LJUBAV JE OBAVEZA I JEDINA NAŠA SREĆA: Dubravka Drakić o ulogama u serijama "Pad" i "Dug moru", životu, širini glumačkog igrališta...
JEDNU od najpoznatijih crnogorskih glumica, Dubravku Drakić, zapamtili smo u nizu zanimljivih serija i filmova, kao što su "M(j)ešoviti brak", "Pogled sa Ajfelovog tornja", "Budva na pjenu od mora", "Gorčilo", "Biser Bojane", "Grudi", "12 reči"...
- Živim i radim u Crnoj Gori, gde nemamo tu vrstu popularnosti kakva je za Beograd karakteristična, i kod nas su te strasti popularnosti mnogo manje izražene. Nikada nisam idealizovala sebe, pa nisam ni imala razloga da razbijam ideal - kaže u razgovoru za "TV novosti" umetnica koja je iznikla između jezera, planine i mora koje ni dan-danas nije napustila. Za selo Dodoši, na obali Skadarskog jezera, vezana je dirljivim sećanjima iz detinjstva, u Podgorici je rođena, u Cetinju je studirala i tu trenutno radi, u Tivtu živi, a Veruša je oaza u koju leti sa porodicom pobegne da uživa u divljoj lepoti.
Prva je diplomirana glumica Fakulteta dramskih umetnosti na Cetinju, gde je posle skoro tri decenije postala profesor. Vodi svoju prvu klasu, predaje glumu i govor, i prenosi studentima sve ono što kod sebe vrednuje i što putem kojim ide opravdava. Nedavno je jednu za drugom snimila serije, koje su neraskidivo povezane sa Crnom Gorom, "Pad" o dvostrukom ubistvu u Podgorici i treći deo mistične triler drame "Dug moru" o legendama Bokokotorskog zaliva. Osim nastave i redovnog repertoara, Dubravku uskoro očekuje i snimanje "Duga moru 4".
Serija "Pad" rađena je po motivima biografske knjige glumca Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad". Kako nalazite meru kada imate materijal zasnovan na stvarnosti, ali i slobodu da lik gradite imaginacijom?
- Dobila sam poverenje i priliku od reditelja Bojana Vuletića da igram majku, Bosiljku Maslać. Taj materijal i knjigu po kojoj je rađena serija davno sam čitala, a kada sam dobila poziv za "Pad", ponovo sam je pročitala, zatim scenario, i onda sam jasno mogla da vidim intervencije u odnosu na knjigu. I koliko je reditelj želeo da se odvoji od primarnog materijala i da u scenariju, a kasnije i u igri, dobije drugu vrstu događaja, koja nosi metaforu pada i u samom naslovu serije. U toj umetničkoj slobodi dobila sam priliku da predlažem i dalje razigravam ono što je inicijalno u tim knjigama i što jeste roditeljski i majčinski odnos.
Osim suočavanja sa tragedijom koja se dogodila, šta je bio Bosiljkin najveći izazov?
- U snimanjima priča koje su tragedije, dakle ne ni drame, nego tragedije, jer ta cela priča jeste tragična, najteže je zapravo biti dosledan i u skladu sa onim što je zadatak te tragedije. A to je da pročisti, da osvetli, da u izazivanju katarze i suza donese novi nivo ljudskosti, da poruka da se nikad nikome više ta tragedija ne dogodi, da više nikad niko ne prođe kroz taj pakao, to, jednostavno, od glumca traži jednu vrstu odgovornosti.
Jednom ste rekli "Da nema pada, teško da bismo znali što je uspon". Kakve lekcije i iskustvo ste izvukli iz životnih padova?
- Naravno da nema pada ne bi bilo ni uspona, ali iskoristiću ovo pitanje da se nadovežem na seriju "Pad". Da nisu te devedesete i to posrnuće bili takvi kakvi jesu, i da nisam duboko proživljavala i osećala sve ono što su nesreće na ovom našem Balkanu, ne bi ni mi sada, 2023, znali, zapravo ja ne bih znala, koju muku i teskobu nosi ratno okruženje, i koju muku, teskobu i bezizlaznost nosi sukob na nacionalnoj osnovi, i rat u neposrednoj blizini, i ne bih sa toliko strasti i želje branila ideje mira, međunacionalnog sklada i svest o nužnosti i obavezi međusobnog razumevanja.
Dolazite kao nov lik u treću sezonu serije "Dug moru", koju ste snimali i na Rosama. Možete li nam reći nešto više o liku koji ćete dočarati?
- Uskoro će da krene prikazivanje serije "Dug moru 3". Dobila sam divnu ulogu, igram Jovanu, Ćaletovu ćerku, i za mene je zaista to bilo sasvim novo iskustvo i potpuno drugačija uloga od svega što sam dosad igrala.
"Dug moru" je prožet pričama o štrigama, a, kako ste rekli, svaki kraj Crne Gore je pun mitoloških bića i tradicionalnih priča koje pripadaju mestima pored vode... Šta je vas najviše fasciniralo od tih priča?
- Svako mesto nosi neka mitološka bića i neke legende. U seriji "Dug moru" moj lik nije deo štriga i mimo je tog sveta. Jedva čekam da gledate treći serijal jer je u njemu linija štriga dobila novi zamah i ta mistika i taj prostor Rosa i ta čarobna Luštica sada dobijaju vanserijski kapacitet. Inače, u mom selu, na obali Skadarskog jezera, bile su priče, ne o vampirima nego o tencima, tako su ih zvali, čak postoji igrani film na tu temu. Uvek su bila takva bića kojima su plašili decu, posebno neposlušnu. Nas doma stvarno nisu, ali čula sam od druge dece da ih plaše tim bićima, a ona su naravno utopljenici iz jezera. Tako da negde štrige, negde vampiri, a negde tenci.
Zbog obaveza, poslova i načina života živite na relaciji Tivat-Podgorica-Cetinje-Dodoši-Veruša... Pa, kakvi su ti domovi, njihove boje, njihova priča?
- Samim tim što je jedan na moru, drugi na planini, treći u centralnom delu, sigurno da imaju svoje boje, ali sva ta mesta koja sam nabrojala, na neki način duboko su vezani za ono što ja jesam. Moja je ogromna radost kada sam u prilici i mogućnosti da boravim i na moru i na planini i na jezeru, i da se istovremeno i oplemenjujem i nadahnjujem svim onim što boravak u prirodi nudi u ovom i ovakvom svetu i životu.
Kažete da su ta mesta duboko vezana za ono što jeste, pa šta je od tog jezera, kamena i mora upisano u vašem karakteru?
- Kada govorimo o karakteru, više verujem da ono što je prostor odrastanja ne određuje naš karakter, nego ljudi uz koje smo odrasli i koji su nas formirali. Mislim da sam imala sreću da se moj karakter veže za porodicu, prijatelje i moje najbliže. I važno je da nisam ostala u tom okamenjenom svojstvu da budem tvrda i da se ne menjam, nego da se s vremenom puštam, menjam i da se razvijam.
Jeste li nekada u životu imali krizu identiteta?
- Moram vam reći da nisam. Uvek sam znala ko sam i trudim se da i decu tako vaspitam da znaju ko su, od koga su i odakle su, za početak, i da veruju u svoj rad. Moj identitet nije vezan za ono što sam ja kao glumica nego se vezuje za ono što sam kao osoba, a mislim da je to prioritet, jer dešavalo mi se i da ne radim kao glumica i da radim neke druge poslove i da sam i dalje ta koja jesam.
Imate ćerku Ines i sina Filipa, koji se bave sportom i umetnošću. Na koji životni put ste ih uputili i na koje "znakove pored puta" ukazali?
- To je svakodnevni rad, svakodnevno bavljenje životnim izborima i načinom i odnosom prema školi, drugim ljudima, porodici. Kažu da deci ne treba ništa da pričate nego da im svojim primerom pokažete kako treba da se ponašaju, ali ne mogu da izdržim i pričam im non-stop, možda i davim. Mislim da je važno da deca u kući čuju šta je važno jer mediji su tako agresivni i stvarnost je toliko agresivna da nije lako našoj deci danas u tom moru sadržaja da se odupru površnostima i nađu put za izgrađivanje autentičnih ličnosti.
Budući da živimo u toj zaglušujućoj buci života, svima nam je potrebna samoća kao štit i zaklon. Kada odlazite u vaše samoće i o čemu ćutite?
- Iako sam kao mlađa bila vrlo brbljiva, čini mi se da mi sad sve više i više prija ćutanje, čak i ćutanje u društvu, samoća kroz sabiranje, racionalizaciju i neku vrstu sklanjanja od realnosti koja je nekada previše agresivna da mi treba to osamljivanje, ćutanje, pospremanje i planiranje za dalje.
Vaš suprug Savo je moreplovac. Da li biste mogli da kažete da je ljubav vaša sigurna luka?
- Trudim se da ljubav u svakom danu pokažem, da budem zahvalna na njoj i da ako mogu ikako i pružim jer je to elementarno ljudsko osećanje. Meni se čini da je ljubav baza i da od nje sve kreće, i kada smo uskraćeni treba ka njoj da težimo jer je to jedina naša obaveza i jedina naša sreća u životu.
Rekli ste da nikada niste bili "rođena" glumica. Šta vas je onda vuklo glumi?
- Glumi me vukla igra, dobre priče, neko bekstvo iz realnosti devedesetih. Kada sam bila i u osnovnoj i u srednoj školi, i kada sam studirala, to nije bilo baš vreme po meri deteta, pa mi je gluma donela razigranost, bezbrižnost i to bekstvo od realnosti u neki drugi, bolji svet. A s vremenom sam razvijala neke druge elemente, ljubav prema čitanju, koncetraciju, prepoznavanje zanimljivih priča i karaktera i sve su mi to bili izazovi.
Ako je gluma igra, koliko je široko vaše igralište i ima li granice?
- Na prvi pogled za glumu je karakteristično da malo šta zavisi od glumca, ali, gledano iznutra, to igralište je zapravo bezgranično. Snaga volje, potreba da se izrazite i mediji, koji su danas veoma prisutni, omogućavaju nam da je taj prostor izražavanja glumačkog umeća zaista veoma širok i dovoljno neiskorišćen.
U kom trenutku ste postali ostvarena glumica, a da ste to najdublje osetili? Da li onda kada ste, možda, otkrili tajnu svoje umetnosti?
- Nisam sigurna baš da sam otkrila tajnu. Karakteristično za naš posao je da svaka nova uloga traži novi proces. Ono što se glumcu čini kao ostvarenje, ne mora uopšte da od publike i kritike bude prepoznato kao takvo. Možda su to neke naše lične pobede, možda su neki naši mali strahovi prevaziđeni ili neki novi nivoi postignuti, tako da mogu reći da je to ta tajna. Što se tiče ostvarenosti, kod nas se ona često preklapa sa prepoznatljivošću ili popularnošću. A ostvarenost je kad glumac postigne da sve ono o čemu je maštao u pripremnoj fazi uloge, njegov um i telo mu dopuste da se u kranjoj realizaciji ostvari, a to su jako retki momenti.
Kako danas doživljavate i osećate svoj uspeh i na profesionalnom i na privatnom planu? Da li ste sve što se zacrtali ostvarili?
- Težim tome da dostignem zrelost, mir i harmoniju. Svakog dana isplivavaju neki izazovi i u toj borbi sa samim sobom čovek nastavi dalje da dosegne mir uprkos svemu. To što radimo, taj glumački posao koji je namenjen publici, često se opisuje kao uspeh. A u našem poslu uspeh su zdravlje, volja, mogućnosti, kada vam se pruži nova prilika ili je sami stvorite, kada imate podršku porodice... Uspeh je kada se sklopi mnogo elemenata i onda možete da se igrate na onom igralištu koje smo pomenuli.
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)