Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Kafansko prokletstvo predaka

Piše: Dragana BOŠKOVIĆ

23. 09. 2022. u 12:30

ADAPTATORI Sofoklove antičke drame Vesna Radovanović i Marko Manojlović priredili su arhaični jezik kojim je Miloš Đurić preveo ovu tragediju, pa se govor u kafani, u kojoj se većina radnje Tauferove predstave događa, uklopio prirodno i u taj ambijent.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кафанско проклетство предака

Novosti

Ideja da se radnja antičke tragedije u kojoj, po Aristotelu, delaju junaci i mora da bude "uzvišena" događa na mestu gde se na Mediteranu sve razrešava nije ni originalna, ni naročito prirođena ovoj, možda najpoznatijoj grčkoj pozorišnoj drami. Sve bežeći, navodno, od jeftinog osavremenjavanja, Vito Taufer, jedan od najduhovitijih i najoriginalnijih evropskih reditelja, postigao je, jasno je, sve suprotno od toga. Kafana je prostor u kome pucaju sve socijalne stege i čovek se pokazuje u vrelini sopstvene strasti, ko je ima.

Edip, tebanski car koji je, u neznanju (jer mu se preprečio na putu) ubio svog oca i oženio se njegovom udovicom, zapravo svojom majkom, mlad je, energičan i strastan čovek, čije junaštvo nije upitno, s obzirom na to da je zdušno prihvatio da nađe krivca za tebansko postradanje od kuge, kaznom Apolona, zbog zločina prema Laju i rodoskvrnuća, kao i da je oslepeo sam sebe, zbog greha. Milan Marić ga je tako i prikazao, sa dobrom transformacijom od moćnog muškarca, vladara i časnog čoveka do jada vinovnika strašne tragedije i tebanske pošasti.

Nataša Ninković je Jokastu, njegovu ženu i majku, protumačila kao osobu koja je svesna sopstvene moći, i kao vladarka, i kao žena. Odnos Edipa i Jokaste je dobro impostiran, tako da je logično da se, kad se sve uruši, ona ubije, a on oslepi.

Smeštanjem "Edipa" u javni, kafanski prostor, izvan carske palate, donelo je stvarnu novinu autentične političke aktuelnosti, bar ovde. Ali, možda bi bilo poštenije prema velikom klasiku ovakve adaptacije označavati kao drame "po motivima" velikih tragedija. Iako je do kraja predstava urađena stilski jedinstveno, dobro skrojena i u odličnoj, nikad prekoračenoj meri dobrog ukusa, veliko je pitanje da li gledalac koji ne zna Sofoklovu tragediju može da zaključi koja je njena prava "veličina".

Srđan Timarov, Kreont, u sopstvenom maniru je pokazao kameleonsku prirodu vlasti, on je prijatelj, pravednik, rođak, saradnik, ali i surovi dželat, zavisno od prilike, koja mu se pruži. I Bojan Dimitrijević, prorok Tiresija, takođe je bio očekivan, jer ironično kostimiranje neobično dobro "leži" ovom tipu glumca. Crvene štikle su Tiresiji dale neku bespolnost, ili svepolnost, baš kako treba višoj svesti. Nebojša Ljubišić i Zoran Cvijanović, krivci za skretanje Edipove sudbine deteta ostavljenog u brdima da umre, zbog prokletstva da će ubiti oca i oženiti se majkom, održali su saspens odlično suprotstavljenog prihološko-etičkog para, kao podjednako socijalno izgubljeni marginalci.

Miloš Samolov, gazda kafane, kod Sofokla Horovođa, bio je zaista glas (ovog) naroda, u gabaritu i niskoj strasti, prepoznatljivih razmera. Joakim Tasić je Glasnika, ovde konobara, skrojio po meri mladih, koje svakoga dana viđamo kako se ushićuju zločinima i dive im se. Dekor Lazara Bodrože je bio izvrstan, a kostim Marije Marković Milojev uobičajeno nepogrešiv. Kafanska muzika, koja je i zaslužna za dostojanstvenost ove predstave, bez iskliznuća u jeftini dert, delo je odličnih Roberta i Aleksadra Pešuta, a pevač Marko Radojević je oduševio kako Edipa, tako i gledaoce ove odlične predstave.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FONDACIJA ZA SRPSKI NAROD I DRŽAVU DONARALA SREDSTVA Restauracija zidne slike Molitva za mir
Kultura

0 0

FONDACIJA ''ZA SRPSKI NAROD I DRŽAVU'' DONARALA SREDSTVA Restauracija zidne slike ''Molitva za mir''

FONDAIJA„Za srpski narod i državu” donirala je sredstva za restauraciju zidne slike ”Molitva za mir” akademskog slikara Vitomira Mitrovića Osnovnoj školi ”Knez Lazar” u Velikim Kupcima nadomak Kruševca. Značaj ove slike koja datira iz 1970. godine ogleda se u snažnoj poruci koju ona šalje, a to je upravo pozivanje na mir, i podsećanje na stradanja srpskog naroda, zbog čega je, simbolično, samo nekoliko dana nakon obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu danas upriličena svečanost na kojoj je ona prikazana.

14. 11. 2024. u 19:24

Politika
Tenis
Fudbal
POSLEDNJA ŽELJA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili

POSLEDNjA ŽELjA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili