BODROST DUHA I U DESETOJ DECENIJI: U Galeriji Garfičkog kolektiva, likovni veteran Božidar DŽmerković predstavio izbor novih slika

VETERAN naše likovne scene, sa bezmalo sedam decenija dugim autorskim trajanjem, Božidar Džmerković (1930), neumornu bodrost duha demonstirao je izborom iz novijeg slikarskog opusa, na oba nivoa Galerije Grafičkog kolektiva.

Foto Grafički kolektiv

Ovaj slikar, grafičar, nekadašnji profesor beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, i jedan od najstarijih članova Grafičkog kolektiva, postavku otvorenu u ponedeljak uveče, koja će trajati do 9. septembra, nazvao je "Vlasnik sostvene utopije".

- Da i dalje radim vuče me to što stalno čeprkam po sopstvenoj duši - kaže Džmerković, za "Večernje novosti". - Taj rad mi bude nekad velika muka, ali kada dođem do rešenja, onda postaje radost, zadovoljstvo. Ovi novi radovi oslikavaju moju usamljenost. Oni su moj razgovor u sebi, sa samim sobom. Sa sopstvenom dušom.

Njegova potreba za slikanjem, i u desetoj deceniji je vid egzistencijalne nužnosti i kreativne misije koju nastavlja, smatra Ljiljana Ćinkul, umetnički direktor Grafičkog kolektiva.

- Čitavo Džmerkovićevo stvaralaštvo može se participirati kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite likovne oblasti. Na putu od litografije, akvatinte i linografure, preko crtanja i slikanja do kolaža, u potrebi za definisanjem personalnog stava, načinio je značajan luk u velikoj gradaciji problemskih tangenti u svetlosnim, kolorističkim i prostornim vrednostima rada.

Foto Grafički kolektiv

Tokom poslednje decenije, kako podseća istoričarka umetnosti, tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji, slikar koga oslovljavaju i nadimkom Džeri je 2013. u Grafičkom kolektivu predstavio kolaže čija je tema bila mrtva priroda, a tri godine potom imao je retrospektivu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", koju je otvorio akademik i pesnik Matija Bećković. Lani je svom zavičajnom Kruševcu poklonio legat (17 grafika i 42 slike, nastalih izemeđu 1965. i 2020), a za dela tada predstavljena na izložbi u Umetničkoj galeriji, povodom obeležavanja šezdesetogodišnjice, rekao je da je inspiracija za njih bila "skrivena u dnu duše naslagama stvarnog života, tradicijom, korenima, vaspitanjem, obrazovanjem, ali i nepoznatim stvarima koje vraćaju u prošlost, u legendu".

Foto FPU

U novim slikama asocijativne figuracije, koje su trenutno pred publikom, bavi se pitanjima identiteta ličnosti, granica fizičkog i mentalnog prostora, metaforama i tajnama postojanja. Umetnik koji je u likovni život zakoračio kao student Marka Čelebonovića (na Akademiji likovnih umetnosti), a samostalno izlaže od 1955. godine, sada stvara, kako otkriva umetnička direktorka Grafičkog kolektiva, u samoći i tišini.

- Noć je za njega idealno vreme (slobode), seansa za nove slike u četiri zida ateljea na osmom spratu novobeogradskih blokova. A, kontaminirana stvarnost i moralna malaksalost ostaju izvan prostora ateljea - nastavlja Ljiljana Ćinkul. - Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar Džmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju i etičnosti stvaranja nastavio da ponavlja apartnošću sopstvenog bića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije