TAJNA HAVARIJE U VINČI: Dragan Bjelogrlić danas počinje snimanje filma "Lančana reakcija"

A. P.

18. 05. 2022. u 08:52 >> 07:41

POZNATI glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić danas počinje snimanje novog filma "Lančana reakcija", inspirisan akcidentom u institutu "Vinča" koji se dogodio krajem pedesetih godina prošlog veka.

ТАЈНА ХАВАРИЈЕ У ВИНЧИ: Драган Бјелогрлић данас почиње снимање филма Ланчана реакција

FOTO: Ataimages

Film je nastao po motivima romana "Slučaj Vinča" profesora Medicinskog fakulteta Gorana Milašinovića, koji je bio i saradnik na scenariju.

- Želja mi je da kroz filmsku fikciju i ono što se zaista dogodilo u Institutu u Vinči 15. oktobra 1958. oživim i široj javnosti predstavim jedno vreme, veliku ljudsku dramu i misteriju koja traje gotovo pedeset godina. To je pokušaj naših naučnika da naprave atomsku bombu, u tajnoj operaciji koju je naložio Josip Broz, i tragični incident kada je tim najvećih umova tadašnje zemlje tokom eksperimenta u nuklearnom reaktoru bio izložen smrtonosnoj dozi radijacije - kazao je Bjelogrlić svojevremeno, za "Novosti", objašnjavajući svoje motive za ekranizovanje ove priče.

Ozračeni srpski atomisti su potom postali prvi pacijenti na svetu kojima je presađena koštana srž. Kako nam je tada objasnio reditelj, jedan od glavnih junaka je francuski lekar i profesor Žorž Mate, koji naučnicima osuđenim na smrt nudi spas u metodi presađivanja.

Autor Goran Milašinović posvetio je dve svoje knjige ovoj temi ("Rascepi" i pomenuti "Slučaj Vinča"), a za "Novosti" kaže da ga je na to inspirisalo nekoliko stvari.

MEĐUNARODNA EKIPA

FILM će biti sniman na lokacijama u Srbiji i Francuskoj, sa međunarodnom glumačkom ekipom, koju će predvoditi srpski glumci Predrag Miki Manojlović i Radivoje Raša Bukvić i njihove francuske kolege Aleksis Maneti, Žeremi Lahert i Lionel Abelanski. Bjelogrlić će i u ovom filmu pružiti šansu mladim glumcima, pa ćemo tako u "Lančanoj rekaciji" gledati mlade nade Jovana Jovanovića i Alisu Radakovića.

- Prvo, bio je to događaj koji je imao svetski značaj, ali je dugo godina sakrivan u Jugoslaviji jer se pretpostavljalo da je reč o grešci koja se desila za vreme naučnog ekspermenta. Tadašnja Jugoslavija nije htela da govori o svojim promašajima, postojala je zavera ćutanja svih uključenih u ovaj događaj. Drugi motiv za mene, kao lekara, bila je ta prva transplantacija koštane srži, a treći, najvažniji, to što su obični francuski građani, domaćica, auto-mehaničar, dali svoju koštanu srž za spas naših naučnika uprkos riziku za sopstveni život. Jedan od donora bio je lekar u toj bolnici.

Na konkursu Filmskog centra Srbije 2016. Bjelogrlić je za ovaj film (koji je tada imao radni naslov "Čuvari formule") dobio podršku od 50 miliona dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

POSLEDNJA ŽELJA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili