NJEGOVE SLIKE BILE SU MUZIKA: Veliki srpski i evropski slikar Radovan Kragulj preminuo je pre dva dana, u 88. godini u Parizu
ČOVEK i priroda se prožimaju. Čovek je, u stvari, priroda.
Ako se s prirodom manipuliše, i ako se bezrazložno koristi u svrhu profita, onda strada priroda, ali strada i čovek. Baš kao što se to dešava danas.
Tako je govorio veliki srpski, evropski i svetski umetnik Radovan Kragulj (88) koji je u četvrtak preminuo u Parizu. Osim u Gradu svetlosti, paralelno je živeo i u Beogradu i Velsu. Bio je dugi niz godina profesor na Centralnoj umetničkoj školi u Londonu, Kembridžu i Mančesteru. Sudbina životinja, prema kojima današnji čovek iskazuje svu svoju moć, zauzimala je značajno mesto u njegovom radu, kroz opomenu šta ljudskom rodu može da se dogodi ukoliko njegov odnos prema prirodi izmakne kontroli.
- Rođen sam na selu, tamo gde se vodi jednostavan život, gde porodica živi isključivo od proizvoda sa zemlje - govorio je Kragulj u jednom od mnogobrojnih razgovora koje smo vodili u njegovom stanu na pariskom Trgu Bobur.
- Kada sam došao u London, početkom šezdesetih, na različitim prostorima, nekako u isto vreme, nastajao je ekološki pokret, kojim se organizovano izražavalo nezadovoljstvo na uličnim demonstracijama.
Intervenisala bi i policija. Redovno sam odlazio na ova okupljanja. Oni koji su vladali nisu imali svest o važnosti ovog pokreta. Tek kasnije, shvatili su o čemu se radi i odjednom osnovali ministarstva za ekologiju. Pesticidi, nove tehnologije i genetski modifikovana hrana nisu dobri ni za prirodu, ni za čoveka.
Krava je u njegovom slikarstvu bila "sveta životinja".
- To sam naučio kao dete. Tokom onog rata, kad stanovništvo mog sela krene u zbeg na Kozaru, onda obično ponesemo ono što nam je najpotrebnije. Džak brašna, lonac, kašiku.
I, povedemo jednu kravu. To je život. A deca danas misle da mleko dolazi iz frižidera! - govorio je.
Vremenom je svoje slikarstvo sveo na minimalistički izraz simbola kruga i kvadrata, u crnom i belom kontrastu. Boja je incident, služi kao putokaz. Smatrao je i da apstrakcija nije samo imaginarni pojam, već da zaista postoji, u današnjem svetu virtuelne realnosti:
- Svaki put kad pogledate, vidite da tu ima još nečega, ali niste stigli do toga. Onda, takođe apstraktno, dajete odgovore u vezi sa sadržajem.
- Kad pročitate dobar deo stranica, odjednom nešto zapazite. I, to vas drži. Čitate dalje, primetite nekoliko stvari. Odjednom se tu formira jezgro koje vas drži kroz celo štivo.
Smatrao je da se slikarstvo ne može objasniti, već samo interpretirati:
- Mogu da mu se odrede forma i značaj, da se kaže šta predstavljaju određena slika ili epoha. Može da bude pokušaj približnog razmišljanja o logici slike, ali da se zaista definiše, to je veoma teško, verovatno i nemoguće.
Veliki uticaj na njega imao je japanski umetnik Jozo Hamaguči.
- Radio je specifičnom tehnikom mezotinte. I zbog tehnike, i zbog sadržaja, oduševljen sam njegovim grafikama - kazao je tokom jednog od naših intervjua.
Grafit je bio magična crna osnova njegovih dela.
- Magičnost grafita je teško približiti, možda zato što ima specifičnu dimenziju.
Zavisi iz kog ugla gledate. Ima nečeg živog na slici, nije hladno, a ako je živo, onda je mirno. Zahvaljujući grafitu, do sadržaja dela stižemo kroz tehniku.
Na Kraguljevom očišćenom platnu, otuđenom od mondijalističke galame, zbog igre svetlosti i prostora, može da se čuje i zvuk. Boja ili predmet su zvuk u tišini čistog prostora.
- U muzici postoje principi kao što su note, stavovi i ritam, koji se ponavljaju matematički. Neko ko ima smisla za tako nešto, mogao bi moju sliku da prevede u muzički izraz, na osnovu elemenata koji bi, po svojoj postavci i naglašenosti, mogli da budu muzički prilog - govorio je Kragulj koji je slušao samo klasičnu i džez muziku.
U svom radu je koristio razne kombinacije drveta i platna, a izložbe upotpunjavao trodimenzionalnim objektima i instalacijama. Formalni proces svog rada poslednjih tridesetak godina definisao je kao multimedijalno stvaralaštvo.
Kragulj je, u celom osmanovskom Parizu, imao pogled s prozora, u prvom komšiluku Bobura, na jednu od retkih pravougaonih zgrada oštrih geometrijskih oblika, Muzej savremene umetnosti. Jedno drugo su inspirisali. Odatle je posmatrao i ljude iz čitavog sveta. Govorio je da je današnji čovek ogledalo globalizacije, uniformisan od odela do muzike, koji čine definiciju njegovog izgleda i razmišljanja.
DETINjSTVO U LOGORU
Kragulj nikada sa sigurnošću nije znao da li je rođen 1934. ili 1935. godine. Sva dokumenta izgorela su na Kozari. U jednom od zbegova poginula mu je i sestra Gina. Imao je šestoro braće i sestara i svi su bili odvedeni najpre u Jasenovac, da bi zatim bili prebačeni u logor u Sisku gde su proveli veći deo rata. Iz logora su se izvukli tako što su krišom pratili jednog domobranskog oficira. Pre toga su pobacali brojeve koji su im kanapom bili vezani oko vrata. Pobegli su preko njiva ka Prijedoru. Majka im je bila odvedena na prisilni rad u Nemačku, odakle se posle rata vratila, dok im je otac poginuo.
POČIVAĆE U PALANČIŠTU
Kragulj je preminuo u pariskoj bolnici "Broka" u 13. arondismanu, gde je pre nekoliko godina preminuo još jedan bard srpskog slikarstva, Bata Mihailović. Kragulj će biti kremiran na čuvenom pariskom groblju "Per Lašez", a njegova urna će biti položena u grob u Palančištu kod Prijedora gde je sahranjena i njegova majka.
PROPADA LAŽNA DRŽAVA: Svetska banka upozorava Prištinu - Imate najvišu stopu siromaštva i nezaposlenosti u Evropi
TAKOZVANO Kosovo ima najvišu stopu siromaštva i nezaposlenosti u Evropi, upozorila je zamenica direktora Svetske banke za Kosovo Džejn Sprouster ističući da Priština što pre mora da pređe na model konkurentnog ekonomskog rasta koji obezbeđuje više radnih mesta i bolji kvalitet života, prenosi Telegrafi.
05. 01. 2025. u 16:19
BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio
GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.
03. 01. 2025. u 20:35
NIJE SAMO NOVČIĆ: Šta se još stavlja u božićnu česnicu
ZNATE li šta sve može da se ubaci u česnicu i čime je dopušteno zameniti novčić?
05. 01. 2025. u 10:17
Komentari (0)