Kultura

BUDI LI SE SRPSKA LIKOVNA SCENA: Šta donosi sve veći broj profesionalnih galerije, udruženja, izložbenih prostora (1)

Miljana Kralj

31. 03. 2023. u 16:52

DA li je pojava sve većeg broja profesionalnih galerija, vaninstitucionalnih umetničkih udruženja i izložbenih prostora, znak da se srpska likova scena pokrenula iz hibernacije?

БУДИ ЛИ СЕ СРПСКА ЛИКОВНА СЦЕНА: Шта доноси све већи број професионалних галерије, удружења, изложбених простора (1)

To je jedno od pitanja na koje bi trebalo da odgovori projekat "Susreti", koji se trenutno odvija u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a inicirala ga je slikarska sekcija ULUS-a. Kao i hoće li ova prodajne izložba dati bar malo nade da je i kod nas počelo formiranje umetničkog tržišta, što bi likovnim stvaraocima olakšalo egzistenciju.

Do 6. aprila, gotovo 80 umetnika na ovoj smotri predstavlja 18 privatnih organizacija, od 35 na čije adrese je poziv poslao odbor slikarske sekcije (Vladan Jeremić, Marija Zdravković, Iva Kontić, Mihael Milunović i Milena Putnik). Ideja je bila da izložbu koju jednom godišnje priređuju slikari (lani je to bila zapažena postavka "Slika sada", sa učešćem 50 umetnika) prepuste galerijama koje bi predstavile članove ULUS-a.

BEZ REŠENjA ZA SAJMIŠTE

VEOMA je teška i priča o ateljeima, jer ni u najavi se ne nazire način na koji umetnici mogu da reše osnovnu stvar, da dođu do radnog prostora, priča Putnikova. Rešenja, prema njenim rečima, još nema ni za one koji moraju da se sa svojim radovima isele iz Italijanskog i Češkog paviljona na Starom sajmištu.

- Od tri tamošnja umetnička paviljona, kada je iseljena Kula, koja je ušla u rekonstrukciju, umetnici su pre nekih desetak godina dobili zamenske prostore - objašnjava sagovornica. - Očekujemo da bi i sada isto trebalo da se desi, ali još ne dobijamo nikakav signal. Ne uspevamo da dopremo do nekog ko bi nam to garantovao. Za umetnike u Češkom i Italijanskom paviljonu nije nađeno rešenje. Od nadležnih kojima smo se obraćali nismo dobili odgovor.

- Svima smo poslali liste sa imenima naših aktivnih članova i predložili im, da ukoliko žele da izlože delo nekog ko nije na tom spisku, za to moraju da plate kotizaciju 3.000 dinara - objašnjava, za "Večernje novosti", Milena Putnik, član odbora. - Hteli da podignemo vidljivost svojim članovima, koji već sarađuju sa tim organizacijama koje im plasiraju radove, prodaju ih... Za nas je ova izložba više društvena igra. Na neki način, bacili smo ribarsku mrežu, kako bismo videli šta će nam taj društveni milje vratiti i dobili iznenađujuće pozitivnu, lepu reakciju. Više od polovine galerija nam se spremno odazvalo i nisu nastupile samo sa našim aktivnim članovima. Bilo im je prihvatljivo da za ostale svoje autore plate kotizaciju.

Profesionalne galerije, međutim, smatra sagovornica, nemaju samo komercijalnu funkciju, već i kulturološku ulogu. Većina njih kao osnovnu misiju ima pružanje podrške umetnicima i njihovo profesionalno reprezentovanje.

Ono što posebno Putnikova naglašava kao pomak je da su se na poziv ULUS-a odazvale i galerije koje nisu isključivo iz Beograda i Novog Sada, već i iz ostalih mesta u Vojvodini, Užica, Kragujevca:

- Veoma je bitno da se vidi kako se likovni život ne dešava samo u velikim centrima.

Sa izložbe u saradnji sa privatnim galerijama

Razlog za pojavu sve većeg broja umetničkih organizacija u neinstitucionalnom sektoru, za sagovornicu je očigledan - galerije su ušle u prostor koji je bio napušten:

- Pojavila se praznina u ponudi, koju su oni popunili. Mislim da smo trenutno u nekom prelaznom periodu. Dolazi do promene načina na koji se umetnost prikazuje - ističe sagovornica, koja, inače kao umetnik nije orjentisana ka privatnim galerijama. - Na našoj sceni akteri su uvezani: i galerije koje pripadaju javnoj sceni, i privatne i umetnici, moraju da se povežu.

Kako bi pronašli putokaze za sadašnje i buduće vreme, dodaje sagovornica, a čekajući već potpuno neizvesnu rekonstrukciju oronulog zdanja na Malom Kalemegdanu u kome im je sedište, u ULUS-u se bave "boljom prošlošću" - arhivu i dokumentaciju su očistili od prašine i digitalizovali.

SAMOSTALCI JOŠ U DUGOVIMA

ULUS se bavi statusom umetnika u širem smislu, a stvaranje tržišta za njihova dela je samo jedan od elemenata. Jeste značajan, ali nije sve, podseća Milena Putnik:

- Dosta radimo na tome da se u društvu prepozna i bolje razume status samostalnih umetnika. Oni su i dalje u velikom problemu oko poreskog duga, a kada smo mislili da smo nadomak rešenja, to se opet se odložilo. To nam je sada najvažnija stvar. Ako se to ne bude rešilo, pokazaće se koliko smo kao struka zanemareni i nipodaštavani.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije