Kultura

PIROTSKE ČAROLIJE LETE KA NEBESIMA: Slikarka Milica Živadinović - Ćilim je deo našeg genetskog koda (FOTO)

M. Kralj

18. 07. 2023. u 19:10

KADA sam prvi put otišla u Vranje, u deda Borinu kuću, prvo što sam zapazila je ćilim na dovratku, isti kao sa mojih slika. To nije bio pirotski ćilim, ali je šara slična. Baba Zlata je Boru i odgajila tako što je tkala... Ćilim je deo našeg genetskog koda.

ПИРОТСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЛЕТЕ КА НЕБЕСИМА: Сликарка Милица Живадиновић - Ћилим је део нашег генетског кода (ФОТО)

Ovo u razgovoru, za "Novosti", tvrdi umetnica Milica Živadinović, praunuka Bore Stankovića, kroz čije se slike i ručno rađeni nakit, već godinama provlači pirotska šara. Njena monografija "Ornamenti Srbije", ovih dana je otkupljena za biblioteke, a upravo se pojavila i nova knjiga - "Čarolija pirotskog ćilima", posvećena kolekciji porodice Nikolić, nedavno gotovo spektakularno predstavljenoj na izložbi u "Silosima" na Dorćolu.

Na postavci, koju su koncipirali Leonora Vekić i Zlatko Cvetković, uz 65 ćilima koje je Miomir Nikolić, poslednje tri decenije spasavao od zaborava i propadanja, našle su se i Miličine slike i dela primenjene umetnosti, ali i njen "Kaleidoskop", digitalna animacija sa pirotskim šarama, koja se "rasula" po zidovima "Silosa".

Slikarstvo je ova Beograđanka diplomirala na Akademiji lepih umetnosti u Versaju, a onda je estetetiku i teoriju umetnosti doktorirala na Univerzitetu Pariz 8. Tema joj je bio - Mića Popović. Spremajući doktorat, kaže, nije "pipnula četkicu" godinu dana, a kada se vratila umetničkoj praksi, počela je da pravi nakit.

- Pojavila mi se ta šara pirotskog ćilima, iz nekih arhetipskih dubina, potpuno nesvesno. Crtajući i slikajući te motive počela sam i da ih izučavam, da bih razumela šta radim - priča autorka, koja je u Francusku otišla u vreme NATO bombardovanja, a iz nje se vratila (na duže) u doba korone. - Postoji i nešto što se zove etno-matematika, koja proučava povezanost jednostavnih geometrijskih formi u međusobno udaljenim, drevnim civilizacijama. Šare slične našim, postoje, recimo i u Maroku, i u Peruu...

Na snagu značenja ovdašnjih šara, sagovornica nam ukazuje i kroz primer ćilima "Drvo života", koji se našao na naslovnoj stranici knjige o zbirci porodice Nikolić i kao motiv, u savremenoj interpretaciji, i na plakatu izložbe u "Silosima":

- Stablo smo mi, koren su nam preci i veza sa kulturnim nasleđem. Kroz grane se spajamo sa našim potomcima i nebeskim svetom. Na vrhu je gugutkica. Primerak iz Nikolićeve kolekcije je sa kraja 19. veka i kroz floru i faunu priča o raskoši života i našoj povezanosti sa nebeskim i podzemnim svetom, precima i budućim generacijama.

Za ćilime se, objašnjava sagovornica, kaže da su i slikovito pismo:

"Gugutka na direci" - za miraz

PISANjE o Nikolićevoj zbirci, sa oko 150 ćilima (Etnografski muzej ih ima 179), za Milicu Živadinović, bio je poseban izazov. Sve što je proučavala za svoju prvu knjigu "Ornamenti Srbije" sada je imala mogućnost da praktično primeni:

- Radila sam kao neka vrsta arheologa, prepoznajući šta koji ćilim predstavlja.

Tako se ćilim "Gugutka na direci", kako kaže, stvarao za miraz, jer simbolizuje porodičnu harmoniju, ljubav, verovalo se da donosi lep i uspešan život pun ljubavi i sloge. Ćilimi sa đulovima (ružama) su se radili za devojke i devojčice, bake i mame, zovu ih ćilimi zdravlja... A "bombe" nose mušku energiju i poklanjaju se muškoj deci.

- Oni su kao slika sa više ramova: tu je centralno polje, pa unutrašnji ćenar, to je prvi ram, pa ploča koja je veća i onda krajišnik, ili spoljašnji ćenar, i - froncle. Postojale su neke šeme, bilo je čak i crtanih kataloga, iz kojih su mogli da se naruče ćilimi u zavisnosti od poruke koju je neko želeo da njima pošalje, kompozicionim rešenjem i bojama. Dogovaralo bi se šta će u kom polju biti i žene bi to tkale. Što je ćilim bio veći, učestvovalo je više žena. Svaka je radila po jedan aršin, koji je 68 santimetara. Najveća narudžbina je bila kraljevska, iz 1922, za venčanje Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije.

