DECENIJE VRHUNSKIH DELA: Održana redovna izborna i svečana Skupština Srpske književne zadruge
REDOVNA, izborna i svečana Skupština Srpske književne zadruge, koja beleži 130 godina postojanja, održana je danas u Biblioteci grada Beograda.
Skupu je predsedavao dr Milo Lompar, potpredsednik Zadruge. Komentarišući izveštaj o radu UO, upravnik Duško Babić je istakao da su finansijski rezultati bolji nego prošle godine i dodao:
- Predsednik SKZ, akademik Milovan Danojlić, pismeno je zamolio UO da ga "iz subjektivnih i objektivnih razloga" razreši dužnosti koje je obavljao u prethodnih deset godina. UO je usvojio njegovu ostavku, uz napomenu da Zadruga duguje veliku zahvalnost slavnom piscu i prevodiocu na trudu i zalaganju.
Govoreći o izveštaju Nadzornog odbora, dr Rada Stojanović je naglasila da je prošle godine na svakih sto dinara prihoda ostvarena dobit od dva i po dinara, i da se taj pozitivan trend nastavlja i ovih meseci.
Izveštavajući o izdavačkoj delatnosti, glavni i odgovorni urednik Dragan Lakićević kome je, inače, produžen mandat na još dve godine, rekao je da je ove godine u "Plavom kolu" objavljeno deset knjiga, tri više nego prethodne. Reč je o domaćim i stranim klasicima, ali i o piscima koji stasavaju u velikane. Broj stalnih članova Zadruge se stabilizovao i ima blagi porast, izneo je dr Slavoljub Lukić.
Na Skupštini je usvojen predlog UO da se ovo telo dopuni novim članovima. To su: dr Aleksandar Popović, dr Miloš Ković, dr Duško Pevulja (Banjaluka), dr Momčilo Vuksanović (Podgorica), Čedomir Višnjić (Zagreb), Miljan Baćović (privrednik) i Emir Kusturica (reditelj i pisac).
S obzirom na to da se jubilej SKZ poklopio sa 130. godišnjicom rođenja Ive Andrića koji je bio doživotni počasni predsednik Zadruge, na skupu je o velikom piscu besedila dr Žaneta Đukić Perišić, koja je kroz reči srpskog nobelovca predstavila njegov odnos prema Beogradu koji je voleo i u kom je proživeo više od pola veka.
- Odmah po formiranju nove države, sredinom decembra 1918, nadajući se poslu u Ministarstvu vera Kraljevine SHS, Andrić iz Zagreba piše: "Slab sam i umoran fizički, a pomalo i duševno. Glavno mi je da odavde odem što prije, a poslije šta Bog da. Sve se naše razišlo, pa se osjećam osamljen kao nikad u životu" (...) "Ja nemam žive duše, ja moram u Beograd, pa kako je da je". Docnije, o prelasku iz Zagreba u Beograd kaže: "Zbog čega sam pre više od pedeset godina napustio Zagreb? Što zbog zdravlja, što zbog sredine koja je za me bila nova i u mnogo čemu različita od one bosanske, ja u Zagrebu nisam mogao uhvatiti koren i ostati. Ja tu nisam imao nikog svoga, bilo je trenutaka kad sam padao u očajanje i po svaku cijenu želeo da odem".
Koliko je Beograd dao Andriću, toliko mu je pružio i u profesionalnom, ljudskom, socijalnom smislu i uticao na pravac njegovog života, toliko mu je pisac vratio istinskom privrženošću i književnim delima u njemu i o njemu napisanim, koji su proneli slavu srpske književnosti, istakla je Žaneta Đukić Perišić.
Minutom ćutanja odata je pošta dr Miloradu Ivaniševiću, dugogodišnjem predsedniku Nadzornog odbora SKZ.
U umetničkom delu programa učestvovali su Jana Salamadić, Aleksandra Đorđević, Nikola Ugrinović, Slavko Aleksić i Biljana Đurović.
Zahvalnica "Večernjim novostima"
NEKOLIKO Zadruginih Zahvalnica, izrađenih prema onima iz 1892. godine, po slici Matije Murka, danas je dodeljeno zaslužnim pojedincima: Zoranu Radojičiću, doskorašnjem gradonačelniku Beograda, Jasmini Ninkov, upravnici Biblioteke grada Beograda, dr Sofiji Miloradović, direktoru Instituta za srpski jezik, dr Dušku Pevulji, profesoru Filološkog fakulteta u Banjaluci, dr Ilijani Čuturi, profesoru Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, dr Maji Stokin, profesorki Karlovačke gimnazije, Milanu Mihajloviću, pesniku i direktoru Gradske biblioteke u Kosovskoj Mitrovici, Branislavu Đorđeviću, uredniku kulturne rubrike "Večernjih novosti", Mariji Miljević, novinaru RTS i Biljani Đurović, glumici.
BONUS VIDEO - USNIJA REDžEPOVA: Oživela Koštanu, pevala vatreno, plesala kao Šeherezada
Preporučujemo
LjUDINA: Pogledajte kako je čovek sa štakama spasao povređeno mače u Beogradu (VIDEO)
04. 10. 2022. u 17:34
KAKO JE RUSKA RAKETA "PREVARILA" NATO U UKRAJINI? Misteriozno nestajala sa radara, general Popov otkrio o čemu je reč
RUSKA raketa koja je misteriozno nestajala sa NATO radara tokom ovonedeljnog napada na Kijev je „modernizovana raketa H-101“, otkriva za Sputnjik zaslužni vojni pilot, general-major ruske armije Vladimir Popov. Prema njegovim rečima, raketa je prevarila NATO jer može privremeno da nestane sa radara.
15. 11. 2024. u 23:36
"TO BI DOVELO DO POČETKA TREĆEG SVETSKOG RATA" Fico dao reč: Do kraja ću se boriti da Ukrajina ne bude član NATO-a
SLOVAČKI premijer Robert Fico će se do kraja odupirati ulasku Ukrajine u NATO, rekao je u intervjuu za kineski CGTN.
15. 11. 2024. u 19:38
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)