JESTE LI IZ EVROPE ILI SRBIJE? Bojan Savić Ostojić o tretiranju naroda van EU, medijskom novogovoru, izdavaču vladi dimitrijeviću

NOVA knjiga Bojana Savića Ostojića "Varvarin u Evropi", u izdanju beogradskog "Kontrasta", nastala je tokom prevodilačkog boravka u Švajcarskoj 2021. U njoj autor slika "klimu" u ovoj zemlji, ali i Evropi, usred pandemije kovida, kada nedostatak empatije savremenog čoveka postaje još vidljiviji.

Foto: Nikolina Vezmar

U knjizi, koju smatra putopisom, a kritičari mešavinom eseja, dnevničkih beleški, putopisa i romana, Savić Ostojić opisuje boravak u zamku kod mesta Morž, obilazak književnih večeri i buvljaka. U neke restorane ga puštaju sa srpskom kovid propusnicom, u druge ne. Kada podnese zahtev za lokalno uverenje, odbijaju ga bez objašnjenja. Na pitanje zašto se osećao kao varvarin u Evropi, naš sagovornik odgovara:

- Daleko od toga! Ja sam se lično i profesionalno u Švajcarskoj osećao kao bubreg u loju. (Agota Krištof bi rekla: pa baš to je problem, što mi je toliko udobno!) Ključ za naslov knjige krije se u mojoj želji da prevodilački boravak od početka zamislim kao uzvratnu posetu Nikoli Buvijeu. Ovaj švajcarski pisac je pedesetih godina obilazak istočne Evrope i Azije, opisan u "Upotrebi sveta", započeo baš u Srbiji. Obrnuvši perspektivu, pokušao sam njegovoj domovini da priđem kao da ne znam za nju, svežim očima etnologa-amatera. Zato sam se svesno posvetio marginalnijim temama, izvan olupane švajcarske raskoši. Momenat mog dolaska, histerija oko kovida i vakcina, bio je pogodan za poistovećenje sa varvarinom. Međutim, ima u tamošnjem mentalitetu još nešto tvrdokornije od epidemije, tipično za odnos prema Balkancima. Činjenica je da se danas u zemljama EU (pa i u Švajcarskoj), Unija u javnom mnenju izjednačava sa Evropom kao kontinentom. Tako može da se desi da svako ko dolazi izvan te zone bude tretiran kao vanevropljanin. Taj nepisani zakon, koji je na momente zvučao duhovito - jeste li iz Srbije ili iz Evrope? - u drugim momentima nije bio nimalo smešan.

Obilazeći Ženevu, u jednoj knjižari nailazi na ceo raf posvećen jugoslovenskim književnostima. Ispostavlja se da je knjižara pripadala izdavaču Vladimiru Dimitrijeviću, u frankofonom svetu poznatom kao Dimitri.

- Za Dimitrijevića sam znao odavno kao za izdavača, ali tokom ovog boravka u Švajcarskoj, sticajem okolnosti, nametnuo se kao jedan od glavnih likova. Napustivši Jugoslaviju, jer mu je otac bio proglašen narodnim neprijateljem, Dimitrijević je u Lozani šezdesetih godina osnovao izdavačku kuću L'ge d'homme. Bio je veliki čitalac, ambiciozan urednik, megaloman, ali jedan od onih koji je svoje, uglavnom neisplative ideje, uspeo da ostvari. Ne samo da je prvi objavljivao jugoslovenske autore uopšte, nego je okupio i Švajcarce (jedno izdanje Buvijeove "Japanske hronike" objavljeno je kod njega). Postao je slavan zbog objavljivanja rukopisa iz Sovjetskog Saveza, koji su do njega stizali na mikrofilmovima. Između ostalog, prvi je publikovao "Život i sudbinu" Vasilija Grosmana.

Kako objašnjava naš sagovornik, njegov ugled i moć na Zapadu poljuljani su devedesetih, kada je podržao Miloševića. Savić Ostojić mu se, "nezavisno od njegovih političkih izbora i lične kontroverzne aure koja ga je okruživala", posvetio kao izdavaču.

- Izdavači sa tako snažnim subjektivnim pristupom su u zapadnim kućama danas nezamislivi; danas su tamo glavni tržišni stručnjaci. U knjizi takođe govorim o sudbini njegove kuće i ogromne zaostavštine u knjigama. I tu sudbinu sam delom protumačio kao odnos Švajcarske prema nepoželjnom strancu - kaže.

Naš sagovornik je posebno kritičan prema onome što zove "medijskim novogovorom". Konkretan podstrek za razmišljanje o tome za njega je susret sa kovanicom "iel". Njom se u francuskom od 2014. obeležava osoba koja ne želi da se deklariše kao on ili ona (na engleskom "they").

- Novina naše epohe u postizanju društvene jednakosti jesu intervencije u gramatici. Takva stremljenja teže da razgibaju i razbude svesti, ali problem je što imaju posla sa različitim jezicima. Svaki je jezik na svoj način određen prema rodu, a među njima je nemoguće napraviti uniju. Ne postoji apsolutno neutralan jezik. Francuski je, na primer, striktno muški određen, naročito kad je o profesijama reč. Srpski je zauzvrat, kao i svi slovenski jezici, na tom polju prirodno gibak. Zato sam u knjizi (u šali) prognozirao da će zbog te fleksibilnosti, ako se produže ove intervencije među zamenicama, Evropom zavladati slovenski jezici.

Slažemo se, šteta od tog korigovanja može da bude ogromna.

- Na angloameričkim univerzitetima uveliko je uvrežena tendencija da se istorijske formulacije u književnim delima, danas uvredljive, u novim izdanjima ispravljaju. Do toga ovde još nije došlo, ali autocenzura radi u realnom vremenu, u glavama onih koji pišu. Najgore je kad u tom zaglupljivanju učestvuju prevodioci i književnici, i to nesvesno, prateći svoj "osećaj". Jer ko danas prevodi ili piše "po osećaju", samo se prećutno podvrgava dominantnom medijsko-tržišnom modelu kulture, iz koje je ovaj novogovor, po meni, i potekao - zaključuje Savić Ostojić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije