SEĆANJE NA KOMPOZITORA DUŠANA RADIĆA: Skromni tvorac nota za večnost

Марина Мирковић

21. 06. 2022. u 14:30

PROSLAVA Dana Biblioteke SANU i program posvećen Vasku Popi povodom stogodišnjice rođenja, setile su nas prošle nedelje na još jednog velikana, muzičkog - akademika i profesora Dušana Radića (1929-2010), čija je kompozicija "Opsednuta vedrina" inspirisana Popinim stihovima interpretirana ovom prilikom.

СЕЋАЊЕ НА КОМПОЗИТОРА ДУШАНА РАДИЋА: Скромни творац нота за вечност

Foto M. Anđela

Kolege, muzikolozi, naučni radnici, teoretičari, složni su u oceni da je Radić, nesporno, jedan od najvećih srpskih kompozitora, ali i u tome da njegovo raznovrsno i obimno delo niti je do kraja istraženo, niti u dovoljnoj meri izvođeno, poznato i na dostojan način vrednovano.

- Dušan Radić je jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora - ističe i Gorica Pilipović, muzikolog i urednica na Radiju Beograd, koja se posebno posvećeno bavila istraživanjem Radićevog "filmskog" opusa. - Svi mi koji se bavimo istorijom kulture i umetnosti, i koji proučavamo stvaralaštvo svojih savremenika, imamo i tu privilegiju da ih lično upoznamo. Ja sam pisala o različitim aspektima Radićevog opusa i sećam se dugih razgovora o najrazličitijim temama sa tim finim, skromnim, pronicljivim i izuzetno duhovitim čovekom.

Poslednje o čemu je Pilipovićeva pisala bio je tekst za naučni skup u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, upravo o Radićevom radu na filmu, često zanemarenom aspektu jedne uistinu briljantne karijere.

- Zaboravlja se da je on bio veoma plodan autor filmske muzike tokom 60-ih godina prošlog veka, kada je sarađivao sa našim najboljim rediteljima u filmovima svih žanrova. - naglašava Gorica. - I ne samo našim. Učestvovao je i u nekim međunarodnim koprodukcijama, od kojih su najpoznatiji pseudo-istorijski spektakli "Dugi brodovi" i "Džingis-kan". Ovi filmovi, pa i muzika u njima, još uvek izazivaju pažnju kritičara i filmofila po svetu - zaista je dirljivo kad se neki gledalac u Australiji danas seća kako je u detinjstvu gledao "Duge brodove" i kako je na njega najveći utisak ostavila upravo muzika. Filmski festival u Sopotu odužio se Radiću 2015. godine organizovanjem izložbe vezane za njegove filmske partiture, a srpska kultura uopšte morala bi da mu se oduži bar izvođenjem nekih dela koja su ostala neizvedena, poput opere "Smrt majke Jugovića".

Foto B. Đorđević

EPOHA Olja Ivanjicki, Peđa Ristić i Dušan Radić

Pomenutu svoju skromnost i duhovitost, rođeni je Somborac Radić dokazivao i odgovarajući na pitanje o toj svojoj "holivudskoj karijeri", budući da se njegovo ime našlo na bar dva tuceta odjavnih špica, među njima i na onoj za "Sibirsku ledi Magbet" Andžeja Vajde. Svoj holivudski uspeh, Radić je "objašnjavao" - svojim čestim boravcima u Klubu književnika, gde je susretao filmske radnike i sklapao dogovore sa njima. Tvrdio je da je taj filmski angažman spadao u laganije poslove, jer podrazumeva precizne smernice o karakteru i željenim efektima muzike.

Osim filmskih partitura, autor je obimnog, svestranog opusa sa više od dve stotine dela - opera, baleta, orkestarske i kamerne muzike. Zaštitni znak Dušana Radića, i odlika njegovog stvaralaštva od samog početka jeste sklonost ka inovativnosti, specifičan odnos prema prošlosti i muzičkom nasleđu, a njegov autorski komentar i osoben, modernistički senzibilitet, prepoznaju se u svakom segmentu - od izbora tema, odnosa prema folkloru, do pisanja vokalno-instrumentalnih kompozicija, poput legendarne "Ćele kule", takođe, na stihove Pope.

Kompozicije Dušana Radića izvođene su na brojnim festivalima u zemlji i u inostranstvu, a među njima i na Jugoslovenskoj muzičkoj tribini, koja se od 1964. do 1990. godine održavala u Opatiji.

Muzikolog, msr Miloš Marinković, istraživač-saradnik u Muzikološkom institutu SANU, na prošlogodišnjem je simpozijumu posvećenom životu i delu Radića, održao zapaženo predavanje, a u fokusu njegovog izlaganja je bio Dušan Radić kao muzički kritičar, i to prvenstveno u Opatiji.

- Osim što je na ovom festivalu savremene jugoslovenske muzike učestvovao kao kompozitor, Radić je opatijskoj Tribini pristupao i kao muzički kritičar - navodi, za "Novosti", Marinković. - U svojim izveštajima, koje je podnosio Odeljenju likovne i muzičke umetnosti SANU, Dušan Radić oštro je kritikovao pojedine aspekte opatijskog festivala. Uviđajući dominaciju zapadnih avangardnih tendencija na repertoaru Jugoslovenske muzičke tribine, Radić je ukazao na problem epigonstva među pojedinim muzičkim stvaraocima Jugoslavije. Kako se u okviru sopstvenog stvaralačkog rada nikada nije povinovao diktatu vremena, tako se ovaj svestrani muzički umetnik nije ustručavao ni da osudi političku instrumentalizaciju Jugoslovenske muzičke tribine. Svojim kritikama Dušan Radić nije zagovarao samo beskompromisnost umetničkih kriterijuma na jednom muzičkom festivalu, već je stao u opštu odbranu autonomnosti, prirodnog i samosvojnog razvoja muzičke umetnosti i kulture kojoj je pripadao.

Avangardni "Spisak"

JEDNOSTAVNOST i sposobnost u pretvaranju svakodnevnog u moderno, prepoznaju se i u Radićevom najpoznatijem delu "Spisak", trinaest krokija za trinaest izvođača, kompozitorovih "muzičkih crteža" na sažete stihove Vaska Pope.

Upravo je sa "Spiskom" Radić postao akter istorijskog koncerta, svojevrsnog "avangardnog manifesta" u srpskoj muzici: sa kolegom Enrikom Josifom, u saradnji sa Vaskom Popom, Miodragom Pavlovićem i Mariom Maskarelijem, 1954. organizovao je koncert u Beogradu. Namera je bila da publici predstavi inovativna dela na isti takav način - uz raznobojna svetla koja bi akcentovala muziku i doprinela doživljaju. Govoreći o programskom konceptu događaja, Pavle Stefanović je napravio čuveno poređenje sa "dva bleska munje u našoj muzičkoj žabokrečini". Šira javnost nije baš pozitivno reagovala na njihovu inovaciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Sipaj 20 litara goriva i osvoji Mercedes u MOL Serbia nagradnoj igri