CIVILIZACIJSKO POSRNUĆE JETONA NEZIRAJA: Reagovanje 16 srpskih pozorišta na sramni tekst prištinskog dramskog pisca
ZAJEDNICA profesionalnih pozorišta Srbije koja okuplja šesnaest pozorišta južno od Beograda, među kojima je i Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, više je nego zatečena, uznemirena i sa indignacijom reaguje na autorski tekst kolege iz Prištine Jetona Neziraja, u kojem politizuje, diskredituje i (ne)svesno egzistencijalno ugrožava postojanje Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, njegove zaposlene, saradnike i publiku.
Ovim rečima počinje otvoreno pismo pozorišnih poslenika poznatom prištinskom dramskom piscu Jetonu Neziraju,koji se nedavno oglasio na portalu "Sbunker" tekstom "Pozorište kao politička mašinerija". Dalje se u pismu navodi:
- Bez ikakve namere da se bavimo politikom (dnevnom, ili u slučaju statusnih (ne)prilika višedecenijskih neslaganja na ovim prostorima), ukazujemo na stav kolege Neziraja - još uvek verujemo pozorišnog mislioca i umetnika - koji ne samo da je opasan već je sa stanovišta pozorišne etike najbliži nemoralu. Učitavanje kolege Neziraja, da je postojanje Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici "propagandno oružje Vlade Republike Srbije u njenoj hegemonističkoj politici kojom, kao devedestih, želi da pokaže svoje vlasništvo nad Kosovom" i prepoznavanje predstave "LIFT - Slobodan šou" ovog pozorišta, čija je premijera bila 2018, kao primer služenja pozorišta toj i takvoj politici, neutemeljeno je i ne može se posmatrati kao "još jedno mišljenje". Posebno jer dolazi iz pera doskorašnjeg umetničkog direktora Nacionalnog teatra Kosova i stvaraoca koji svoje predstave realizuje i na scenama Beograda i čiji se stavovi uvažavaju u pozorišnom miljeu.
Bavljenje pozorištem, na koji god način, podrazumeva "minimum pozorišnog obrazovanja", esnafske, umetničke i ljudske empatije. Podsećamo:
"Svako pozorište na svetu je nastalo iz "urođene potrebe čoveka za podražavanjem". Svako pozorište na svetu opstaje zahvaljujući veri, posvećenosti i entuzijazmu onih koji u njemu stvaraju i njihovoj publici. Svako pozorište na svetu ima svog osnivača i (ili) mecenu. Svako pozorište na svetu je deo neke strategije kulture, administrativne ili kakve druge celine, koju smišlja i sprovodi osnivač ili mecena. Svako pozorište na svetu je izraz državnog, nacionalnog i pre i posle svega građanskog identiteta i civilizacijskog dostignuća sredine u kojoj je nastalo."
U nastavku Zajednica ističe da je Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici nastavljač Narodnog pozorišta u Prištini, koje je osnovala Narodna Republika Srbija, 1946. godine. Baš kao što je Nacionalni teatar Kosova nastavljač Albanske drame tog istog Prištinskog pozorišta.
- Tadašnje Pokrajinsko narodno pozorište u Prištini, sa obe drame, učestvovalo je u osnivanju Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i Smotre profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić", 1965. godine, i sa velikim uspehom učestvovalo sve do bombardovanja 1999. Prištinsko pozorište je tokom nesrećnih devedesetih bilo jedina institucija u kojoj su, svakako sa mnogo ograničenja, sarađivali Albanci i Srbi. Uprkos nizu političkih trvenja, nacionalističkih baljezgarija i suštinski besmislenih ratova na balkanskim prostorima, obe Drame prištinskog teatra su preživele i nastavile da rade. Na žalost ili na sreću, (u ovom trenutku nebitno) - odvojeno. Ali su preživele kao pozorišta, na sreću svojih zaposlenih, svoje publike i pozorišne umetnosti.
Predstava "Ona koja raspušta vojske"
Takođe, u pismu se navodi da Srpska drama, odnosno ono što je sada Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, nakon pet godina od bombardovanja i nestanka dotadašnjeg multietničkog Prištinskog pozorišta, u tom periodu nedefinisanog statusa, izbegličkog premeštanja i zapostavljanja (a opet zahvaljujući neodustajanju pojedinaca koji su ga činili i čine), 2004. nastavlja sa radom odlukom Vlade Republike Srbije. Prvo u Leposaviću, potom u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, da bi od 2014. stalna scena postala Dom kulture u Gračanici.
- Od 2004. do danas izvelo je više od sto premijera i imalo blizu dve hiljade repriznih igranja. Istim kvalitetom igrali su i pred jednim gledaocem: u selu Donja Plešina kod Uroševca, za jedinu stanovnicu srpskog porekla koja je ostala da živi tu nakon 1999, kao i pred prepunim salama pozorišta u Skoplju, Beogradu ili Berlinu... Paradoksalno je da Narodno pozorište Priština sa privremenim sedištem u Gračanici tokom devetnaest godina obnovljenog rada jedino nije nastupalo na matičnoj sceni pozorišta u Prištini.
Podseća se i da ovaj teatar, samo poslednjih pet godina koliko-toliko ima pozorišne uslove za rad. Inače, scena Doma kulture u Gračanici zadovoljava tek minimum tehničkih i svakih drugih uslova za izvođenje predstava.
- Svako pozorište koje je član Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije na svaki mogući način pomaže i podržava rad Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici. I raduje se njegovom postojanju i uspehu, uostalom kao i bilo kog drugog pozorišta na svetu. Koprodukcije, ustupanje neophodnih tehničkih sredstava i prostora za pripremu predstava, otvorenost za gostovanja, razmena umetnika, ideja i iskustava, samo su neki od vidova saradnje ovog teatra sa ostalim pozorištima Zajednice. I na kraju, u otvorenom pismu Jetonu Neziraju se navodi:
- Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije reagovala je i reagovaće na svaki pokušaj urušavanja bilo kog pozorišta, napada na umetnike i njihovo stvaralaštvo, duboko uverena u civilizacijsku neophodnost i pravo postojanja pozorišta u svakoj sredini. Iskreno se nadamo da je mišljenje kolege Neziraja usamljeno i izraz trenutne slabosti, nervoze ili čega god. Naravno da je pozorište i predstave moguće posmatrati iz bilo koje naracije, umetničke, ekonomske, istorijske, građanske, nacionalne, pa i (dnevno)političke. Ipak, atakovanje na egzistencijalno postojanje jednog pozorišta i njegovo stvaralaštvo, iz koje god naracije da se posmatra, ništa je drugo do izraz civilizacijskog posrnuća.
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)