SNOVI U VELIKOM FORMATU: Stalna postavka mladih umetnika u bašti "Privrednika"
ŠEST monumentalnih skulptorskih dela, čiji su autori mladi umetnici, tek stasali na našim umetničkim fakultetima, od sutra će, kao svojersna stalna postavka, krasiti baštu Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", u Tolstojevoj ulici.
Izložba ovih radova, različitih stilskih i tematskih preokupacija, izvedenih u mermeru, granitu i bronzi, finale je projekta koji je, pod okriljem Fakuleta primenjenih umetnosti, prošle i ove godine sproveden uz finansijsku podršku Kluba "Privrednik".
Selektor saziva, redovni profesor i dekan FPU, Goran Čpajak, naglašava, za "Novosti", da već na studijama budući vajari imaju priliku da rade u svim materijalima (osnovni su kamen, drvo i metal), prvo na nižim godinama, u manjim, a potom i u većim formatima.
- Svakako je izuzetno pozitivno da se još tokom školovanja studenti okušaju sa izazovom velikog formata, što im uliva sigurnost i pomaže da razbiju strah od nekada tehnički zahtevnog i vremenski dugog procesa realizacije skulpture - objašnjava sagovornik, dodajući da ovaj projekat nije uključio studente, već mlade vajare "koji su izgradili stav i razvili sopstveni izraz u kreiranju formi posebnim senzibilitetom".
Prema njegovom mišljenju, ovakva saradnja FPU sa privredom nije omogućila samo da se finansira realizacija skulptura, već je od velike važnosti i promocija i vidljivost radova koji će biti postavljeni u javnom prostoru. Tako će se na postavci naći skulptura od granita Kristine Ivić, pod nazivom "Početak", dve skulpture u mermeru Marka Vučkovića - "Sklop" i "Ritam", monumentalna skulptura u bronzi, Milije Čpajka - "Osinje gnezdo", rad Ivana Markovića "Asocijacija" i "Portret" Mihaila Kovačevića. Koordinator manifestacije je dr Tatjana Karavelić.
Raditi skulpturu velikog formata u kvalitetnom materijalu kao što je mermer, veliki je poduhvat, iskustvo i odgovornost, a i san svakog mladog vajara je da vidi svoj rad u velikoj dimenziji, smatra Marko Vučković.
- Tokom studija nam je veoma bitno da dođemo u kontakt sa što više materijala kako bismo stekli više iskustva i znanja - kaže Kristina Ivić.
- Rezultat rada u takvim materijalima je i inspiracija, javljaju se nove ideje i mogućnosti, što je umetnicima bitno za razvoj.
Profesor Čpajak naglašava da država izdvaja značajna sredstva za studije umetnosti imajući u vidu da je potrebno obezbediti vrlo zahtevnu strukturu za kvalitetno izvođenje nastave.
- Vajarski odsek je među najzahtevnijim u tom smislu pošto je potrebno opremiti više radionica za obradu različitih maretijala, kao i prostotije za crtanje, vajanje i druge vidove nastave. Ovakav vid saradnje sa privredom omogućava nastavnicima da nesmetano sprovedu studenta kroz sve faze stvaralačkog procesa, kao i do konačne realizacije skulpture od željenog materijala i idealnih dimenzija.
ČOVEK ROB VREMENA
NA postavci su monumentalne skulpture, koje sa postamentom prelaze visinu od dva metra, ističe Marko Vučković, čiji rad je tematski usmeren na čoveka i njegov unutrašnji sistem, sklop koji idealizuje i vizualizuje.
- Dimenzije koje su veće od dva metra zahtevale su strpljenje i upornost pogotovo za rad u granitu - priča Kristina Ivić.
- Bavila sam se rešavanjem prilično jednostavne forme koja je bila veoma zahtevna za izradu u ovom materijalu, a tema je vreme koje prevazilazi svakog čoveka a kome svaki čovek robuje, sve ono što tokom tog vremena delimo i gubimo.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti Treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)