Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Roman o svima nama

Слађана Илић

13. 12. 2022. u 11:45

U OKVIRU temata "Kultura i nacionalna trauma", objaljenom u časopisu Kultura 172/2021, koji sadrži tekstove naših najviđenijih naučnika savremenika, nalazi se i tekst prof. dr Jovana Mirića "To ni u snu nismo mogli da sanjamo", u kojem je dat pregled traumatskih događaja i njima izazvanih reakcija od balkanskih ratova do danas.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Роман о свима нама

Foto: Privatna arhiva

No, autor u radu ističe i činjenicu da nedostajući fragment na toj slici jesu traume Srba na Kosovu i Metohiji od šezdesetih godina prošlog veka (najmanje) do devedesetih. "Sve što se u tome periodu tamo događalo", piše autor, "bilo je brižljivo skrivano od javnosti".

Nedovoljni su i podaci i o reakcijama boraca na tom području iz ratova devedesetih. No, o njima smo u prilici da saznamo kroz retke primere literature naših poštovanih stvaralaca koji su bili i učesnici pomenutih zbivanja. Onaj koga bismo htela da ovom prilikom istaknemo jeste Miloje Radović. Njegov roman "Leptirova odbrana" ("Partenon", Beograd 2022), karakterističan je po okvirnoj priči, kao i po nelinearnom pripovedanju koje pored realistične osnove sadrži elemente fantastike, a u kojem istaknuto mesto imaju i onirički elementi.

Na prvi pogled, dok još ne odmakne sa čitanjem, možda bi poneki čitalac zbog toga iskazao čuđenje ili se čak osetio izneverenim, jer reč je o vrlo konkretnim događajima, vremenu i prostoru - o najstrašnijim borbama (sedam nedelja) na Prokletijama 1999. godine. No, s obzirom na njihovo umetničko uobličenje, ubrzo ćemo razumeti da ovo značenjski vrlo slojevito delo u kojem su junaci psihološki majstorski nijansirani, tematizuje strah i čoveka, sve segmente njegove ličnosti u okolnostima izmenjenim u odnosu na ono što nazivamo mirnodopskom svakodnevicom. Lako uočavamo da snevno i fantazijsko pokazuju unutrašnje biće junaka - njihove teskobe, more, očaj - kao i potrebu da se bar na takve načine iskorači iz datog vremena i prostora, da se, ako je to uopšte moguće, očuvaju fizička i duševna celovitost.

Foto promo

O tananosti ove druge svedoči Leptirov imaginarni susret sa Moranom u Avijanu, znakovitom mestu, na početku i na kraju romana, kao i treperenja i postupci drugih junaka usled ratne stvarnosti. Ta žena amblematičnog imena, poput slovenske boginje zime i smrti, pojavljuje se gde hoće i kada hoće, u skladu sa svojim moćima bira "sagovornike", čara ih i zavarava čas u liku lepotice, čas u demonskom strašnom pojavu, igra se njihovom psihom. Ona je na početku i na kraju svega. Tu istinu samo delimično može relaksirati činjenica da je nasuprot njoj, uvek i svuda, u svim pričama, lik majke, koja se borcima (pripovedačima), bez obzira na njihove međusobne razlike i karaktere, ukazuje uvek u kriznim trenucima, s kojom vode bezglasne razgovore. Majka je, vidimo u romanu, njihov poslednji štit od straha straha svedržitelja.

Ovaj neobičan alegorijski roman istovremeno je i priča o dobrovoljnoj žrtvi, o čemu svedoče lični primeri onih koji su sa raznih strana, neki iz potpune zaštićenosti, došli da se bore za opstanak Kosova i Metohije, i o praštanju, o čemu kazuje igumanova propoved.

Jedan od pripovedača u ovom romanu tvrdi kako "nije dobra knjiga koja piše samo o jednom čoveku. Nije dobro ništa što je namenjeno samo jednom čoveku". "Leptirova odbrana" roman je o svima nama i namenjena je svima nama, o čemu svedoči i trenutak u kojem nastaje i ovaj tekst. "Leptirova odbrana" i dalje sama sebe piše.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
Kultura

0 0

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi

VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.

22. 12. 2024. u 22:35

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
Kultura

0 1

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu

PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.

22. 12. 2024. u 11:04

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
Kultura

0 1

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog

NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“

21. 12. 2024. u 22:41

Politika
Tenis
Fudbal
NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA: Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji

"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji