POJAS IZ GVOZDENOG DOBA SVETSKOG GLASA: Izložba obnovljenih predmeta iz arheoloških zbirki Muzeja grada Beograda (FOTO)

DO sada nikada izloženo kao jedinstvena celina, arheološko kulturno blago Muzeja grada Beograda, koje je deo svetske kulturne baštine, čeka da zablista punim sjajem kada konačno bude obnovljena zgrada u Resavskoj 44, i udomi stalnu postavku.

Foto Muzej grada Beograda

Delić te impresivne riznice, tačnije 120 reprezentativnih eksponata iz Zbirke za praistoriju i Zbirke za seobu naroda i srednji vek, trenutno je izložen u Konaku knjeginje Ljubice, na postavci „Novi život stvari“.

To su predmeti od pečene gline, metala i stakla, nastali u rasponu od 5800. godine pre nove ere, do 19. veka, a obnovljeni su u okviru projekta "Novi muzej - konzervacija i restauracija arheoloških predmeta za novu stalnu postavku Muzeja grada Beograda", koji je podržalo Ministarstvo kulture. Tokom poslednje dve godine, za stalnu postavku je spremljeno 300 eksponata, što je tek početak, kako objašnjava Miloš Spasić, koji vodi Zbirku za praistoriju, a autor je ove postavke zajedno sa Nikom Strugar Bevc, kustosom  Zbirke za seobu naroda i srednji vek.

- U novoj stalnoj postavci predviđeno je 1.000 kvadratnih metara, da se izlože samo ove dve kolekcije - kaže Spasić, za „Večernje novosti“. - To su dve kapitalne zbirke u kojima se čuva gotovo 20.000 predmeta sa statusom kulturnog dobra, i to u praistorijskoj zbirci više od 11.000 eksponata, a u zbirci za srednji vek oko 7.000. Baštinimo i posebnu zbirku arheološkog lokaliteta u Vinči, a postoje i velike studijske zbirke koje služe za naučna proučavanja daleke prošlosti.

Zadatak Muzeja grada Beograda je da baštini kulturno nasleđe važno za naš glavni grad, ali njegovi arheološki predmeti i kulturna dobra prevazilaze lokalni, pa i nacionalni značaj, tvrdi sagovornik:

- Oni su prepoznati u široj stručnoj i kulturnoj javnosti u celoj Evropi i šire. Naša višedecenijska arheološka otkrića, počevši sa vinčanskom kulturom, nesumnjivo su deo svetskog nasleđa.

Поставка у Конаку књегиње ЉубицеFoto: Фото Музеј града Београда

POGLEDAJ GALERIJU

I na aktuelnoj izložbi je nekoliko spektakularnih eksponata, među kojima je jedan raskošni srebrni pojas iz gvozdenog doba, iz 5. i 4. vek pre nove ere, pronađen u Beogradu, a verovatno je pripadao nekoj plemenskoj aristokratiji.

- Takvi predmeti vrede na desetine i stotine hiljada evra, i pripadaju grupi najznačajnih u našem muzeju – objašnjava sagovornik koji ukazuje i na jedinstven vinčanski praistorijski model kuće pronađen u nekropoli iz bronzanog doba na Karaburmi. - Ne postoji nijedan nalaz takve vrste u Evropi. Slična je i praistorijska zvečka, koja još šuška kada se pomera.

Na izložbi su i izuzetno važni srenjovekovni predmeti: bokali, krčazi iz 16. veka, iz izničkih radionica, atraktivne, zelene, gleđosane posude, iz 17-18. veka, pronađene u samom centru grada (jedna čak ispod samog Konaka knjeginje Ljubice)...

- Za konzervaciju su posebno bile izazovne posude od neprerađene gline, iz jedne avarske nekropole iz 8. veka, na kojima se prepoznaju i slovenski elementi – dodaje sagovornik, napominjući da je postavka fokusirana upravo na sam proces konzervacije i restauracije, pa je njen deo i jedan improvizovani atelje, ali i interaktivna tabla sa svim detaljima ovog složenog projekta. – Uradili smo i rekonzervacije predmeta koji su zahtevali dodatno čišćenje, retuš, osvežavanje, a imamo i između 15 i 20 potpuno novih, sastavljenih od delića, koji do sada nikada nisu viđeni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije