IZLOŽBOM "ČEKAJUĆI STALNU POSTAVKU" IMS OBELEŽIĆE ŠEST DECENIJA POSTOJANJA: Bogata riznica prošlosti (FOTO)

KADA bude završena nova zgrada Istorijskog muzeja Srbije, posetioci će, gotovo doslovno, prolaziti kroz sve značajne trenutke naše prošlosti, a neki od tih najmarkantnijih događaja i ličnosti u stvaranju državnosti i identiteta, predstavljeni su na izložbi "Čekajući stalnu postavku", kojom će ova institucija,na sadašnjoj adresi na Trgu Nikole Pašića, od petka 21. aprila, obeležiti šest decenija postojanja.

Foto D.Milovanović

Originalna kruna, plašt i žezlo kralja Petra Prvog Karađorđevića, pet idealnih replika nemanjićkih vladarskih odličja (cara Dušana i carice Jelene, kralja Milutina, kraljice Jelene Anžujske, i despota Stefana Lazarevića), izuzetno redak portret mladog Mihaila Obrenovića (ovo delo Dimitrija Avramovića je poslednja akvizicija muzeja), kao i mnogi drugi vredni eksponati zbirke IMS, čine postavku podeljenu u tri segmenta: srednji vek i dve novovekovne dinastije.

Direktorka IMS, dr Dušica Bojić, otkriva da će na izložbi najraniji tragovi srpske pismenosti, iz manastira Sveta Katarina, na Sinajskoj gori, biti predstavljeni - najsavremenijom tehnologijom, kroz "proširenu realnost" (Augmented reality). Priča o prednemanjićkom periodu vodi od crkve Svetog Petra i Pavla, preko Jovana Vladimira (srpskog vladara Duklje, iz 11. veka), do crkve u Stonu. Uz kopiju freske Mihaila Stonskog (prvi srpski kralj iz dinastije Vojislavljević), biće izložena i njegova rekonstruisana odežda. Među eksponatima je i kopija najstarijeg muzejskog predmeta IMS - Strojimirovog pečata, iz 9. veka.

Сегмент посвећен почецима немањићке владавинеFoto: Фото Д.Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

A originalnim grafičkim listom na kome je loza Nemanjića, iz vlasništva IMS, počinje prezentacija vladara najznačajnije naše srednjovekovne dinastije, i to kroz tekstove stručnjaka, reporodukcije fresaka iz njihovih zadužbina, rekonstruisane insignije, kopiju mogućeg žezla Sv. Save (čuva se u Mileševi), Miroslavljevo jevanđelje iz 1896. (štampao ga je Ljuba Stojanović, a pokrovitelj bio kralj Aleksandar Prvi Obrenović, a čuva se u IMS)... Ispred freske na kojoj je Jelena Anžujska sa sinom Milutinom, odnosno Uroš Prvi sa malim Dragutinom, kako priča sagovornica, biće izložena rekonstruisana odežda budućih vladara, braće Milutina i Dragutina, iz vremena kada su bili deca.

- Trenutno se rade žezla cara Dušana i carice Jelene, a biće rekonstrusane sve krune Nemanjića, i sukcesivno stizati u muzej kako ih zlatari budu završavali - objašnjava direktorka IMS.

Postavku ulepšava i tkanina inspirisana ornamentikom iz Žiče, u kojoj su krunisani svi Nemanjići, a osmislila je Izabela Martinov Tomović, koja je i dizajner izložbe. Jedna vitirina posvećena je srednjovekovnom oružju, a poseban segment srpskom viteštvu.

- Prikazaćemo i film o jednom od najlepših naših rukopisa, Srpskom psaltiru, koji se nalazi u Minhenu, nakon što je u 16. veku, doslovno ukraden. Pretpostavlja se da je urađen za despota Stefana, a u svojoj biblioteci držao ga je Đurađ Branković - priča Bojićeva i dodaje, da je deo izložbe još jedan 45- minutni film, autora Marka Savića, o svim važnim predmetima iz riznice IMS.

Priča o Karađorđevićima započinje ogromnim platnom Đurđa Teodorovića "Paljenje hanova", koja je 30 godina bila razramljena, i sada se prvi put prikazuje. Od vrednih, originalnih predmeta tu su i Karađorđeva zastava, dolama, oružje, srebrno posuđe koje je dobio na poklon dok je čekao da ga primi Aleksadar Prvi, ruski car, nabraja sagovornica:

- Iz Češke smo dobavili tanjir kneza Aleksandra Karađorđevića, sina Karađorđevog. U pitanju je sevr porcelan, sa grbom kneževine Srbije, pa smo spojili tatin escajg, sa sinovljevim tanjirom.

Direkrtorka IMS skreće pažnju i na dve raskošne drvene kutije, ličnu apoteku Aleksandra Karađorđevića:

- Jednu smo zatvorili da se vidi inkrustracija u srebru i zlatu, a druga je otvorena, da se vide tinkture i lekovi iz sredine 19. veka. Mali beli salon kralja Petra izložen je uz njegovu furunu, a tu je i posuđe sa monogramima, kao i portret koji je naslikao Uroš Predić. Portret njegove supruge Zorke, u stilu poentilizma, Spiridona Špira Bocarića, pozajmio nam je Narodni muzej iz Niša. U sličnom stilu Bocarić je uradio i njihovog sina Aleksandra, dok je portret njegove žene, kraljice Marije, delo Vase Eškićevića.

Sa broda kraljice Marije biće izložen klavir i reprezentativni salon u duborezu, verovatno urađen kod domaćih majstora, jer ima motive predilje i guslare. Među eksponatima je i ugovor Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra, kada se udavala za Ivana Romanova, srebrna činijica za kavijar Arsena Karđorđevića, zastava britanskog Reda podvezice Pavla Karađorđevića, koju je muzeju poklonila njegova ćerka Jelisaveta.

Ovo će biti i prva izložba, na kojoj će se pojaviti, jedan pored drugog, portreti braće kraljice Drage Obrenović - Nikole i Nikodija, ističe sagovornica:

- Tu su i portreti njene babe Đurđije i dede Nikole, poklon Ane Lunjevice, Dragine sestre iz 1975. Ona je poklonila i Dragina pisma. Posedujemo prepisku svih vladarki iz loze Obrenovića - Ljubičinu, Tomanijinu, Ankinu...

Za izložbu je napravljena kopija slike iz Narodnog muzeja "Smrt mladog kneza Milana Obrenovića", ukazuje Bojićeva:

- On je preuzeo vlast posle odlaska oca Miloša i umro samo posle mesec dana.

Iz Narodnog muzeja pozajmili su im portret Julije, žene Mihaila Obrenovića, delo Johana Besa. Mihailov portret istog autora, iz Muzeja grada Beograda, nisu mogli da dobiju, pa su izložili fotografiju na kanvas platnu, jednog od portreta iz vlasništva IMS. Obe slike su u kraljevski reprezentativnim ramovima, sa zanimljivim poreklom:

- Dobili smo ih od Narodnog muzeja, u dosta lošem stanju, a sa njih su bile skinute vladarske krune. Iz prostorije, u kojoj su se nalazili, sve do rekonstukcije Narodnog muzeja, nisu mogli da se iznesu, jer su posle rata vrata bila zazidana i ostao je samo mali prolaz. Nije se znalo ni čiji su, pa su slikari Vlada Asntović i Jelena Tamburić, koji su ih konzervirali, ušli u potragu za njihovim poreklom. Ispostavilo se da su urađeni u ramdžijskoj radionici u ulici Kraljice Natalije, u kojoj su polovinom 19. veka radila tri Italijana. Ramovi su napravljeni od srpskog drveta i u njima su, pretpostavlja se, bili upravo portreti Julije i Mihaila, koje je uradio Bes - zaključuje Dušica Bojić.

Foto D. Milovanović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije