MELANHOLIČNI MAJSTOR SONETA: Istaknuti srpski pesnik Krstivoje Ilić , jedan od najboljih savremenih elegičara, sahranjen juče u Šapcu

ISTAKNUTI srpski pesnik Krstivoje Ilić, koga mnogi svrstavaju u red naših najboljih savremenih elegičara, umro je prekjuče u Šapcu, u 84. godini, posle kraće bolesti.

Foto V. Danilov

Sahranjen je juče na Novom groblju u ovom gradu, u kome je živeo poslednje dve decenije.

Rođen u zaseoku Vila-leska, u Posavotamnavi, školu je završio u obližnjem Draginju, Višu pedagošku školu u Šapcu, a kasnije studirao književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je da piše još kao osnovac, a prve pesme su mu objavljene u tada popularnom dečjem listu "Pionir". Objavio je veliki broj pesničkih knjiga, među kojima su "Labudovi nad Vila-leskom", "Jastreb na nišanu", "Elegije iz predgrađa", "Prigovor Orfeju", "Katreni o vinu", "Proleće u Draginju", kao i nekoliko knjiga za decu od kojih su "Male ljubavne pesme" imale 20 izdanja. Bavio se i prevodilaštvom, prepevavajući sa nemačkog Hederlinga, sa ruskog Bloka, a sa makedonskog Pavlovskog. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su "Kruna despota Stefana" za životno delo i statueta "Branko Radičević", kao i priznanja za dela namenjena najmlađima "Zlatni ključić Smedereva" i "Vitezova nagrada".

O njegovom pesničkom stvaralaštvu pohvalno su pisali Ivan V. Lalić, Danilo Kiš, Milan Komnenić, Radivoje Mikić, Momir Vojvodić, Dragomir Brajković, Jovan Pejčić, Milivoje Pavlović, Časlav Đorđević, Slađana Ilić...

Krstivoje Ilić i Jovan Pejčić, Foto A. Stevanović

Ističući da je, kao retko ko u njegovoj generaciji, živeo za poeziju, i od poezije; ovo drugo - malo teže, dr Milivoje Pavlović, za "Novosti", kaže:

- Pisao je neponovljivo za sve uzraste, uključujući i najmlađe: odavno je postao i pisac iz čitanke. Ogledao se i na pozorišnoj sceni kao autor dveju izvedenih drama - o boju na Mišaru i o Nemanjićima. Ipak, najveći domet ostvario je kao elegičar, opevajući u formi teškog distiha ovozemaljsku privremenost i neizbežnost nestajanja... Posle tri decenije provedene u orfejskom nemiru u Beogradu, Ilić se pre desetak godina vratio u Šabac, gde je takođe živeo gotovo isposnički.

U srpskoj književnosti i kulturi, smatra Jovan Pejčić, ostao je prefinjeni liričar, majstor forme, tvorac nekolikih najlepših soneta savremenog srpskog pesništva:

- Ilić je duboko uronjen, s jedne strane, u tradiciju srpske i svetske elegije, a s druge: u nasleđe uzvišene rodoljubivosti osvedočene susretom sa svetovnom i sa duhovnom srpskom povešću, sa pitanjima unutrašnjeg identiteta ličnosti i naroda. Svet je lirski junak Ilićevih stihova: priroda u svome bujanju i venjenju, život u dolini plača, prolaznost, ljubav i smrt. Pri tome je melanholija ton u kojem se događa i razvija ukupno Ilićevo stvaralaštvo, od početka (od "Razdora u sluhu ruže", 1973) do najnovije zbirke ("Krstovdan", 2021) - uvek prodornim, svežim, novim jezičko-poetskim slikama i metaforama peva on o onom najtežem i najbolnijem - metafizici stvaranja, postojanja i umiranja.

ZALjUBLjENIK U FUDBAL I BOKS

PODSEĆAJUĆI da se Ilić oglasio knjigom "Razdor u sluhu ruže" i odmah pokazao da ga privlači onaj način pevanja koji simbolizuje Rilke, dr Radivoje Mikić, za "Novosti", kaže:

- To je jedna vrsta lirskog apstrahovanja, čišćenja iz pesme svega što je empirijsko i težnja da svaka reč u pesmi dobije status simbola. To je bilo u oštrom kontrastu sa onim što smo svi mi koji smo se sa Krstivojem družili mogli da vidimo: šaljivdžija, pevač koji krije svoju pevačku veštinu u svim situacijama osim kad se nađe u šumi na Zvezdari, zaljubljenik u fudbal i boks, neumoran u svakovrsnim putovanjima, neko ko je sklon da se podsmehne svakome ko, po njegovom mišljenju, nije autentična književna pojava, ko je neka vrsta mediokriteta. I ta protivurečnost je i u osnovi putanje kojom se on sam kretao i u književnosti i u životu.

KIŠ: NA EVROPSKOM NIVOU

KADA je Danilo Kiš sedamdesetih godina pročitao u časopisu "Vidici" Ilićeve "Sonete za kurtizane", izjavio je:

- Ovo je evropska poezija, šteta što još nije prevedena na francuski... Ti kao da bežiš od slave - rekao je Kiš autoru soneta na zajedničkoj književnoj večeri u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, a ove reči zabeležio je Milivoje Pavlović i objavio u monografiji "Venac od trnja za D. Kiša".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije