ANDRIĆ JE PRESUDIO: Vladimir Kecmanović gostovao na književnom festivalu "Ćirilicom"

V. KADIĆ

27. 08. 2022. u 10:18

TRG između crkava u budvanskom Starom gradu treće večeri književnog festivala "Ćirilicom" ugostio je srpskog pisca Vladimira Kecmanovića koji je govoreći o svojim počecima rekao da nije imao svesnog uzora u našim piscima sve do romana "Top je bio vreo", gde mu je Andrić, iako ga nije imao direktno u vidu, bio od presudne pomoći.

АНДРИЋ ЈЕ ПРЕСУДИО: Владимир Кецмановић гостовао на књижевном фестивалу Ћирилицом

Foto: Festival

- Tu sam na najpraktičniji način shvatio šta znači snaga baštine i tradicije. Andrić je Bosnu opisao toliko detaljno i dobro da ja nisam imao potrebu da neke stvari objašnjavam, jer je ono što je nerečeno i nedorečeno u velikoj meri Andrić opisao. Ja sam onda shvatio da je "Top je bio vreo" jedan Andrić bez refleksije. Posle te knjige romani "Kainov ožiljak" i "Osama" su dela koja sa njim imaju direktnu vezu. Nemam uopšte ideju da se takmičim sa Andrićem, ali mislim da taj deo baštine otvara mogućnosti za inovacije i nešto novo - kazao je Kecmanović.

Gost festivala dotakao se svog rada i na polju kinematografije, gde je bio angažovan kao koscenarista u serijama "Senke nad Balkanom" i "Državni službenik". Kecmanović otkriva da se u pisanju kompletni posao sastoji u tome što se sedi pred papirom i stvara svet, dok je u pisanjima scenarija to najmanji deo posla.

- Najveći deo se sastoji u dogovorima u kojima producent, reditelji i kreator serije beskonačno razgovaraju o tome kako to treba da izgleda. Kad smo pomenuli "Senke nad Balkanom" i "Državnog službenika", to su dve potpune krajnosti načina na koji se radi. "Senke" smo radili u potpunom haosu i beskonačno dugo, a "Službenik" je rađen sasvim holivudski. Ideja je bila da napišem kompletnu seriju, kako ja hoću, a onda dolaze dramaturzi i scenaristi i brejnstorming u kojem nisam mnogo učestvovao. Razlika je samo u tome što je tehnički scenario lakše pisati nego prozu, ali je na neki način i dosadno, jer serije zahtevaju i konvencije. Ima mnogo neophodnih banalnosti koje potpuno umaraju. Ja se osećam kao pisac, a scenario doživljavam kao izlet, a ne svoje primarno zanimanje - naglasio je Kecmanović.

U ranim godinama, kako je dodao, na njega je presudni uticaj imao Kafkin "Zamak", a pomenuo je i "Grobnicu za Borisa Davidoviča" Danila Kiša i "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa. Iako postoji mišljenje da će redukcija jezika dovesti do smrti književnosti, Kecmanović je ubeđen da će iz takvog jezika početi da se stvaraju vrhunska ostvarenja. Ističe da se i sam igra time, uz napomenu da je njegov najradikalniji takav pokušaj bio u romanu "Sibir", što, kako ocenjuje, od strane kritike nije bilo dovoljno primećeno.

Ljubiteljima pisane reči preporučio je da čitaju Ljosine romane "Razgovor u katedrali" i "Grad i psi", "Bog malih stvari" Arundati Roj, "Veliku svesku" Agote Krištof, "Tunel" Ernesta Sabata". Kecmanović radi i na novom rukopisu, koji bi se, kako je kazao, mogao naći pred čitaocima za nekoliko meseci.

OTVOREN ZA ŽANROVE

U PROGRAMU je učestvovao profesor dr Goran Radonjić koji je govorio o autorovoj prozi podsetivši da je Kecmanović jedan od vodećih i najčitanijih savremenih pisaca, te da u njegovim knjigama postoji mnogo zanimljivih osobenosti.

Istakao je da mu se veoma dopadaju naslovi autorovih dela, posebno izdvojivši "Top je bio vreo" i "Kao u sobi sa ogledalima" koji su, prema njegovim rečima, jako inspirativni, kompleksni i neobični.

- Kod njega uvek postoji otvorenost za različite žanrove, pa i za takozvane niske žanrove poput trilera i detektivskog žanra, a isto tako i za goruće, savremene teme poput rata i posleratnog stanja, te zanimanje za istoriju - kazao je Radonjić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

HRVATI OVAKVU BRUKU NE PAMTE: Košarkašima se ovo nije dogodilo od 1992.