Svpoja istraživanja Živadinovićeva objavila u dve monografije

Tkalje su često bile neškolovane, ali su se, praveći šare, bavile logikom i matematikom, nastavlja Živadinovićeva:

- Znale su da odrede koliko u jednom santimetru ima žice, u zavisnosti od debljine prediva. Žice su se brojale i zbog vrste šare...Radile su zajedno, paralelno, a celinu su videle tek na kraju, kada bi ćilim skinule sa razboja i vezale froncle.

Prema rečima sagovornice, nekada su ćilimi bili porodično blago, a prema njihovm broju i kvalitetu se merilo bogatstvo kuće. Delili su se prema vrsti šara, i nameni. Radili su se i poklanjali povodom rođenja, krštenja, odlaska u vojsku, polaska u školu, na fakultet, braka... Ili im je namena bila da se prebacuju preko terase, prozora, balkona, kad dolaze gosti, vojska, kralj...

Konjović, Koštana i Maša Kolar

U NARODNOM pozorištu, nedavno je održana premijera predstave "Infinitas", sastavljene iz tri kratka baleta, od kojih je jedan "Simfonijski triptihon", na muziku Petra Konjovića, inspirisanu Stankovićevom "Koštanom". A Borina praunuka je za ovu koreografiju Maše Kolar, umetničke direktorke baleta iz Rijeke, osmislila - pirotsku šaru.

- To je još jedan moja pirotska čarolija, a Mašu i mene spojio je svemir - priča sagovornica, dodajući da je direktorka beogradskog baleta, Ana Pavlović, koja joj je komšinica i dugarica, svojoj riječkoj koleginici preporučila knjigu "Ornamenti Srbije". - Jednog dana, u kafiću pored Narodnog pozorišta, igrom slučaja, videla sam ženu kako drži moju knjigu na stolu. Ispostavilo se da je to Maša Kolar, koja je u to vreme čekala da scenograf, koji je bio u velikoj gužvi, nađe vreme za njen projekat. Upoznale smo se i tako je krenulo... Nacrtala sam šaru i složile smo boje za dva postamenta, od kojih je jedan osam sa osam, a drugi četiri sa četiri metra.

Svoje veliko znanje i privrženost pirotskom ćilimu, Živadinovićeva u svojim različitim umetničkim menama, drugačije koristi (spaja ih sa nebom, svevidećim okom, vinčanskim idolima...):

- U početku su moje slike sa motivima ćilima bile čista geometrijska apstrakcija, a sada sam u drugačijoj životnoj fazi pa se i te šare drugačije ponašaju - priča umetnica, čija je povezanost sa velikim pretkom, Borom Stankovićem, i kroz motiv mesečine, koji im je oboma inspiracija.

Foto M. Živadinović

Slike Miolice Živadinović

Iako je u ovom trenutku ćilim prevagnuo, stogodišnjica rođenja Miće Popovića je razlog zbog koga se vraća temi na kojoj je doktorirala. Na panelu, koji će povodom jubileja organizovati na jesen SANU, priprema rad o čuvenim slikarevim autoportretima.

- Mića je jedan od najznačajnijih naših stvaralaca 20. veka. I u ovoj godini bi sve institucije trebalo sinhonizovano da obeleže taj jubilej. On je pre svega bio savremeni stvaralac i dugujemo mu da ga tako i predstavimo.

Istražujući život Miće Popovića, sagovornica je naišla na podatak da je slikar sa porodicom letovao u Priličkom kiseljaku, gde je njen pradeda, po majci, držao hotel "Pariz".

Sve se može

DEPOI naših muzeja su prepuni, to su riznice koje nikada nećemo videti, a ono što me više brine je što ćemo se sa svim tim upoznavati pomoću digitalizacije - ističe sagovornica, za koju stičete utisak da je ništa ne mrzi, a stiže da peva i u crkvenom horu. - Deo našeg mentaliteta, pa čak i tragičnosti je što lako pristajemo na to da je nešto neizvodljivo, a ovaj projekat sa pirotskim ćilimom pokazao mi je da ne postoje nemoguće stvari i da je sve izvodljivo, kada se hoće.

- Ispostavilo se da Mićin otac sa svojom porodicom, bio važan gost mom pradedi u banji - priča Živadinovićeva. - Na tim letovanjima, u tom hotelu, sa svojim ocem pravio je prve pozorišne predstave. Mnogo kasnije je i "Čoveka iz hrastove šume" snimao iznad Priličkog kiseljaka, u Katićima. I Mićin rođeni brat Aleksandar, koga sam upoznala u Parizu, gde je predavao arapski jezik, sećao se mog pradede Radojka, a posebno kako mu je pomogao da dobije najveći aplauz, iako mu kao još malom, nisu dozvoljavali da učestvuje u tim pozorišnim predstavama. Da bi mu ispunio veliku želju, moj pradeda je smislio da Aleksandar otvara i zatvara zavesu.