LEKSIKON SVIH SRPSKIH PISACA: Matica srpska objavila prvi tom dugo čekane nacionalne knjige

KAPITALNA publikacija koja nam je sve do juče nedostajala, a zamena joj nisu mogli biti ni Srpska enciklopedija ni Srpski biografski rečnik, jeste Leksikon pisaca srpske književnosti.

Foto N. Karlić

Prvi tom Leksikona pod uredništvom prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović, profesora emeritusa na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na 525 stranica obuhvata imena pisaca sa početnim slovima A i B. Promovisan je juče u Svečanoj sali naše najstarije književno-naučne institucije, uz prognozu da bi kompletan rad trebalo da bude okončan najdalje za 10 godina. Naziv publikacije osmislio je prof. dr Jovan Popov.

Podsetivši da je reč o izdavačkom poslu započetom još 1972. godine, a zamišljenom kao jugoslovenski projekat koji nije opstao zbog raspada SFRJ, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić kazao je da srpski leksikon nastoji da što potpunije definiše korpus naše književnosti.

- Dobićemo popis svih srpskih pisaca, ali znalo se da se ne može ostati samo unutar preuskog shvatanja pojma srpske književnosti. To znači da su popisani i bibliografsko-biografski obrađeni svi pisci koji jesu bili ili se mogu smatrati pripadnicima srpskog jezika i kulture, počevši od vremena Svetog Kirila i Metodija i Svetog Save, pa sve do našeg doba, a uključujući i naše pisce u rasejanju - rekao je Stanić.

Foto N. Karlić

Matičin predsednik naglasio je da se podrazumeva da je u celinu kao deo zajedničkog srpskog i hrvatskog nasleđa uključena renesansna, barokna i prosvetiteljska književnost u Dubrovačkoj republici, "što neki filolozi iz Hrvatske povremeno osporavaju, kao i iz Boke Kotorske, što ne bi trebalo da bilo ko osporava".

Urednica tima za izradu Leksikona, u koju je uključeno 58 saradnika, profesorka Pešikan Ljuštanović naglasila je da "ovo nije samo nacionalni leksikon, jer tu su svi koji su u srpsku književnost uneli svoj doprinos".

- Da smo insistirali samo na nacionalnosti, pitam se šta bi onda bilo sa Alkibijadom Nušom, koji je pod imenom Branislav Nušić postao jedan od simbola srpske književnosti, a sam je govorio da njegova genetska slika predstavlja istoriju Balkana? Možda najtraumatičnije iskustvo imala sam kada sam pitala čoveka možemo li ga uvrstiti u leksikon, a on je negirao da ima ikakve veze sa srpskom kulturom, a objavljivao je u SKZ, "Prosveti"... S druge strane, preko "Fejsbuka" mi je autor - musliman, dostavio spisak pisaca koji pripadaju srpskoj književnosti i zamolio da ih ne izostavimo - kazala je, između ostalog, urednica Leksikona.

Za prof. dr Jovana Delića, dopisnog člana SANU, istinski je velika vest da se prvi tom Leksikona srpskih pisaca pojavio u Matici srpskoj i da je štampan na ćirilici jer srpska enciklopedistika veoma kasni u svom razvoju i zato jer se posle Drugog svetskog rata smatralo da je bilo dovoljno biti zastupljen u Jugoslovenskom leksikonu, štampanom u Zagrebu, na latinici.

Po rečima prof. dr Nikole Grdinića, Leksikon je zapravo biografija srpske književnosti. Predstavlja sistematski presek od srednjeg veka do danas svega što postoji u našoj književnosti, a najveća vrednost Leksikona je u kompoziciji koju čine - biografija, bibliografija i literatura.

Po rečima prof. dr Gorane Raičević, inače mukotrpan rad na Leksikonu znatno je olakšan zbog činjenice da se odvija u instituciji kao što je Matica, koja s pravom može da ponese titulu nacionalnog leksikografskog zavoda. To bi, smatra profesorka Raičević, značilo da se u ovom poslu više ne kreće od nule, već da je u radu na nekim pojedinačnim biografijama, uz modifikacije i prilagođavanja, moguće nasloniti se na ono što je već urađeno.

Dijaspora i manjine

U LEKSIKONU autora srpske književnosti, kako je primetio prof. dr Dragan Stanić, pažljivo su ispraćeni procesi integracije pisaca drugih narodnosti koji su svoju kreativnost ugrađivali u našu književnost i kulturu. To su književnici muslimanske veroispovesti, jevrejskog porekla, kao i pisci nacionalnih manjina u našoj zemlji - Mađara, Slovaka, Rusina, Bunjevaca, Goranaca, Roma...

Preporučujemo

Kultura

0 0

U ČAST 150 GODINA OD SKRJABINOVOG ROĐENjA: Večeras u Matici Srpskoj nastup pijanistkinje Sabrine Zelić iz Zagreba

14. 04. 2022. u 14:02

Kultura

1 0

SUMATRAIZAM U FILOZOFIJI KULTURE: Knjiga Dragoljuba Kojčića

12. 04. 2022. u 12:19

Kultura

0 1

SUKOB CIVILIZACIJA: Između procesa globalizacije i međuzavisnosti sveta i struktura, vodi se bitka od koje zavisi sve više budućnost svih

12. 04. 2022. u 17:46

Kultura

0 1

ZLATNI DAR I STRAŠNA SUDBINA: "Mek kao duša", kaže naš narod za dobar i svež hleb

05. 04. 2022. u 19:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije