TRAJNI PEČAT U ISTORIJI NAŠE KULTURE: Davidu Albahariju uručena međunarodna nagrada "Aleksandar Tišma"
POSLE pet decenija svog spisateljskog rada iz kojeg je nastao impresivan pripovedački opus ovenčan nizom najvrednijih priznanja, David Albahari je u Matici srpskoj primio i Međunarodnu nagradu za književnost "Aleksandar Tišma", koju dodeljuje istoimena fondacija iz Novog Sada.
Među više od 40 autora iz celog sveta, žiri u sastavu - Peter Handke, Ilma Rakuza (predsednica), Laslo Marton, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar - većinom glasova odlučio se za Albaharijev roman "Danas je sreda" (Heute ist Mittwoch), objavljen na nemačkom jeziku a u prevodu Mirjane i Klausa Vitmana.
- Ovo je najdirljiviji Albaharijev roman. U njemu se pisac obračunava sa svakodnevicom Parkinsonove bolesti od koje i sam boluje kao i s pitanjima da li se bolest i sreća mogu zaslužiti i mogu li zločini da se ponište ili da zastare - navela je, između ostalog predsednica žirija Ilma Rakuza u pisanoj poruci laureatu, uz izvinjenje što zbog svog zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da prisustvuje svečanosti.
Primajući nagradu iz ruku Vladislave Gordić Petković, Albahari se tihim glasom, koji je pomenuta bolest vremenom znatno "prigušila", zahvalio na priznanju i na svim lepim rečima izrečenim u njegovu čast.
Napominjući da se o Albaharijevim delima pišu doktorski i naučni radovi, Vladislava Gordić Petković naglasila je da je on značajan i kao prevodilac, urednik književne periodike i antologičar, te da njegovom predanom posredovanju između kultura dugujemo prve prevode Vladimira Nabokova, Sola Beloua, Tomasa Pinčona, Margaret Atvud, Džona Apdajka, Sema Šeparda...
- Albahari je prisutan u književnosti od 1973. godine kada je objavio prvu zbirku priča "Porodično vreme". U svojih 13 romana, šest zbirki priča, u esejističkim i knjigama za decu ostavio je zaista važan trag u istoriji kulture ne samo naše zemlje nego i sveta jer njegova dela su prevedena na 16 jezika, a od tog broja najmanje šest prevedeno je na engleski jezik - kazala je Vladislava Gordić Petković, redovna profesorka engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Čestitajući nagradu Albahariju, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić podsetio je da je Aleksandar Tišma (1924-2003) dao važan doprinos u razvoju ove institucije. U Matičinom zdanju je radio, a po podne i uveče često sedeo i pisao svoje knjige, izgradivši pritom književni mit od Novog Sada, prepoznatljiv u našoj zemlji i u inostranstvu. Baš u vreme kada je Tišma bio urednik Matičine izdavačke delatnosti, ova institucija objavila je prvu knjigu Davida Albaharija.
POSEBAN DATUM
NAGRADA Tišminog imena dodeljuje se svakog 24. juna po želji piščevog sina Andreja.
- Tog dana 1994. godine, u vreme ratne klime, moj otac je uspeo nešto što se u to vreme činilo nemogućim: okupio je predstavnike svih nacija i konfesija na novosadskom Trgu slobode da se pomole za mir. Bili su to trenuci kada sam neizmerno bio ponosan na svog oca - rekao je Andrej Tišma.
Umetnik Andrej Tišma, sin velikog pisca i predsednik Upravnog odbora Fondacije "Aleksandar Tišma", podsetio je da je 2016. godine ustanovljena istoimena književna nagrada koje će biti dodeljivana svake druge godine najboljem svetskom piscu za ukupno ili pojedinačno književno delo objavljeno na bilo kom svetskom jeziku, a prevedeno i objavljeno na jednom od evropskih jezika - nemačkom, engleskom i francuskom. Pre Albaharija "Tišmom" je nagrađen mađarski pisac Laslo Darvaši.
Upraviteljka Tišmine fondacije Bora Babić istakla je zadovoljstvo što književna nagrada "Aleksandar Tišma" već dobija ozbiljan međunarodni karakter, "a za ponos je i činjenica da među članovima žirija ima i - nobelovaca".
Preporučujemo
ŽIRI JEDNOGLASNO IZABRAO ILIĆA: Dodela nagrade "Darko Kraljić" u Narodnom pozorištu
24. 06. 2022. u 06:34
LUCIDNE ATRAKCIJE: Kamerna izložba odabranih dela iz opusa profesora Čedomira Vasića
24. 06. 2022. u 06:00
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
MNOGI ĆE SE IZNENADITI: Znate li koliko je visoka Lepa Lukić?
DA li ste znali ovaj podatak?
29. 12. 2024. u 10:36
Komentari (1)