Kultura

SVET PO MERI LJUDSKE PERCEPCIJE: Izložba nesvakidašnjih skulptura američkog umetnika Čarlsa Reja oduševila posetioce u pariskom Boburu

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

14. 06. 2022. u 11:50

HOSPITALIZACIJSKA belina i očišćenost od svih suvišnih spoljnih detalja, s delima prepuštenim purističkoj zagonetnosti, čekaju posetioca izložbe stvaralaštva Čarlsa Reja u pariskom Boburu, sve sa idejom da se fizička realnost integriše u mentalni proces. Tu je i autoportret nastao pod uticajem droge, u kome, konkavnom metodom, drogiran postane gledalac.

СВЕТ ПО МЕРИ ЉУДСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ: Изложба несвакидашњих скулптура америчког уметника Чарлса Реја одушевила посетиоце у париском Бобуру

Čarls Rej je poznat po svojim nesvakidašnjim skulpturama koje privlače perceptivne procene gledaoca i u razmeru dovode sklad i nesklad na neočekivane načine. Njegova opsesija je da preispita kako stvari moguće funkcionišu, a ne onako kako je standardizovano da se dešavaju, i u tom raskoraku traži prostor za umetnost.

Živeo je u svojim počecima okružen lutkama u robnoj kući gde je radio kao noćni čuvar, koje bi, po zatvaranju, u njegovim očima postajale žive. Tako je sve počelo. Jedna od skupltura predstalja ženskog manekena u perfektnim proporcijama, ali za trećinu višu od standarda. Kako joj se posmatrač približava, postaje sve manji. Ona, opet, na određenoj udaljenosti deluje sasvim prirodne veličine što rađa dinamiku prostora.

Na izložbi u Boburu, ukočenog, beživotnog posmatrača, znatiželjno posmatra lutka čije lice u njegovom oku, zavisno od pogleda, menja izraz. Skulptura grupe "Porodična romansa", nage četvoročlane familije, u kojoj su deca svesno uvećana, a roditelji smanjeni, ali u korektnim proporcijama, stvara pometnju u klasičnim shvatanjima tipične porodice.

Uz fabrikovane ličnosti, kod Reja radi i astal. On je osnova za mrtvu prirodu. Svaki nudi različitu. Sto ima svoju logiku postavljanja odnosa predmeta. Ispitivao je ovaj nepresušni izvor ređanja objekata i zakonitost u njihovom nasumičnom ređanju u odnosu na podlogu.

Istraživanje automobila koji su učestovali u udesima sa smrtnim posledicama dovelo je do tipske reprodukcije oštećenog vozila u kome čistota forme udaljava haos i briše nesreću. Kompozicijom "Jaje" postavio je još jednom čuveno pitanje, šta je starije, ono, ili kokoš. Ljubitelj skulpture koji noću crta cvetove da bi utolio glad za bojama, čovek koji smatra da je vanzemaljac, ali koji ne veruje u iste, fasciniran je i odećom koju sam kroji. Da li uvek isto naše telo nosi različitu preobuku? Noga, kao simbol čitavog tela i budući arehološki eksponat, predstavlja svedoka naše civilizacije ubrzanog ritma.

- Gde su te vremenske mašine? Gde su ti izumi buduće civilizacije? Nemamo susret sa budućnošću, što samo može da znači da budućnost ne postoji - poručuje Rej.

U svojim delima suočava, meša i sublimira različita psihološka stanja, uzraste i iskustva. Rastavlja i sastavlja današnjeg čoveka koji se smanjio do te mere da može da uđe u svoje utočište, flašu. Skulptura ne sme da bude uspavana, već mora da stvori socijalni odnos sa posmatračem.

Kada ne stvara on, radi to priroda, a on umrlom stablu, kao centralnoj figuri njegove izložbe, vraća život kroz pogled gledaoca. Od anonimnog trupa, postaje centralna ličnost.

Na terasi, postavljena je skulptura "Hak i Džim", s dvojicom junaka iz kultnog romana za decu "Avanture Haklberi Fina" Marka Tvena, u kome beli dečak Hak beži od oca pijanca i ugnjetavača, dok tampoputi Džim pokušava da pobegne od ropstva, ali tako napušta i porodicu koju voli. Hak je sagnut nad rekom, Džim mu spušta zaštitničku ruku na leđa, a sve zajedno postavlja iznova davno formulisano pitanje socijalnih kodeksa u društvu punom licemerja.

Čarls Rej je rođen 1953. godine u Čikagu, a danas živi u Los Anđelesu. U Boburu je predstavljen presek njegovog gotovo poluvekovnog stvaralaštva. Izložba je otvorena 16. februara, a završava za nekoliko dana, 20. juna.