MI SMO UVEK SA OTADŽBINOM, ALI OTADŽBINA JE BEZ NAS: Slikar Savo Rakočević o životu i Srbima u SAD

SA devetog sprata visoke čikaške zgrade u Linkoln parku širi se pogled ka prelepom jezeru Mičigen, preko parka punog raznovrsnog drveća u kojem to malo jezero pejzaž čini još zanimljivijim. Bajkovit prizor.

Foto: I. Vujanović

Iza njega prostiru se redovi ogromnih čikaških oblakodera. Od takve panorame zastaje dah, ali naš domaćin, slikar, pisac, veliki i cenjeni umetnik Savo Rakočević, sedi u fotelji leđima okrenut prelepom vidiku. Kao da je navikao na njega, iako se na lepotu ne možeš navići, jer ona je uvek poseban doživljaj. Ali, umetnik ima svoj prozor, onaj koji samo on vidi, a koji doseže do daleke prošlosti i odlazi u samo njemu znanu budućnost. Taj čudnovati prozor opisuje sve njegove slike.

Dočekao nas je domaćinski, galantno, i poželeo da sa nama razgovara, i sa najvećim zadovoljstvom, za njemu omiljene "Večernje novosti".

Među mnoštvom slika velikog formata iz šezdesetih godina prošlog veka kada je, kao mlad umetnik, došao u Čikago, do onih slikanih tokom šest decenija, do današnjih dana, kao da smo ušli u tajnoviti umetnički vremeplov. Zidovi su prepuni u katalozima širom sveta zabeleženih umetničkih dela sa potpisom našeg Sava Rakočevića. Zrače specifičnošću boja i sadržaja. Sve slike su okrenute ka prozorima - ogledaju se u prozorskim staklima, gledaju ka parku i jezeru, komuniciraju istovremeno i sa prirodom i sa američkom simbolikom iskazanom u specifičnoj arhitekturi nebodera sa početka 20. veka, ali i sa novim, sve višim zgradama koje paraju oblake Čikaga.

Foto: I. Vujanović

Uz kafu za velikim kineskim stolom, koji je mnogo stariji od bilo koje zgrade ovog poznatog američkog grada u kojem decenijama život gradi i svoj uzorni pečat ostavlja mnogoljudna srpska zajednica, razgovaramo sa krepkim umetnikom iako je ušao u desetu deceniju života.

- Što su veće zgrade, a sve su ogromne, čovek je sve manji. Zahvaljujući vodi koja ga okružuje, ovaj pejzaž i pogled na te monumente ostavlja pozitivan utisak jer su vode povezane, pa sa njima odlazim daleko od Čikaga do otadžbinskih voda. Mi smo uvek sa otadžbinom, ali otadžbina je bez nas.

* U Čikagu ste više od pedeset godina. Kako ste ga tada doživeli i da li se mnogo promenio od vašeg dolaska?
- Kako sam doživeo Čikago? Nikako. Kako i šta čovek može da doživi kada je u neizvesnosti i ne zna šta ga čeka narednog dana. I još se seti stihova: "Noć me stigla u tuđini". Ostadoh očekujući neka bolja jutra. Čikago se od tada nije mnogo promenio, ali se ljudi mnogo brže i više menjaju, u zavisnosti od blagodeti koje imaju ili nemaju.

Foto: I. Vujanović

* Zna se da je Čikago najveći srpski grad u Americi. Da li je moguće da se u njemu naš čovek oseća usamljeno? Da li se vi ponekad osećate usamljeno?
- Čikago nije srpski grad, mada u njemu živi veći broj Srba nego u drugim mestima Amerike. Nezavisno da li su u pitanju Srbi, čovek može da se oseća usamljeno. Ili ne. Kako ja mogu biti usamljen kada sam stalno u kontaktu sa prirodom? (Okrenuo se ka prozoru i pogledao ka parku u svoju vrbu koju je pre mnogo godina posadio ispred zgrade gde živi. Iako upečatljiv, njegov osmeh odavao je osećaj neke zagonetne sete. Kao da je u mislima negde odlutao).

* Koga ste od Srba sreli kada ste došli u Čikago i ko vam je ostao u sećanju?

Foto: I. Vujanović

* Šta je sada sa srpskom emigracijom u Čikagu?
- Politička emigracija je u grobovima, izdužujući senke ka otadžbini.

* Živeli ste i stvarali u ovom gradu, ali je interesantno da vam on nikada nije bio inspiracija?
- Nemam, stvarno, interesa za tako ogromne zgrade, gde su ljudi jedva vidljivi i u kojima živi i caruje usamljenost.

* Pa gde ste onda nalazili inspiraciju?
- Ja ne vidim i ne razumem kako ljudi shvataju inspiraciju. Kod mene gotovo i ne postoji inspiracija koja se shvata kao takva. Postoji doživljaj i misao i neko stalno prisustvo onoga što doživljavamo.

* S obzirom na to da ovde živite više od pola veka, da li se smatrate američkim ili srpskim slikarem?
- Ja sam srpski slikar, mada nemam ništa protiv ako me neko usvaja i kao američkog slikara.

Foto: I. Vujanović

* Imam priliku da vidim i vaše skice i zapažam da se na njima često provlače ptice. Šta one za vas znače?

Tu je bio kraj našeg razgovora. Nije želeo da govori ni o čemu aktuelnom, samo je pogledao svoju ljubimicu, žutu papagajku Kiku, i rekao:

- Vaseljenski dah svetu otkriva i šalje iznova da bude što je bio.

Preporučujemo

Kultura

0 1

KOMUNIKACIJA KIKINDE SA SVETOM: Svečano otvoren 41. Simpozijum skulpture „Terra“ (FOTO)

06. 07. 2022. u 23:32

Kultura

0 0

SVETSKA KLASIKA I SRPSKI SAVREMENICI: U prethodnoj pozorišnoj sezoni izvedeno više od tri stotine predstava Narodnog pozorišta

04. 07. 2022. u 15:30

Kultura

0 0

OVEKOVEČENO U KAMENU: Prva izložba fotografija Jugoslava Vlahovića od sutra u podne u NBS

04. 07. 2022. u 11:30

Kultura

1 3

TRAJNI PEČAT U ISTORIJI NAŠE KULTURE: Davidu Albahariju uručena međunarodna nagrada "Aleksandar Tišma"

24. 06. 2022. u 22:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije