GODINA BEZ BELOG MARKOVIĆA: Veče sećanja u Lajkovcu na jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, preminulog na Bogojavljenje

Branko Puzović

22. 01. 2023. u 14:20

BAŠ na Bogojavljenje, srpska kultura je pre godinu dana ostala bez jedne velike figure, bez romansijera i pripovedača Radovana Belog Markovića. Pisca koji se godinama i decenijama oglašavao iz Lajkovca, koji je sasvim sigurno baš zahvaljujući njemu najmanja naša varoš koja je stekla tako važno mesto u srpskoj kulturi.

ГОДИНА БЕЗ БЕЛОГ МАРКОВИЋА: Вече сећања у Лајковцу на једног од најзначајнијих савремених српских писаца, преминулог на Богојављење

Foto: Lajkovac na dlanu

Zahvaljujući Radovanu Belom Markoviću u Lajkovac se odlazilo kao na neku svečanost. Ovo je, između ostalog, rekao profesor dr Radivoje Mikić učestvujući na manifestaciji "Veče sećanja" u spomen na Belog Markovića, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih književnika. Prethodno, predstavnici opštine i Gradske biblioteke, čiji je bio prvi upravnik, položili su vence i cveće na humku pisca, na groblju u Lajkovcu, varošici u kojoj je živeo i stvarao do smrti.

- Rođen u obližnjim Ćelijama, Radovan Beli Marković je učio škole tehničke struke koje nikako nisu mogle voditi ka književnosti - podsetio je prof. Mikić.

- Zato se za njega može reći da je od onih pisaca u čijem formiranju značajnog udela nije mogla imati škola, već samo lična čitalačka pregnuća, lični napor da se dođe do saznanja šta je književnost i kako se do spisateljske veštine stiže. I to je razlog što je bio nesustali čitalac, kako književne periodike i knjiga svih vrsta, osobito rečnika i prirodoslovnih dela. Beli Marković kao književna pojava je još jedan samouk u našoj književnosti, poput velikih pisaca 20. veka kao što su Tomas Man ili Džems Džojs i naših u rasponu od zavičajnog Milovana Glišića, do osobito dragog Stevana Sremca, za koga je u više navrata iskazao veliko poštovanje preuzimajući od njega pojedine junake i motive. Mikić je naglasio i da je Radovana Belog Markovića ka književnosti vodilo još nešto, o čemu je on i sam posvedočio u jednoj gotovo pred smrt napisanoj pripovesti. To su bile večeri u Markovića odžakliji, tokom kojih je usplamteli dečarac u svet knjiga uvodio svoje najbliže čitajući im iz dela koja su se mogla zateći u jednoj seoskoj kući dramatične pojedinosti i sudbine Hajduk Stanka i drugih književnih junaka.

SMRT KONSTANTA U NjEGOVIM DELIMA

RADOVAN Beli Marković je bio po mnogo čemu inspirativan, o čemu govori činjenica da raspon godina između njegovih najstarijih i najmlađih tumača iznosi čitavih sedam decenija - uočava dr Slađana Ilić. - Kako je Radovan umeo sa mnogim značajnim temama književnosti naoko pišući roman niočemu, vrlo često, čini se da je gotovo uvek pisao o smrti, baveći se njenom filozofijom i estetikom. U njegovim je svetovima, bez obzira na njihovu prirodu, smrt sveprisutna. Ona je konstanta, ali ne proizvodi neki naročiti vid uznemirenja njegovih junaka, jer oni upravo u tom svetu i saznanjem te činjenice funkcionišu, što pojavljujući se iz sopstvenog života, što iza svojih smrti. Katastrofa i smrt, dakle, u delima Radovana Belog Markovića nisu u srazmernom odnosu. Ono što je potencijalno katastrofično u njegovim delima uvek je u vezi sa životom, a ne sa smrću. 

- Radovan Beli Marković je za svoje putovoditelje izabrao pradede po ocu i majci, starešine domova Markovića i Lazića iz Ćelija - kaže prof. Mikić.

- Sa njima je odlazio u bašte i vinograde, uporno i dugo študijerajući sve poslove oko biljaka i zemlje što mu je, u to sumnje nema, omogućilo da kasnije s toliko posvećenosti opisuje ćelijanske krečare i ubske baštovandžije. Ovi starci, kako bi Ćopić rekao golubije duše, svakako su ga uputili u svet dobrote, po čemu su svi znali Belog Markovića. Njegova potreba da se prijateljima i uopšte ljudima nađe i u radosti i u tuzi, podmećući rame pod svačiju tegobu, učinila ga je i pomalo nespremnim za prihvatanje onog nedostojnog što su spremni da učine pojedini ljudi. I baš zato je Radovan Beli Marković sa ovog sveta otišao sa bodljom u srcu, koja je poslednjih godina izazivala sve ozbiljnije krvarenje i koja ga je ionako usamljenog sve više usamljivala. Najbliži književnikov saradnik i prijatelj, mr Daren Milivojević iz Gradske biblioteke Lajkovac, rekao je da Radovan beše čovek knjige, ali i Čovek knjiga, da je znanjem svojim nadvisio kako Veliki, tako i Mali Povlen, ali i mnoge učene i priučene glave svoga doba. Tako je srpski jezik bogat, a savremeni pisci ga često modernizuju i osiromašuju, Radovan se prihvatio mesijanske uloge spasavanja srpske književnosti pokazujući, ali i dokazujući da se u svinjarskom i kraljevskom jeziku srpskom nahodi obilje tvoračke snage, od koje se i umozritelna japija može istesati.

- Jednako voljen i poštovan od kritičara i kolega pisaca svih generacija, bio je čuvar dostojanstva srpske kulture - kaže direktorka Gradske biblioteke Lajkovac Biljana Bogdanović.

Foto: V. Danilov

- Gospodin, kavaljer, pre svega dobar čovek, kao takvog ga se sećamo. Prošla je godina, a osećaj da je među nama još uvek je prisutan, da će se pojaviti na vratima Biblioteke i piti prvu jutarnju kafu sa nama, uz prelistavanje dnevne štampe i prepričavanje događaja kako iz kulture, tako i svakodnevnih iz varoških novina. Velikan srpske književnosti ostavio nam je u amanet stvaralaštvo koje moramo da sačuvamo od zaborava za nove generacije.

Lane je u Lajkovcu uspostavljena književna nagrada "Radovan Beli Marković", za najbolje prozno delo na srpskom jeziku. U oktobru, kada je književnik rođen, u ovoj poznatoj železničkoj varošici priređuju se, od prošle godine, Dani Radovana Belog Markovića...

- Spajajući leksiku Dositejevog doba sa elementima preuzetim iz naše usmene i srednjovekovne književnosti, Radovan Beli Marković je izgradio jedan osoben jezik koji je toliko udešen da se efekti njegove upotrebe mogu upoređivati samo sa onim što pesnici i to oni najveći traže od jezika - kaže profesor dr Radivoje Mikić.

- Ali je i sintaksa njegove proze zasnovana na svakovrsnim odstupanjima od svih pravila kojima na jezik iole osetljiv pisac mora pre ili kasnije da okrene leđa. Aktuelizacija čitavih leksičkih slojeva koji su ili potonuli u zaborav ili su na tom putu omogućila je da praktično pokaže kako pravi pripovedač i romansijer računa na ukupnu jezički oivičenu memoriju svoje kulture. A na taj način jeziku pristupaju najveći pisci. Radovan Beli Marković je jedan od njih.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti