Kultura

DRUŠTVENE MREŽE KAO VELIKA BRAĆA: Pre 120 godina rođen je slavni pisac DŽordž Orvel (1903- 1950)

M. Kralj

26. 06. 2023. u 21:15

ULAZIMO u doba totalitarnih diktatura - doba u kome će sloboda misli biti smrtni greh, dok na kraju ne izgubi svaki smisao.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ КАО ВЕЛИКА БРАЋА: Пре 120 година рођен је славни писац Џорџ Орвел (1903- 1950)

Ovo je sredinom 20. veka tvrdio jedan od najvećih engleskih i svetskih pisaca, Džordž Orvel koji je u svojim distopijskim romanima "1984" i "Životinjska farma", zastrašujuće uverljivo opisao svet bez istine i slobode.

Iako je ljudska vrsta pregurala već gotovo četiri decenije posle njegove famozne 1984. pitanja koja je Orvel, rođen pre 120 godina, otvorio u svojim delima sve su aktuelnija razvojem veštačke inteligencije. A strah da civilizacija srlja u visokorazvijeno ropstvo sve je prisutniji.

- U "1984" televizijski ekrani gledaju vas, a svi špijuniraju sve druge - napisala je lani, povodom godišnjice Džin Siton, profesorka istorije medija na Univerzitetu u Vestminsteru i direktorka Orvelove fondacije. - Danas su društvene mreže te koje sakupljaju svaki potez, kupovinu, komentar koji obavljamo na internetu i hrane sveznajuće prisustvo u našim životima koje može da predvidi svaku našu preferenciju. Zasnovani na našim potrošačkim izborima, gde je korisnik roba koja se stavlja na tržište, sakupljanje tih preferencija za političke kampanje sada izvitoperuje demokratiju.

Prema njenom mišljenju Orvelov diktator, Veliki brat, apsurdan je i zastrašujući:

- I gdegod da pogledate u savremenom svetu, na poziciji moći su "jaki" muškarci. Svima je zajednička ista potreba za gušenjem opozicije, fanatičan teror nad bilo kakvim neslaganjem i samopromocija. Velika braća više nisu vic, već se slobodno šetkaju ovim svetom.

Najpoznatija dela "Životinjska farma" i "1984"

Pisac koga širom sveta prepoznaju uglavnom prema dve slavne negativne utopije, pera se prvo latio kao novinar i prema mišljenju mnogih, uz Hemingveja, jedan je od prvih koji je ovaj zanat u 20. veku uzdigao do vrhunske literature. Iza njega je ostala izuzetno uzbudljiva autobiografska proza u knjigama "Niko i ništa u Parizu i Londonu", "Burmanski dani", "Kataloniji u čast", "Put u Vigam"... Dela su nastala na ličnim i vrlo ekstremnim iskustvima autora. Ona su svedočenja o pet godina koje je proveo u Burmi, radeći kao policajac, o svojevoljnom dvogodišnjem izgnastvu među pariske i londonske marginalce, žrtve tadašnjeg društva, ali i učešću u Španskom građanskom ratu, u kome je bio ranjen.

Antifašista i antistaljinista

ORVELOVO pisanje ukorenjeno je u borbama između velikih "izama" 20. veka, ističe Džin Siton:

- On se borio protiv fašizma kao dobrovoljac u Španskom građanskom ratu (verujući da je pacifizam luksuz za koji plaćaju drugi), ali je uvideo prazno obećanje komunizma, kad je antistaljinističku grupu za koju se borio počela da proganja prostaljinistička frakcija. Iz prve ruke se uverio u samozavaravanje iskonskih vernika. Danas imamo novi set "izama", kao što su nacionalizam i populizam, koji funkcionišu putem mobilisanja najopasnijeg od svih osećanja - prezira.

Pre nego što se afirmisao kao pisac radio je i kao učitelj, knjižar, prodavac, književni kritičar... Tokom Drugog svetskog rata bio je šef indijskog servisa Bi-Bi-Sija, ali i ratni reporter za "Obzerver" i "Mančester ivning njuz". A onda mu je punu književnu afirmaciju 1944. donela "Životinjska farma" (u jednom seoskom dvorištu grupa životinja uspeva da progna ljude i preuzima vlast, ali najinteligentne svinje uspostavljaju novi oblik diktature).

Tokom rata radio kao saradnik Bi-bi- sija

Čitav Orvelov uzbudljiv život bio je idealno tlo da na njemu nastane vrhunska književnost. Rođen je u Indiji, u porodici srednjeg staleža, kao Erik Artur Bler, koji je odrastao i obrazovanje stekao u Engleskoj. Mada je stalno putovao i bežao od britanskog načina života i društva prema kome je bio izrazito kritičan, prema jednoj stvari bio je tipičan Englez: voleo je da pije čaj, a način njegove pripreme opisao je u eseju "Lepa šolja čaja".

Haksli mu predavao francuski

POREĐENjA Orvelovog romana "1984" sa "Vrlim novim svetom" Oldusa Hakslija, prevazilaze literarne paralele i zadiru u gotovo neverovatnu životnu podudarnost. Jer, dok je tokom jedne školske godine Haksli predavao francuski na Itonu, učenik mu je bio - Orvel. Ostali su u kontaktu do kraja života, a jedan od prvih primeraka "1984" dobio je upravo Haksli. Zahvalio Orvelu i predvideo knjizi značajno mesto u književnosti, u pismu u kojem je, između ostalog, izneo:

- Verujem da će svetski vladari u narednim generacijama otkriti da su uslovljavanje dece i narko-hipnoza efikasnije sredstvo kontrole od pendreka i zatvora, a da se žudnja za moći može sasvim zadovoljiti i navođenjem ljudi da zavole svoje ropstvo isto toliko koliko i šibanjem i prisiljavanjem na poslušnost.

Svoj književni pseudonim odabrao je inspirisan rekom Orvel, mada su u igri bili i P.S. Barton, Kenet Majls, i H. Luis Olvejs. Ženio se dva puta, a prvu suprugu Ejlin O'Šonesi, sa kojom je bio u braku od 1936. do 1945. upoznao je na jednoj zabavi dok je ona još studirala psihologiju na Oksfordu. Nisu mogli da imaju dece pa su usvojili dečaka kome su dali ime Ričard Horacio Bler, po Orvelovom stricu. Ostalo je zabeleženo da je brak bio prilično otvoren, kao i da je pisac imao veći broj bliskih prijateljica. Kada mu je supruga umrla tokom operativnog zahvata, preselio se u Škotsku, na ostrvo Juru, gde je i napisao roman "1984".

Drugi put se oženio Sonjom Bromvel i to neposredno pre smrti, u jesen 1949. Umro je 1950. u januaru, u 48. godini od tuberkuloze.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije