloge, odmah je zapevala velike, i teške. I to nezaboravno. U Operi našeg nacionalnog teatra debitovala je trijumfalno, sa 23 godine, i to u ulozi Amelije u Verdijevom "Balu pod maskama", a od 1967. je nekoliko godina nastupala u Metropoliten operi u Njujorku. Pamte se njene role i na sceni Bečke državne opere, Opere Zapadnog i Istočnog Berlina, moskovskog Boljšoj teatra, Velike državne opere u Kelnu i u gotovo svim najčuvenijim operskim kućama širom Evrope i sveta.

- Čini mi se da je čitavo moje biće oduvek bilo usmereno na muziku i nameru da tu svoju muziku podarim svim ljudima sveta, i rano sam ostvarila svoj san. Već sam debitujući kao Amelija, sa velikim italijanskim tenorom Luiđijem Otolinijem, doživela da se pozorišnom dvoranom ori: "Avanti, Milka!". Taj jedinstveni, sjajni odnos sa publikom prati me do danas kada nastupam povremeno i sa prilagođenim repertoarom - pričala je za "Novosti pre 5 godina, kada je ponela izuzetnu Vukovu nagradu.

Stalni član Opere Narodnog pozorišta, uz nekoliko prekida, bila je sve do penzionisanja 1993. godine, a za svoj rad ovenčana je brojnim drugim prestižnim priznanjima, poput Oktobarske nagrade grada Beograda za ulogu Elze u "Loengrinu", dve Nagrade Narodnog pozorišta za uloge u operama "Travijata" i "Atila", Nagrade Narodnog pozorišta za životno delo, "Pečata Narodnog pozorišta", četiri Spomen-plakete grada Beograda, Izuzetne Vukove nagrade, Nagrade "Zlatna lira" Saveza kompozitora Jugoslavije kao najuspešniji umetnik u svetu i u Srbiji u četvorogodišnjem periodu... Nagradom "Golden Voice" (Zlatni glas) časopisa "Opera News" u Njujorku, publika i javnost Amerike svrstali su srpsku opersku divu, zajedno sa sopranom Renatom Tebaldi i tenorima Mariom del Monakom i Benjaminom Điljijem, među četiri najlepša glasa sveta, što je je jedno od najznačajnijih priznanja u srpskoj i jugoslovenskoj operskoj umetnosti. Međunarodni biografski centar u Kembridžu dva puta, 2007. i 2017. godine, uvrstio je Milku Stojanović u sto najvećih muzičkih umetnika sveta, a 2011. u sto najvećih profesionalaca sveta.

Nastupala je sa najznačajnijim imenima operskog sveta: Pavarotijem, Domingom, Mariom del Monakom, Korelijem, Nikolajem Gedom, Bergonzijem, Rajmondijem, Gizurovim, Titom Gobijem, Česareom Stepijem, Serenijem, kao i sa najčuvenijim dirigentima: Mehtom, Santijem, Gardelijem, Pataneom, Adlerom, Svarovskim...

- Godine, na neki način, i ne postoje, postoji umetnost, i ono što ostavljamo za sobom. Umetnik je moćno biće koje ovaploćuje lepotu stvaranja, on postiže moć kojoj ljudi toliko teže na najprirodniji način, umetnik ima sluha za više sfere te ima direktan božji kanal za vezu sa tim sferama - pričala je za naš list ova jedinstvena primadona, objašnjavajući tako donekle i onu vanvremensku, večno mladalačku energiju kojom je zračila.

Godinama je Milka, svakog 4. avgusta, održavala veče sećanja na svog Živana u Tkačkom dvoru u Rakarima, etno-centru na imanju svoje sestre, poznate primenjene umetnice Zagorke Stojanović, ikonotkalje i tapiseristkinje. Tamo bi, na pozornici pod lipom, obavezno otpevala neku rusku pesmu koju je Živan posebno voleo.

Sada, ponovo, može da mu zapeva na uvce, kao nekad, ili u duetu sa Živanovim nezaboravnim basom. Datum, vreme i mesto sahrane Milke Stojanović biće naknadno saopšteni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije