EKSKLUZIVNO Sara Tomko, zvezda serije "Domaći vanzemaljac": Najteže je biti čovek!

SIGURNO da jeste gledaoce serije "Domaći vanzemaljac" privukao TV ekranu Hari Vanderšpigl, simpatični svemirac koga fantastično glumi Alan Tudik, ali su se već "na prvu loptu" svi "zaljubili" i u Astu Tvelvetris - brižnu medicinsku sestru, ženu koja je prošla kroz porodično nasilje i ćerku dala na usvajanje, ali pre svega "obojenu" građanku pretežno belog, malog grada. Lik koji je odlično izgradila glumica Sara Tomko.

Foto: Foks

Napravila ju je tako da je Asta, već od prve sezone, srce koje (možda najsnažnije) kuca u seriji. Dok premijerno na kanalu Foks, ponedeljkom u 22.00, pratimo 11 epizoda druge sezone ove, iako naučnofantastične po žanru, vrlo dirljive i emotivne serije, mali podsetnik - Asta je na kraju prve sezone otkrila Harijevu tajnu, da on nije čovek. Ipak se brinula o njemu, što pretežno nastavlja da radi i u novom ciklusu "Domaćeg vanzemaljca", iako Hari želi da ubije sve na Zemlji. Osim nje.

U ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", Sara Tomko otkriva da ju je lik Aste pre svega privukao jer je slojevit, i priznaje da je igrajući nju otkrivala ponovo neke delove svoje duše:

- Kada sam dobila ulogu, bilo mi je važno da nije isprazna, da je trodimenzionalna i svrsishodna. A "moja" Asta je i više od toga - počinje priču za "TV novosti" Sara, koja će uskoro, 19. oktobra, napuniti 39 godina.

Foto: Foks

Kako biste opisali Astino "putovanje" kroz aktuelnu, drugu sezonu?

- Meni je lično ova sezona bila dosta lakša od prve, jer je tada Asta bila tužna, prošla je kroz mnogo teških situacija, da bi na kraju "zaglavila", ni manje ni više, nego sa vanzemaljcem. Kao da joj nije bilo dovoljno što iza sebe ima muža koji ju je tukao, ćerkicu koju je morala da da na usvajanje, pa da joj opet, kad se pojavila u njenom životu, objašnjava zašto je to tako moralo da bude... U drugoj sezoni Asta postaje čak i komičarka, što mi je bilo iznenađujuće, pa sam scenaristu Krisa Šeridana jednom povukla na stranu i pitala ga kako misli da tako glumim, jer to, čini mi se, nije Asta iz prethodne sezone. Nije više ljuta, tužna, ni sarkastična. Sada ume da se zabavlja, da pusti kosu i da se šali, da se, pre svega, sjajno zabavlja. Taj zaokret mi je bio posebno zanimljiv. Ponovo se povezuje sa ćerkom Džej. I mada su i dalje u veoma komplikovanoj, nekako nezgodnoj vezi, pokušavaju da shvate šta su jedna drugoj... Ma, predivno "putovanje" je bilo i za Astu i za mene u drugoj sezoni.

Nekako se čini da društvo ima i da će uvek imati fascinaciju vanzemaljcima. Na koji način vaš "Domaći vanzemaljac" pothranjuje mitologiju o tim "malim zelenim"?

- Mislim da, pre svega, radimo sjajan posao podsećajući publiku da definitivno mogu postojati vanzemaljci koji šetaju među nama i da ih verovatno ima. Serija je divna jer u njoj vanzemaljac Hari zapravo na putu da pronađe saosećanje prema čovečanstvu. A to nam razbija uobičajeno mišljenje i tendenciju da vanzemaljce zamišljamo kao tamo neke zlikovce koji će, očigledno, doći na Zemlju i sve nas poubijati. A, eto, mi kroz seriju zapravo pokazujemo da, okej, možda nas Hari nije ubio zato što je zabrljao, ali se zaljubio u nas kao vrstu i više ne želi da nas satre. U seriji možete prepoznati i pronaći takvo saosećanje i prema bilo kojoj drugoj vrsti koju ne poznajemo, ili mi nju ne razumemo. "Domaćim vanzemaljacem" podsećamo jedni druge da smo svi ti "drugi", a nesaosećanje za to je medveđa usluga čitavom našem društvu.

Onda je, zapravo, naučna fantastika moćan način da se stekne bliži uvid u čovečanstvo.

- Kako da ne. Podstiče vas da razmišljate van okvira i da shvatite da smo mi svi na jednoj steni koja pluta svemirom, među ko zna još koliko njih. U naučnoj fantastici je sjajno što nas podstiče da razmišljamo izvan ove hemisfere i da damo šansu pretpostavci da postoje druge Zemlje, drugi entiteti i neki drugi, veći smisao života. Jasno mi je da je zastrašujuće razmišljati o tome koliko smo mali u poređenju sa nečim što bi "tamo negde" moglo da postoji. Lično, osećam se toliko duboko povezano sa univerzumom i sa drugim bićima ovde i tamo, da mi je neobično drago što mogu da budem deo žanra koji to slavi.

Hoćete da kažete da je pitanje ko je tu, zapravo, vanzemaljac?

- Znate, ono što je u seriji najironičnije je to što se čini da je vanzemaljac jedini pravi, normalan čovek. A toliko je još primera "drugih" u seriji - gradonačelnik Ben sa svojim svećama, zamenica Liv koja samo pokušava da bude voljena, šerif Majk sa svim unutarnjim previranjima, a on samo želi da ga otac prihvati... Sve su to likovi koji se osećaju kao autsajderi, bilo u svojoj profesiji ili u sopstvenom životu, tako da mi je, iz te percepcije, strano da se osećam čovekom.

Ali je Asta ipak onako "ljudski" prošla kroz sav bol i haos koji joj je donelo porodično nasilje, suprug ju je maltretirao, ćerku je dala na usvajanje... A opet je tako meka i brižna prema drugima. I, što je možda najvažnije, i dalje ume i hoće da voli?

- U mom kratkom vremenu ovde na ovoj planeti, naučila sam da smo kao ljudi svi mi komplikovana bića. Zato se trudim da kada naletim na nekoga ko možda nije baš najbolje raspoložen, pokušam da ga gledam sa saosećanjem. To mi je uvek pomagalo. A to je i nešto što sam morala da naučim. Odrasla sam u velikoj porodici u kojoj sam se uvek osećala kao neka vrsta mirovnjaka. Svi su znali da mogu da razgovaraju sa mnom. Uvek sam bila zahvalna što mogu da pomognem ljudima, a Asta je ista takva. Uvek je bila sjajna u brizi o drugima. Ali je najinteresantnija njena briga o sebi. Dakle, saosećanje koje ima kada prolazi kroz bolan proces zapravo se samo reflektuje na saznanje da i drugi ljudi boluju i pate. Ona to razume i zato može i hoće da ide dalje bez gorčine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije