Kultura

POGLED ISKOSA: Za stvaralaštvo Barbarogenija

Пише Дејан Ђорић

17. 05. 2022. u 19:20

UKOLIKO bi se neki cinik upitao otkuda u eri digitalne, elektronske umetnosti sve više okrenute robotici i genetici, ovakav naslov, pominjanje figure koja više pripada devetnaestom i početku dvadesetog veka, takvu upitanost jednostavno demantuje stvarnost.

ПОГЛЕД ИСКОСА: За стваралаштво Барбарогенија

Miroslav Šuković

I u ovo vreme postoje i opstoje mitske figure u umetnosti i životu, kada je previše toga skliznulo na javnoj sceni ne više u popularnu kulturu već antikulturu duhovnih invalida iz rijaliti programa i krajnje sumnjivih ličnosti koje prate milioni obožavalaca, a koje nemaju nikakvo delo iza sebe. U tom smislu balkanski umetnici i njihova nepotrošena duhovnost na još uvek mladoj, svežoj i prebogatoj likovnoj sceni, nisu rekli svoju poslednju reč.

Risto Ratković je u vreme svoje saradnje sa časopisom "Zenit" proklamovao estetski provokativnu krilaticu o "Barbarstvu kao kulturi", želeći da ukaže na bespuća evropske moderne civilizacije, a Ljubomir Micić, najvažnija ličnost za avangardu na jugoistoku Evrope 1938. godine, poručio je: "Želeo bih da Barbarogenije bude prvi decivilizator Evrope. Decivilizujte se!" Ivan Gol, kubista i nadrealista, zagovarao je umetnost naroda koji žive "iza Urala, iza Balkana, iza svih okeana". Balkan je parageografski šesti kontinent, centar evropske podsvesti, prljava savest Evrope, carstvo iracionalizma i magije, susret kultura, a ne prosto mesto na putu prema Istoku.

Od Micićevog Barbarogenija koji će oploditi tu staru drocu Evropu, kako je naziva Ezra Paund i uliti svežu krv u istrošenu i blaziranu civilizaciju do Mediale i njenog crnog krila ale (Med+ala), koja osvaja Evropu, jedan je korak. Upravo su crnogorski varvari i volšebnici poput Miodraga Dada Đurića i Uroša Toškovića doneli Evropi nikada ranije viđeno slikarstvo i umetnost crteža.

Ovakav, duži, uvod je neophodan kao šira pozadina na kojoj se ocrtava umetnost Miroslava Mira Šukovića, istorijsko zaleđe za razumevanje vidova delovanja tog slikara. Rođen je u Bihaću 1977. godine, živi i stvara u Kolašinu i Podgorici, kao jedan od nekoliko umetnika u Crnoj Gori na tragu veličanstvenog umeća velikih prethodnika. Tokom maja ima samostalnu izložbu u velikoj Galeriji SKC-a. On je sada jedan od tih hrabrih Barbarogenija koji se ne mire sa sudbinom dvadeset prvog veka, koji se ne osvrće na hiperrealizam i konceptualizam, koga ne zanimaju digitalni gurui već pravi šamani. Ljubomir Micić je najveće poštovanje gajio za našeg ratara koga, kako on kaže, odlikuju bistrina i jasnoća duha. Zato Šuković prezire ono olako, ilustrativno i dekorativno u umetnosti ili eksperimente koji dolaze sa đubrišta i završavaju na njemu. Na sasvim drugoj obali od kiča, možda najviše udaljen od njega među crnogorskim i srpskim slikarima, on stvara htonsku, iracionalnu, vulkansku i podzemnu umetnost tamnih energija, lišenu isprazne pedanterije, kako sam ranije definisao - kao "U rudnicima mašte".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac
Kultura

0 0

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac

MLADOM glumcu Joakimu Tasiću nedavno je pripala prestižna nagrada "Miloš Žutić" Udruženja dramskih umetnika Srbije za ulogu Verthajmera u predstavi "Gubitnik". Stalni član Jugoslovenskog dramskog, tako je "pridružio" ovo priznanje ostalim nagradama koje su mu donele neki od naslova na repertoaru kuće ("Limeni doboš", "Sirano", "Natan Mudri", "Tit Andronik", "Edip"), a od 27. decembra gledaćemo ga i u kultnom Kovačevićevom komadu - "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Milana Neškovića.

25. 12. 2024. u 06:30

Politika
Tenis
Fudbal
POKAZAO JE NEPOŠTOVANJE: Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)

"POKAZAO JE NEPOŠTOVANjE": Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)