"UVUKAO" SAM SE U SRPSKU DUŠU: Gabor Mihalji, reditelj "Sokolove pesme", prve predstave ansambla "Kolo"

Vukica Strugar

08. 05. 2022. u 15:10

NAJVEĆI izazov bio je da se ja, kao Mađar, "uvučem" u srpsku dušu i uradim predstavu koju će srpska publika osetiti kao svoju. Uostalom, kod nas postoji izreka: Gde se reč završava, tu ples počinje - kaže koreograf i reditelj Gabor Mihalji, uoči premijere predstave "Sokolova pesma" (10. maja) ansambla "Kolo" na sceni Ateljea 212.

УВУКАО САМ СЕ У СРПСКУ ДУШУ: Габор Михаљи, редитељ Соколове песме, прве представе ансамбла Коло

Foto Privatna arhiva

Naš jedini profesionalni ansambl narodnih igara i pesama, u 74. sezonu ušao je u skladu s njenim nazivom "Iskorak", jer je prvi put u svojoj istoriji postavio jednu igračku, pevačku i sviračku predstavu, koristeći novu formu da ispriča priču o ljubavi i slobodi. Za ovaj izazov angažovali su direktora Mađarskog nacionalnog ansambla "Mane", koji već dve decenije traga za drugačijim pozorišnim formama, oslanjajući se na tradiciju.

- Bio sam donekle već upoznat sa srpskom, odnosno balkanskom baštinom, zato što i u Mađarskoj žive Srbi - kaže Gabor Mihalji na početku razgovora za "Novosti".

- Kada me je Vlada Dekić, direktor "Kola", pozvao da ovde radim predstavu, moj unutrašnji osećaj mi je govorio da treba da izrazim, na neki način, taj srpski duh. Potom je usledio proces učenja, mnogo sam čitao, pomagali su mi moji prijatelji Srbi.

Foto Privatna arhiva

Na pitanje šta je za njega prva asocijacija za "srpski duh", Mihalji odgovara:

- Ono što i moja predstava poručuje, a to je - sloboda. Prvo mi ona pada na pamet, kao i težnja za postojanjem u zajednici. Takođe, jaka želja za opstankom u srpskom narodu. I mi i vi, tokom istorije prošli smo kroz mnoge borbe, ratove, teške periode. Ako gledam iz perspektive plesača, u folkloru uočavam veliku snagu u muškoj igri. Kod žena se, takođe, primećuje ta čvrstina, mada one unose i lirske elemente.

Naš sagovornik je, zapravo, rodonačelnik jednog umetničkog pravca koji na vešt način prepliće i spaja folklor sa modernim izrazom, o čemu kaže:

- Ne koristim balet, a minimalno pokrete savremenog plesa. Jer, u okviru folklora čovek može da iskaže misli i osećanja samo ako se duboko veže sa korenima tog plesa. Osnova je srpski narodni ples sa drugim balkanskim elementima. Nekad ostavim folklor kakav jeste, sa svim koracima i rasporedom u prostoru. Ipak, iskustvo mi kaže da ako se duboko tradicionalne forme unesu u savremeno okruženje, dobijaju specifičnu dramaturgiju.

Igrači su obučeni u kostime a ne nošnju, scenografija nije statična. Sklona je promenama, koristim i savremena svetlosna rešenja.

Foto Privatna arhiva

Mihalji ističe da za njega folklor nije "muzej" već veoma blizak savremenom gledaocu koji prisustvuje kompleksnom pozorištu, angažujući sva svoja čula.

- U predstavi je veoma važna muzika. Takođe, može biti tradicionalna, ali i originalno komponovana. U "Sokolovoj pesmi" ima i malo teksta. Tačno je da pokret nekad više govori od hiljadu reči, ali i gde se završava pokret - počinje reč. Volim kad plesači progovore na sceni.

Foto Privatna arhiva

"Sokolova pesma" inspirisana je značenjem ove magične ptice u srpskoj tradiciji, mada u središtu predstave nije soko - već sokolica. Tu počinje priča o devojci koja se zaljubljuje u momka, prisiljena da bira hoće li da leti u slobodi ili živi na zemlji sa svojom ljubavlju.

- Siguran sam da je ljudima i te kako potrebna vera i ljubav u ovom devalviranom svetu.

Globalna kultura pokušava da u jednu ravan postavi čitav svet, a ljudi imaju potrebu za svojim korenima. Za identitet jednog čoveka potrebni su istorija, kultura, jezik, ali i tradicija. Ako je unesemo u moderan svet i postavimo tako da za savremenog čoveka ne predstavlja nešto zastarelo, daleko i "prašnjavo" nego živo i savremeno, ona će ili osnažiti onaj stari identitet, ili izgraditi neki novi - ističe naš sagovornik.

Gabor Mihalji, Foto Z. Jovanović

ORIGINALNA MUZIKA

TOKOM celovečernje predstave "Sokolova pesma", glavnu mušku i žensku ulogu imaće Vukan Šebez i Milica Kukolj, a na sceni će se pojaviti deset igračkih parova, uz trinaest članova okestra. Muziku (sa našim folklornim motivima) napisala su braća Gabor i Atila Gera. Na Dan "Kola" (15. maja) nastupiće u Novom Sadu, evropskoj prestonici kulture, a krajem meseca i u Budimpešti u dvostrukoj ulozi - izvodeći "Sokolovu pesmu", a potom će održati i "klasičan" koncert folklora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SRAMNO PISANJE BRITANACA: Udarili na Mareja zbog Đokovića