NA ROĐENDAN NOBELOVCA: Igoru Marojeviću uručena Andrićeva nagrada

PRESTIŽNA Andrićeva nagrada za najbolju pripovetku ili zbirku pripovedaka juče je, na 130. godišnjicu rođenja velikog pisca, u zadužbini sa njegovim imenom, svečano uručena Igoru Marojeviću za pripovetku "Slikopisanje" iz knjige "Sve za lepotu" (Dereta).

Foto: Z. Jovanović

Predsednik UO Zadužbine, akademik Miro Vuksanović, ukazao je na značaj dve bibliografije Ive Andrića, jedne koja obuhvata period od 2011. do 2021. i druge, ranije objavljene, koja obuhvata period od 1911. kada je veliki pisac objavio prvi književni tekst, do 2011.

- Ukupna površina dveju ovih knjiga je čitav hektar i malo više. Na tolikom prostoru je sto i deset godina najsažetijeg Andrićevog književnog izveštaja koji su u 20.303 bibliografske jedinice sastavili bibliografi Biblioteke Matice srpske - rekao je Vuksanović i istakao da su u poslednjih deset godina Andrićeve knjige na srpskom doživele 372 izdanja, 129 ih je prevedeno, a 311 je objavljenih priloga o njegovim delima.

- Marojevićeva pripovetka izdvaja se po svojoj semantičkoj složenosti, pažljivoj kompoziciji i uzbudljivoj naraciji sa elementima trilera, a karakteriše je naglašen i minuciozno razrađen odnos između dokumentarnog i fiktivnog.

U detaljnom obrazloženju odluke žirija, koju je pročitala Mina Đurić, navedeno je da nagrađena pripovetka o sudbini Ante Pavelića u godinama nakon Drugog svetskog rata uveliko nadilazi lokalne okvire i poigrava se sa horizontom očekivanja savremenog čitaoca.

- Marojević je na diskretan način uobličio viziju traumatičnih društvenoistorijskih događaja i kontroverznih figura sa prostora bivše Jugoslavije, koja raskriva banalnost dobra i zla. Pavelićevo političko delovanje u Južnoj Americi i Španiji Marojević u tom smislu prevashodno motiviše potrebom za publicitetom, koja je toliko velika da poglavnika na kraju košta života.

Foto: Z. Jovanović

Članovi žirija podvukli su majstorski poentiran prikaz besmisla političkog i publicističkog okršaja između Ante Pavelića i Milana Stojadinovića:
Rad tajnih službi na Pavelićevom slučaju opisan je po uzoru na komediju zamene identiteta. Hrvatski obaveštajci u Mosadovim agentima vide jevrejske špijune, što je "manja greška u proceni od one koju su spram njih počinili Jevreji kad su u njima videli Izraelce" (str. 263) Ni jedni, ni drugi, ni treći, nisu u svom susedstvu prepoznali Blagoja Jovovića, koji je bez institucionalne podrške i mimo tajnih državnih organizacija, izvršio atentat na Pavelića hicem iz damskog pištolja. Istorija je za Marojevića književna farsa sa stvarnim posledicama.

Zahvaljujući se na nagradi, Igor Marojević je istakao:

- Ono čemu sam se skromno učio i od Andrića jeste, između ostalog, spominjano korišćenje svake prilike za pauzu i ćutanje kao sastavni deo govora. Ili bi bilo prikladnije usredsrediti se sada na potrebu za brisanjem, jer ona na neki način obeležava Andrićev opus, bilo u vidu neostvarljive želje pripovedača da iz njegovog horizonta iščeznu neugodna sećanja i srodna lična iskustva - i kroz muku ostvarljive, potrebe da se o tome piše - ili da nestanu granice između dva, ma koja, sveta, ili da se ispuni poetički imperativ brisanja unutar samog teksta. Potonjim darom ili zanatom ili i jednim, i drugim, raspolažu srazmerno vrlo retki pisci, a Andrić je među njima jedan od vodećih.
Međutim, ima sigurno još mnogo razloga što mi preostaje samo da budem počastvovan nagradom nazvanom po Ivi Andriću. U sitne lične razloge biću slobodan da uvrstim i povode za radost poput saznanja da je odluka doneta nesporno nepristrasno, budući da do danas - a što je gotovo nemoguće u našoj maloj književno-interpretativnoj zajednici - nisam poznavao nijednog člana žirija lično, ili, što je ipak malo značajnije, toga da je priznanjem zaokružena upravo pripovest "Slikopisanje" iz spomenutog izbora moje kratke proze "Sve za lepotu", priča koja dopušta sebi ekstremnu tačku gledišta pripovedača o ekstremnom glavnom junaku i osetljivom povesnom događaju.

Marojević: Dug Servantesu i Andriću

- Čuo sam, a kako drugačije, da u pojedinim krugovima naše nepopustljive usmene kulture moja neznatnost, ako uopšte i za šta slovi, slovi za bezmalo konfliktnu osobu što nastoji da sve iole važne dugove vraća. Ne znam koliko je to tačno. Znam samo da postoji nekoliko ljudi kojima se nikada neću moći odužiti. Među njima su Migel Servantes i Ivo Andrić - zaključio je Marojević.

Vuksanović: Rođen posle ponoći

- Na današnji datum, pre 130 godina, rođen je Ivo Andrić. Često pišu da se to desilo dan ranije, 9. oktobra. Međutim, njegovi biografi su utvrdili da je bila prošla ponoć kada je Andrić stigao na svet. To je prihvatila njegova Zadužbina i zato svake godine 10. oktobra uručuje i čestita dobitniku Andrićevu nagradu za pripovetku, jedinu nagradu s Andrićevim imenom koja se dodeljuje prema njegovoj želji. O tome je ove godine odlučivao najmlađi žiri otkad je nagrada ustanovljena. Hteli smo da ukinemo običaj da isti ljudi budu u komisijama za književna priznanja i da priliku dobiju školovani, sposobni i mladi tumači literature, a oni su naš postupak opravdali - rekao je Vuksanović.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta

Preporučujemo

Kultura

0 0

"BELI" DODELjEN GARONjI: Književna svečanost u porti manastira u Ćelijama

11. 10. 2022. u 11:07

Kultura

0 1

"KO TO TAMO PEVA" OTVARA BALETSKU SEZONU: Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta popularni naslov više od dve stotine puta

10. 10. 2022. u 16:20

Poznati

0 0

DOBIO IME PO SLAVNOM DEDI: Ovako izgleda sin Milice Milše (FOTO)

10. 10. 2022. u 10:54

Panorama

0 0

UŠTEDITE STRUJU DOK PERETE VEŠ: Trik koji može smanjiti potrošnju čak i do 62 posto

10. 10. 2022. u 08:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije