SAMI SEBI BRANIMO SLOBODU: Petar Matović o zbirci "O sadašnjosti i sedativima"
PRILIKOM nedavnog izjašnjavanja Velikog žirija za prestižnu nagradu "Meša Selimović", koju "Večernje novosti" dodeljuju za knjigu godine, iza pobedničkog romana "Nebo, tako duboko", Vesne Kapor na drugom mestu se našla - sa 15 glasova uglednih kritičara - pesnička knjiga "O sadašnjosti i sedativima" Petra Matovića, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.
Pesnik Petar Matović (1978), koji radi kao gimnazijski profesor u Požegi, skrenuo je pažnju na sebe zbirkom stihova "Koferi Džima Džarmuša", a zatim i knjigom pesama "Iz srećne republike", za koju je dobio nagradu "Branko Miljković".
* Jeste li iznenađeni velikim brojem glasova koji ste dobili u izjašnjavanju "Mešinih" kritičara?
- Jesam. I to po drugi put. Komšija, kojeg književnost apsolutno ne zanima i od kojeg osetim sumnjive poglede prema svemu što ne dolazi iz sfere zanatskog, kaže mi: "I sad si drugi, znači nije bilo slučajno." Šalu na stranu - iznenađenje je veće što je u pitanju zbirka pesama, a na poeziju se u javnosti znatno manje obraća pažnja no na prozu. S obzirom na (pre)obimnost produkcije, prijatno sam iznenađen i zahvalan na pažnji i vremenu koje su kritičari izdvojili. Posebnost ove nagrade je i u tome što je često, kroz izbor laureata, nepogrešivo detektovala prepoznatljivost i uticaj autora na književnoj sceni, tako da je moje iznenađenje, pa i ushićenje, tim još veće.
* U pesmi iz ove zbirke čitamo stih "ko ovlada fiziologijom / ima pesmu...
- Duboko verujem da je za dobru pesmu važna ravnoteža. I da proces njene realizacije (dakle, ne ideje) počinje iz unutrašnjosti, kada se svi aspekti naše fiziologije smire. Ne vredi pisati pod stresom, tada nam je potrebno nešto drugo (ekspresivnost vulgarizama, na primer). Distanca je neophodna jer omogućava i komunikativnost pesme, pa i njenu organizaciju. Tek kada se ostvari ravnoteža u neposrednom okruženju (a svakodnevica, nesvesno, naročito kod onih osetljivih, utiče na telesne procese) i telo se smiri, možemo da se predamo svetu teksta i smisleno obradimo sve te inspirativne nemire. Napokon, pesma nam uzvrati obezbeđujući nam neku vrstu oslonca. Bez obzira na vrednosti koje se afirmišu u različitim epohama, reči su i dalje lekovite.
* U pesmi "U polju vetrogeneratora", dali ste sliku naše tranzicije. Čime je čovek danas sputan i nemoćan?
- Za sputanost i nemoćnost u ovakvoj tranziciji delimo odgovornost sa sistemom jer smo, često stihijski, po inerciji, uhvaćeni u "klešta" potrošačke kulture. Svedočim iskustvima drugih, delimično i sopstvenom, da su elementarna radnička prava naširoko prekršena. Ne pamtim da sam u svom pedagoškom radu susreo ijednu porodicu u kojoj roditelji rade samo po jedan posao, sa fiksnim radnim vremenom. Želja da se obezbede što bolji materijalni uslovi proizvela je, što ipak nije paradoksalno, "manjak" lične i porodične kohezije i stabilnosti. U tolikoj preopterećenosti apsolutno je nemoguće da emotivno zaista proživimo sve što nas zadesi, a to nas sačeka kasnije, iza nekog "ćoška", iznenada. Anksioznost, uslovljena spoljašnjim okolnostima, za mene lično je jedan od najvećih i najneprijatnijih fenomena savremenog čoveka. Gotovo epidemijska raširenost dovodi u sumnju da je u pitanju tek lična slabost.
Brzini kojom se danas živi predali smo neophodno vreme za osnažujuću dokolicu, koja nam obezbeđuje pravovremenu obradu svakodnevice, pa samim tim i zaštitu od nje
Brzini kojom se danas živi predali smo neophodno vreme za osnažujuću dokolicu, koja nam obezbeđuje pravovremenu obradu svakodnevice, pa samim tim i zaštitu od nje. Na taj način dovedeni smo do toga da sami sebi branimo slobodu.
* Kakva su vaša iskustva kao profesora? Koliko mlade uopšte zanima poezija?
- U poslednjoj deceniji poezija dobija na popularnosti, i to zahvaljujući društvenim mrežama. Prozu je, budimo iskreni, teže čitati na ekranu. Naravno, dostupnost je nametnula i određene poetike, koje bar na jezičkom nivou jednostavnije, odnosno direktnije komuniciraju sa čitaocem. Naravno, ne govorimo o nekim vanrednim postocima, već o simboličnom povećanju, ali svakako je u pitanju proces koji zaslužuje pažnju teoretičara kulture kao malog čuda ovog vremena, s obzirom na uporno afirmisanje potrošačke kulture koja nema obzira prema netržišnim pojavama. Ukoliko mladim ljudima uspete da predstavite pesničku generaciju koja je njima bliža po godinama, videćete da se interesovanje povećava. Uveren sam da bi drugačiji pristup tumačenju književnosti u obrazovnom sistemu, sa izborom kvalitetnih savremenih dela, koja su im i po jeziku i duhu vremena bliža, suštinski uticao na povećanje čitalačke publike, pa i na broj onih koji bi sebi pružili šansu da se ozbiljno okušaju kao pisci. Potreban je kvalitetan sistemski odgovor.
* Između vaših zbirki prošle su tri, pa i četiri godine. Znači li to da na pesmama pažljivo i sporo radite?
- Ne bez ironije, smatram da je za poeziju važna - sporost. Da budem precizniji: važna mi je pesma (a ne koncept!) - da se zasniva na atmosferičnosti i emocionalnosti iz koje latentno provejava angažovani odnos prema savremenim fenomenima. Da bi se tako ostvarila, autoru je potrebno vreme da se "prekopča" iz sveta svakodnevice u svet pesme, dakle da oseti nešto drugačije u odnosu na ono što mu se dešava tokom dana. U tom smislu je rad na pesmi istovremeno i emocionalni poduhvat. Nažalost, obaveze su takve da se rad na pesništvu ne može profesionalizovati, te se sam čin pisanja često dešava, rečeno fudbalskim rečnikom, "iz prekida". Nijedno drugo delovanje mi ne donosi lično zadovoljstvo koliko izgaranje na tekstu. Nekada mi se čini da je četiri godine ipak premalo, ali to iz mene progovara skeptik. Objasnio sam sebi da je svaka pesma tek neophodna tačka do te jedne pesme kojom ću zaista biti zadovoljan u potpunosti. Iako je mladost oznaka zavodljive energije, ipak prednost dajem zrelosti i iskustvu, duboko uveren da najkvalitetnija poezija dolazi sa godinama.
Preporučujemo
ILON MASK PODELIO SNIMAK ISTINE: "NATO je bombardovao Beograd kako bi rasparčao Srbiju" (VIDEO)
MILIJARDER Ilon Mask, vlasnik Tesle, "Spejs Iksa", društvene platforme Iks, podelio je na svom profilu govor u kojem Džefri Saks priča o nelegalnom bombardovanju Srbije od strane NATO-a.
12. 11. 2024. u 15:47
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
NAJVEĆI JATAK "ZEMUNACA" Ona je bila poslednja linije odbrane klana - u kući krila kilograme kokaina, a onda im presudila
POSLE ubistva Đinđića, ona se predstavljala kao Zorica Vesić i kupila je salaš u mestu Putinci, gde se jedno vreme skrivao vrh zemunskog klana.
13. 11. 2024. u 10:23
Komentari (0)