POŠTAR BRKA SE NARODU UVUKAO POD KOŽU: Miki Damjanović o ulogama u serijama, autorskom kabareu, porodici i Zlatiboru kao mestu sreće

MARINA JUNGIĆ MILOŠEVIĆ

22. 04. 2022. u 18:50

PRVAKA Drame Beogradskog dramskog pozorišta Milorada Mikija Damjanovića zatekli smo u pripremama za odlazak na gostovanje sa poetsko-muzičkim kabareom "Čeznem da vam kažem", njegovim dugogodišnjim snom, koji je ostvario, i na koji je kao autor vrlo ponosan. Nastupa širom Srbije, zajedno sa Natašom Radovanović, članom opere Narodnog pozorišta u Beogradu, pijanistom Pavlom Joksimovićem i kolegama Minom Lazarević, Ivom Štrljić i Stevanom Pialeom.

ПОШТАР БРКА СЕ НАРОДУ УВУКАО ПОД КОЖУ: Мики Дамјановић о улогама у серијама,  ауторском кабареу,  породици и Златибору као месту среће

Foto promo

- Kada posvećeno i naporno radite godinama, dođete do trenutka kada imate dovoljno samopouzdanja da stanate pred publiku u svoje ime i radite ono što ste godinama želeli. I sanjali o tome. E, to je za mene kabare "Čeznem da vam kažem" - počinje razgovor, za "TV Novosti", Miki Damjanović. - To je priča o meni, mom odrastanju u bivšoj zemlji, ludim devedesetim iz jednog malo drugačijeg ugla, o akademiji, pozorištu, televiziji. Govorim bisere naše poezije i pevamo pesme koje bude radost i setu. Presrećan sam kada odem iz nekog grada gde smo igrali, a inboks mi bude zasut porukama tipa: "Hvala za iskrenost i emociju. Uželeli smo ih se" i "Hvala što ste nam napunili srca i dušu". Pa šta jedan umetnik, a i čovek, može više da poželi.

Pored pozorišnih rola, naš sagovornik poslednjih godina niže ulogu za ulogom i na malom ekranu. Nedavno je završio maratonsko snimanje domaće telenovele "Kolo sreće", gde igra misterioznog poštara Brku, koji otkriva tajnu pisma o sinu glavne junakinje Mare Raketić. Pretprošle godine nas je oduševio kao zaljubljeni inspektor Radić u "Tatama", a od 2021. i kao simpatični haker Dodo u "Igri sudbine". Poslednjih godina, na poziv produkcije "Smart" okrenuo se ulogama ispred kamere.

Foto Filip Stevanović

- Rekao bih da već dve i po godine, pored svoje matične pozorišne kuće, imam i svoju matičnu TV produkciju. I čini mi se da producenti te kuće vode računa o svojim glumcima i o tome kakvu će im novu ulogu ponuditi kako bi glumci napredovali i igrali svaki put nešto drugačije i izazovnije. Sve ono što sam 20 godina učio u pozorištu isplatilo se kao iskustvo za uloge na televiziji - otkriva nam glumac.

- Sve u životu ima svoj razlog. Za sve postoji trenutak. Onaj pravi. Da se moj povratak pred kamere desio ranije, siguran sam da ne bi bio kvalitetan na ovaj način. Mišljenja sam da je Gospod za sve nas odredio životni put, da je na nama da ga pratimo i koristimo šanse koje nam daje.

A šansi je i te kako bilo na profesionalnom putu Mikija Damjanovića.

- Volim izazove. Volim da izlazim iz svoje zone komfora. Postavljao sam sebi tokom karijere i života male ciljeve i ostvarivao ih jedan po jedan. I sada sam zadovoljan. Bez neostvarenih poslovnih želja i žudnji. To je oslobađajuće. Sve uloge koje sam poželeo, nisam dobio, a one u kojima su me videli reditelji i producenti ispostavile su se kao moje najbolje uloge. Tako da sam naučio da ih ne priželjkujem i ne očekujem - objašnjava i otkriva čime bi se bavio da nije glumac.

- Istorija i ruski jezik bile su moje ljubavi u srednjoj školi, tako da... bio bih profesor istorije ili ruskog.

 

Foto Aleksandar Kovačević

Na sreću obožavalaca, Damjanović danas ne stoji ispred katedre, već briljira u duploj ulozi u "Kolu sreće", kao misteriozni poštar Brka i kao vispreni učenik Miroslava Konstantinovića (Voja Brajović), koji mu je ostavio u amanet da otkrije identitet Marinog sina. Talentovani glumac nam je objasnio i da li je prelazak iz jednog u drugi lik za njega napor ili poslastica.

- I jedno i drugo. Poštar Brka je najzahtevnija uloga koju sam dobio na televiziji, upravo zato što je u pitanju "dupla igra". Ali verujte, ništa lakše i lepše nisam snimao u životu. I ne znam šta nosi dan, šta nosi noć, ali ću poštara Brku sigurno pamtiti ceo život. A, vidim i da se narodu Brka uvukao pod kožu.

To ne čudi kada se zna da je poštar Brka lik čije su namere časne i humane, za razliku od mnogih koji samo žele da se okoriste novcem glavne junakinje.

- Nikada nisam ni uplatio tiket. Moj loto su mojih deset prstiju i moji roditelji. Ali, ako bih dobio veliki novac, uplatio bih lečenje za svu decu kojoj je to neophodno i napravio humane azile za pse svuda po ovoj našoj lepoj zemlji - kaže naš sagovornik, koji je televizijsku popularnost stekao u seriji "Tate", gde nam je sjajno dočarao skrivenu, tananu stranu duše naizgled strogog inspektora Radića.

- Taj lik je fantastično napisan. I tokom 180 epizoda doživi najveću transformaciju. Glumac jako voli da dobije ulogu u kojoj prvo vidimo postupke jednog čoveka ljutog na svet oko sebe, osvetoljubivog i nedobronamernog, da bi tek onda otkrivao razloge zašto je to tako. Radić je, kao i mnogi ozlojeđeni ljudi, imao razlog za svoje ponašanje. Voleo je, a nije bio voljen.

Ipak, od svih TV likova kojima je udahnuo život, najbliži mu je Dodo iz "Igre sudbine", veran prijatelj Ade Kanački, koju tumači Milica Milša, inače, Mikijeva najbolja prijateljica.

- Dodo je meni privatno najbliži. Sa jednom ogromnom razlikom, on je haker, a ja sam za kompjutere jedan običan duduk - priznaje Damjanović, koji se prisetio i svojih početaka, pre više od dve decenije.

Posle druge godine BK akademije, koju je završio u klasi profesora Predraga Ejdusa, debitovao je u filmu "Lajanje na zvezde" (Maler), a ubrzo se na BK TV oprobao i kao voditelj dečje emisije "Hugo" i kviza "Ko se igra, taj se voli". Priznaje da mu prija kada čuje da se gledaoci i danas sećaju tajnog agenta Izija iz istoimenog crtanog filma.

- Iznenađen sam koliko se ljudi obraduju kada shvate da sam ja bio tajni agent Izi. U to vreme, vodio sam i emisiju "Šešir bez dna" (RTS) i Dečju pesmu Evrovizije (2009). To su bili projekti u kojima su me ljudi iz "Buhe" primetili, a onda me je Milan Karadžić pozvao u Beogradsko dramsko pozorište. "Boško Buha" je za mene bilo pozorište u kom sam naučio kako se voli pozorište - ističe Damjanović.

Saznali smo i kako se voli zavičaj i gde je mesto kome se Miki uvek vraća.

- Moji roditelji vode restoran na Zlatiboru i tako čuvaju tradiciju. To je kafana koju je držala još moja nana i to je bila kuća u kojoj je ona živela, a ja proveo najsrećnije dane svog detinjstva. To je mesto koje je moje i uvek će biti moje, bez obzira na to da li je u pitanju biznis ili sreća i uspomena. Detinjstvo i odrastanje u mom rodnom Priboju pamtim po školi, staroj čaršiji, prijateljima, Domu kulture, mirisu behara pored kuće i pitaljki za vreme Ramazana. Po bezbrižnosti i sreći. Mami, tati i bratu. Jednostavan sam čovek koga ispunjavaju i čine srećnim male stvari. Zdravlje mojih najbližih, poštovanje i ljubav prijatelja. Zahvalnost i odanost svih mojih pasa, koje sam pokupio sa ulice, Leposave, Boleta i Srećka. Popodnevna kafa na terasi uz kiselu i ratluk. Sve ono što me čini mirnim i spokojnim, jer to je za mene sreća.

Foto promo

NOVE ROLE NA TELEVIZIJI I "MAGBET" U BDP

MIKI Damjanović nam je otkrio da ćemo ga gledati i u nekim novim ulogama na televiziji, kao i u kojim predstavama mogu da ga gledaju ljubitelji pozorišta.

- O novim ulogama još ne smem ništa da zucnem (smeh). Osim u kabareu "Čeznem da vam kažem", nastupam u "Zelenoj čoji Montenegra" u Beogradskom dramskom pozorištu. Za nekoliko dana mi počinju probe "Magbeta", u režiji Nikite Milivojevića. A Šekspir je uvek novi izazov.

RAD NA FESTIVALU SA ĆERKOM DANILA LAZOVIĆA

SVAKE godine u novembru Miki Damjanović je angažovan i kao direktor festivala "Dani Danila Lazovića" u rodnom Priboju.

- Lazovića pamtim po fantastičnim ulogama i izvanrednom govorenju poezije. Nisam ga lično poznavao, ali radeći festival sa njegovom ćerkom Jelenom, čini mi se da sam ga upoznao i privatno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MEČ ZA ZABORAV: Srpski napadač ušao u klinč sa protivničkim igračem (VIDEO)