MISTERIJA JEDNE FOTOGRAFIJE: Duhović u ateljeu Meštrovića

PO struci istoričar umetnosti, Branka Đorđević Nakaniši, istražuje i kolekcionira stare fotografije, prvenstveno Beograda. Nedavno je u svojim istraživanjima krenula tragom enigmatičnog snimka koji je pronašla među najranijim radovima svog strica Branislava Baneta Đorđevića (1934-1995), poznatog beogradskog foto-amatera.

Branislav Bane Đorđević

Bane Đorđević je bio profesor klavira u muzičkoj školi "Stanković", ali je od početka šezdesetih godina do kraja života skoro svakodnevno fotografisao. Omiljena tema su mu bile prolaznice koje je snimao na Terazijama, u Knez Mihailovoj ulici i na Trgu republike, čime je ovekovečio lepotu Beograđanki, kao i duh jednog vremena.

Fotografija od koje počinje ova priča tematski se ne uklapa u tipične Banetove radove. Prikazuje mladog vajara u nepoznatom prostoru, u radu na nekoj kamenoj skulpturi. Branka je prepoznala da su sve skulpture na snimku dela Ivana Meštrovića, a da su u pozadini nanizane jedna do druge karijatide za Spomenik neznanom junaku na Avali. Gde i kada je mogla nastati ova fotografija? Branka se obratila za pomoć Narodnom muzeju u Beogradu. U ovom muzeju su konstatovali da nepoznati vajar radi na jednoj od skulptura iz ciklusa "Vidovdanski fragmenti" za koju je Meštrović izradio model 1908, ali su na osnovu prisustva karijatida zaključili da je fotografija nastala između 1936-1938. kad su one izrađene, te su bili ubeđenja da Branislav Bane Đorđević ne može biti autor fotografije. S obzirom na to da se Branka seća da je još za života njenog strica ova fotografija bila negde objavljena pod njegovim imenom, bila je sigurna da on ne bi podmetnuo tuđi rad, kad je imao na raspolaganju stotine svojih. Nastavila je da istražuje.

- Budući da karijatide na snimku ne deluju kao da su od uglačanog granita, već imaju hrapavu površinu, pretpostavila sam da se radi o glinenim modelima. Istovremeno, utvrdila sam da vajar radi na skulpturi "Dve udovice" (iz Vidovdanskog ciklusa) koja se danas čuva u galeriji Meštrović u Splitu. Takođe je saznala da je u Splitu 1935. godine sazidana radionica na Meštrovićevom imanju, u neposrednoj blizini njegove vile, a u svrhe vajanja karijatida za spomenik na Avali. Umetnik je u Zagrebu izradio osam glinenih modela za osam karijatida koje su predstavljale žene naroda bivše Jugoslavije, a modeli su transportovani u pomenutu radionicu gde je grupa od dvadeset klesara radila na prenošenju modela u granit. Sve ovo me je navelo da poverujem da je misteriozna fotografija nastala u Splitu u klesarskoj radionici u kojoj su najverovatnije modeli karijatida čuvani dugo posle završenog posla - kaže nam Branka Đorđević Nakaniši.

S obzirom da je u toj radionici radio Andrija Krstulović od 1952. do 1997, kako na svojim, tako i na Meštrovićevim delima, Branka je pomislila da je on vajar sa fotografije:

- U potrazi za potvrdom ove pretpostavke, uputila sam pismo Zorani Jurić Šabić, kustosu Galerije Meštrović u čijem sastavu se nalazi i ova radionica. Gospođa Jurić Šabić bila je oduševljena fotografijom i brzometno poslala odgovor sa razrešenjem enigme. Naime, kada su dovršene granitne karijatide poslate u Beograd, originalni glineni modeli su zaista sačuvani u Splitu, ali su prenešeni iz kiparske radionice u Meštrovićev atelje u njegovoj vili, gde se i danas nalaze. Godine 1961. mladi vajar Radoslav Duhović izabran je na konkursu da prenese u kamen skulpturu "Dve udovice" prema Meštrovićevom modelu. Za ovaj rad mu je dodeljen prostor Meštrovićevog ateljea, tako da je fotografija Baneta Đorđevića bez sumnje nastala 1961. godine u umetnikovom ateljeu u Splitu i predstavlja jedini sačuvan snimak Duhovića u radu na ovoj čuvenoj skulpturi - kaže naša sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije