SNOVI IZ KROŠNJE DRVETA: Sa umetnicom Mirjanom Dragić lehner na izložbi posvećenoj romanu "Dorotej", Dobrila Nenadića

I DANAS kada pomisli na pisca Dobrila Nenadića, svog prijatelja, Mirjana Dragić Lehner u mislima ima mladića na biciklu, sa korpom koja je puna knjiga.

Z.Jovanović

Tako ga je prvi put videla pre šezdesetak godina u Arilju, dok je kao mlada likovna umetnica bila u poseti kod tetke-lekara u Arilju, i skicirala prizore sa obala Rzava.

Još u tim ranim godinama njihovog poznanstva, Nenadić je poželo da joj pokaže nešto što je počeo da piše:

- Tražio je to bojažljivo, jer je bio fin i skroman. A kada sam ga pročitala, rukopis me zadivio - svedoči grafičarka i slikarka o prvom susretu sa "Dorotejem", romanom koji će postati jedna od najčitanijih knjiga u Jugoslaviji. Prizori i likovi iz ove knjige i danas su inspiracija njenih dela, i čine izložbu koja će u beogradskom Jevrejskom kulturnom centru trajati do 9. februara.

Z.Jovanović

Svom prvencu Dobrilo je prvo dao ime "Grkinja", priseća se sagovornica. Pod utiskom priče o vidaru iz srednjovekovne Srbije, u vreme kralja Milutina, godinama je, kaže, bila u potrazi za ljudima koji su je podsećali na Nenadićeve likove, kako bi bili protagonisti mogućeg filma. Potom je, "Dorotej", čiji je tiraž dosegao 300.000 primraka, i ekranizovan, a glumci, kako tvrdi, iako dobri i lepi, nisu odgovarali njenoj viziji. Zato ih sama crta i slika.

Na aktuelnoj postavci je tako i portert prepisivača svetih knjiga, Dimitrija, kome je dala lik našeg slavnog vajara Matije Vukovića ("bio je genije, ali malo čudan"). Polazište za Laušov lik bio jedan glumac, kome se više ne seća imena. Nestvarnu lepotu Jeleni je podarila ćerka Mirjaninih prijatelja, dok je nežni Dorotejev lik, isključivo plod mašte.

Još krepkog koraka, radoznalih očiju i neodoljivog osmeha, umetnica koja je zašla u 87 godinu života, pokazuje i rad koji predstavlja Jelenu pred svojim zamkom, kako očajna čeka Doroteja. A čitav ciklus Jeleninih snova izložila je na "Dobrilovim danima" u Arilju, na kojima je učestvovala dve godine uzastopno:

- Jelena stalno sanja da Dorotej odlazi. Nikako ne može da mu priđe. Stalno je između njih šiblje. Njeni snovi, su zapravo Dobrilovi snovi - objašnjava sagovornica, koja je izložila i Dadarin san, u kome ga napada veliki pauk.

Među prizorima iz romana su i srednjovekovne borbe različitih vojski i plemena. Na jednom od akvarela predstavljen je trenutak kada se saznaje da Dorotej dolazi iz manastira Sveti Ahilej.

- U novoj sredini ga, međutim, nisu smatrali dovoljno vernim, zbog toga što je svakom čoveku želeo da pogmogne svojim travama i nije pravio razliku ko je iz kog tabora, ili naroda. Lečio je jednako bogate i siromašne. Zato su ga proterali, zajedno sa prepisivačem svetih knjiga i slikarem fresaka. Iz manastira su izbačeni oni koji su predstavljali oličenje umetnosti i dobrote. Skinuli su ih i osudili na stub srama - predstavlja umetnica svoje tumačenje delova slavnog romana.

Odrasla je u umetničkoj porodici, pored oca slikara Alfreda Lehnera, dok joj je rođeni stric bio čuveni pionir srpskog stripa Sebastijan Lehner, nestao tokom Drugog svetskog rata ("Ne zna se kako je završio"), pa je uz estetske sklonosti, iz kuće ponela i neka etička načela o kojima priča:

- Kao dete sam ocu držala palus papir na kamenu, dok on odvaja boje. Od njega sam verovatno nasledila i to što sam se celog života opirala da pripadam nekom klanu, iako je veoma teško tako živeti kao slobodan umetnik - tvrdi Mirjana, od koje je uz talenat, slične osobine nasledio i sin, vizuelni umetnik Marko Dragić.

Мирјана Драгић Лехнер, изложба у Јеврејском културном центруFoto: З.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Autorka iza koje je više od 65 samostalnih izložbi, nagrada za životno delo ULUPUDUS-a, saradnja sa izdavačkim kućama i zavodima za zaštitu spomenika kulture, muzejima i arheolozima (uradila je i umetničke crteže za Srejovićevu knjigu o Lepenskom viru), završila je grafički odsek Akademije primenjenih umetnosti, kod profesora Mihajla Petrova. Još intenzivno oseća kavvu je tremu imala na prijemnom ispitu (na čelu komisije bio je upravo Petrov):

- Od prvog trenutka je između mene i profesora postojao jedan jaz, da bi posle pet godina studija, na mom diplomskom, priznao da mu je žao što me za to vreme nije dovoljno upoznao. Na ispitu pokazala sam, kako je rekao, kvalitet koji nije očekivao.

Jedna od tema koja je decenijam dominirala njenim likovnim radovima je - ekologija:

- Bila sam oduševljena prirodom, i osećala sam se dužna da to pokažem. Pejzaži, pejzaži, pejzaži... slikala sam ih po Srbiji, Jugoslaviji. Odjednom sam onda osetila da moram da budem aktivnija, ne samo da prirodu predstavljam kao lepotu, nego da naglasim da je neophodno da budemo prema njoj pažljiviji nego što jesmo. A naš odnos je katastrofalan! Mnogo me to iritira. Kada sam nedavno videla slike polava, i sve te silne flaše koje je voda izbacila, nešto me je samo preseklo. Ne shvatam kako se to otpad samo preko glave prebaci...

Jedno drvo, bilo je i neposredni povod da nastane knjiga "San između slike i reči", koju je objavila zajedno sa pesnikinjom Ivani Milankov. A drvo je bilo iz - sna. Naslikala ga je i izložila, pre nekih 20 godina:

- I tog sna se još jasno sećam. Jednog ogromnog platana, među čijim sam granama. Oko mene šetaju razne životinje. Neke su i opasne, kao ris, ili puma... Ali sam toliko sigurna bila u toj krošnji, da se nisam plašila ničega - zaključuje Mirjana Dragić Lehner.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije